Svaki rat se završi s invalidom koji kaže “Sve će to narod pozlatiti”: Vladan Matijević predstavio roman "Pakrac" u Budvi

- Nedaleko od groba Stefana Mitrova Ljubiše, genija naše priče 19. veka, možemo da razgovaramo o Vladanu, koga smatram jednim od naših najbitnijih autora 21. veka. Zaista ga poštujem i izuzetno vrednujem njegovo delo, mislim da je napisao nekoliko knjiga bez kojih je nemoguće objasniti poslednjih 25 godina naše književnosti - istakla je kritičarka i istoričarka, bibliografkinja Vesna Trijić, moderatorka ovog događaja.

Vladan Matijević, laureat NIN-ove nagrade 2004. za roman “Pisac izdaleka” predstavio svoju novu knjigu "Pakrac” za koju je dobio nagradu “Beogradski pobednik” za 2023. godinu, a koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu ove godine.

Govoreći o književnoj kritici, Matijević je istakao da je za njega svaki čitalac kritičar.

- Želim da dobijem šansu da me neko pročita. Ako je književni kritičar uzeo da me čita, a da to nije iz zle namere, to je za mene uspeh – rekao je pisac i dodao da nije očekivao burne reakcije:

- Dosta mojih knjiga je imalo oštre polemike, nije mi to strano. Ovde je tema nasilje u društvu, radnja se događa 2019. na Bulevaru kralja Aleksandra. Dakle, nasilje u Beogradu. On govori o ljudima koji su pritisnuti i neprekidno bombardovani crnom hronikom. Godine 2020. sam objavio sličan roman o političkom ubistvu jednog novinara, vrlo angažovan i oslanja se na našu stvarnost. Ali je taj roman prećutan od publike i kritike. Čitav tiraž se prodao, iako se dosta ćutalo o njemu. Mislio sam da će to negativnije uticati na “Pakrac” i da će biti prećutan. Tema jeste nasilje u Beogradu, ali i okolnosti koje su dovele do njega. Jedan od razloga za to nasilje je i rat devedesetih. Svaki rat se u stvari završi s invalidom koji kaže “Sve će to narod pozlatiti”, kao kod Lazarevića, ili s čovekom kao što je moj glavni junak koji stoji na plavoj hoklici ispred ulaza na pijacu Đeram i uzvikuje parole koje smo hiljadu puta čuli, ali koje ne znače puno kada dolaze od takve osobe.

Trijić je otkrila da je, dok je čitala “Pakrac,” u glavi imala “Roman o Londonu” Miloša Crnjanskog.

- Mislim da je to zato što smo na početku “Romana o Londonu” svesni da je knez Rjepnin doneo čvrstu odluku da će se na kraju svoje priče ubiti, a ovde junak u prvoj rečenici otkriva da mora nekoga da ubije. Velika razlika je što je Rjepnin, Rus u Londonu, a Matijevićev junak je stranac u rodnom gradu i u svom ludilu otkriva prikriveno ludilo naše stvarnosti - kazala je ona.

Matijević je dodao da je njegov junak celog života gažen, ponižavan i maltretiran, te da želi da se uklopi.

- On želi da oseti nešto, bilo šta, samo da potisne strah koji neprekidno oseća, i hoće da ubije nekog ko mu je bitan da bi osetio barem tugu. Sticajem okolnosti i radnje ovaj roman postaje roman o Beogradu.

Svako ko je pročitao bilo koju knjigu Vladana Matijevića zna da je svaka slučajnost namerna i planska, podsetila je Trijić.

- Radi se o njegovom poigravanju s različitim idejama o odnosu između književnosti i stvarnosti. On je sve odgovore koje su književna kritika i umetnost na to dala već parodirao. Njegov junak sopstveno izlaganje šara citatima iz crne hronike, i Matijević koristi postupak koji je Danilo Kiš koristio u “Grobnici za Borisa Davidoviča”, gde je koristio Borhesovu kombinaciju stvarnih i izmišljenih dokumenata, ali primenjen na određene istorijske događaje da bi pomoću književnosti utvrdio neku istorijsku istinu. Matijević, pak, uvek naglašava da on izobličava stvarnost kako bi je odredio i kako bi otkrio njene aspekte koji su slabije vidljivi i nisu u prvom planu. On tako stupa u eksplicitnu poetičku vezu s našim poznim modernizmom i prozom crnog talasa čiji je reprezentativni autor Miodrag Bulatović - istakla je Trijić.

Matijević je objasnio da ne razmišlja o tome dok piše.

- Sve što sam pročitao verovatno utiče na mene. Kada bih pisao poput nekog, ja bih sebe ograničio. I ovako teško završim knjigu, pitanje je šta bi bilo kad bih se tako ograničio.

Jedna od velikih tema romana je rat, naglasio je pisac.

- Imamo različite ljude koji su rat pokušavali da prebrode na različite načine, i svi su prošli loše. Rat je događaj u kojem, šta god da učine, ljudi ne mogu da izađu neoštećeni i bez posledica. Gde je sistem problematičan, ne postoji recept kojim nećeš nastradati. To sam hteo da kažem u vezi s ratom. Glavni junak se od početka pita zašto je pošao u dobrovoljce, svestan je da nije otišao iz humanih razloga, da pomogne ugroženi živalj. Pokušava ceo roman da shvati zašto je otišao, a otišao je da se suoči sa samim sobom.

Matijević je naglasio da ne želi da njegove knjige budu uspavljujuća sredstva.

- Želim da nekog uhvatim za ramena i da ga sa svojom knjigom prodrmam. To sam ja, ali apsolutno razumem i sve pisce koji nisu angažovani i koji pišu lirsku prozu o nebu i cveću, to i te kako ima smisla ako je kvalitetno i na druge načine pomaže čoveku i pojedincu danas.

Vladan Matijević je tokom večeri pročitao nekoliko odlomaka iz romana “Pakrac,” a na kraju je razgovarao sa publikom.

Bonus video: Pisac Vladan Matijević