10
Nova zgrada Beogradske filharmonije na Ušću mora biti završena do 2020, poručio je 2017. na sastanku sa dirigentom svetskog glasa Zubinom Mehtom i Ivanom Tasovcem predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ali, nije se to desilo. Kao što nije bila izgrađena zgrada ni do 2024, kada je na istom prostoru trebalo da „nikne“ Nacionalna koncertna dvorana, čiji će primarni korisnik biti Beogradska filharmonija, kako je svojevremeno najavljivano iz Kancelarije za javna ulaganja.
Pre ravno tri godine i tadašnja predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić govorila je kako je „koncertna dvorana Beogradske filharmonije najveći infrastrukturni projekat u oblasti kulture u Srbiji i u regionu, i jedan od najvećih u Evropi“.
– Ova dvorana zasigurno će postati nova znamenitost Beograda i privući će nove posetioce u našu zemlju, ali i svojim bogatim kulturnim programom doprineti boljem kvalitetu životu svih naših građana – pričala je Brnabić.
I, opet, ništa… Izgradnja dvorane Filharmonije u novobeogradskom Bloku 13 trebalo je, posle silnih najava i obećanja, da počne prošle godine. Koncertna dvorana je predviđena na parceli od 16 hektara, između Ulice Ušće, Palate Srbija i bulevara Mihajla Pupina i Nikole Tesle, a ukupna površina zdanja – 57.911 kvadrata sa podrumom, prizemljem i pet spratova.
Još 2022. godine, nakon međunarodnog konkursa, usvojeno je arhitektonsko idejno rešenje studija Amande Levit iz Londona, saopšteno je tad iz Beogradske filharmonije, i precizirano da je ugovor za pripremu tehničke dokumentacije vredan 10,2 miliona američkih dolara, dok su, prema ranijim procenama, vrednost investicije, troškovi izgradnje i opremanja objekta iznosili oko 120 miliona evra.
I dok već tri nedelje većina članova Beogradske filharmonije štrajkuje, tražeći da im se ispune dva zahteva – hitno povećanje zarada i raspisivanje konkursa za novog direktora, s obzirom da su više od tri godine u v.d. statusu, nisu zaboravili ni na davno im obećanu dvoranu.
– Koncertna dvorana nije među štrajkačkim zahtevima jer se od relevantnih ministarstava još ne mogu dobiti relevantne informacije. Autorka projekta i pobednica međunarodnog konkursa Amanda Levit je u finišu predavanja celokupne projektne dokumentacije. Bitan je datum pred nama – a to je 24. april kada ističu lokacijski uslovi za parcelu u Bloku 13 gde je planirana koncertna zgrada Beogradske filharmonije. U međuvremenu smo obavešteni da je Ministarstvo za javna ulaganja, koje u ovom momentu vodi taj projekat, pokrenulo proceduru za izdavanje građevinske dozvole. To jeste pozitivan korak, ali ostaju otvorena pitanja da li nju uslovljavaju građevinska dozvola, imenovanje investitora i korisnika. Ali, to su sve pitanja za Ministarstvo za javna ulaganja – kazala je na susretu s medijima u zdanju Filharmonije na Studentskom trgu povodom tronedeljnog štrajka pi-ar menadžer Beogradske filharmonije Jelena Milašinović.
Violinistkinja Jelena Dimitrijević, koja je i članica Upravnog odbora Beogradske filharmonije već četiri godine, podsetila je da se godinama bore za svoje novo zdanje, ali i za svoj status, no da se dešava paradoks:
– Mi se borimo za zgradu, a onda vidimo da se u okviru Expa 27 gradi Centar za muzikalnost. Volela bih da mi neko tačno objasni šta to tačno znači… Jer, centara za muzikalnost u ovoj zemlji ima 72 – to su muzičke škole, koje visoko školuju buduće kadrove. Nemate za plate i koeficijente i ne možete da sagradite jednu muzičku koncertnu salu, a s druge strane u okviru Expa gradi se Centar za muzikalnost – konstatovala je s nevericom Dimitrijević.
U opisu tog projekta na zvaničnom sajtu Međunarodne izložbe Expo, koja je predviđena u terminu od 15. maja do 15. avgusta 2027. u Beogradu, tačnije u Surčinu stoji da je u pitanju „oaza za istraživanje zvuka i muzička otkrića, koja osnažuje pojedince da ispituju, proširuju i izraze svoju muzikalnost“.
Dodaje se kako je centar za eksperimentisanje u muzikalnosti „inovativan i inkluzivan prostor u kom muzičari, kompozitori i entuzijasti svih profila mogu da se igraju sa zvukom, sarađuju i pomeraju granice tradicionalnog stvaranja muzike“.
„Cilj je da se podstakne kreativnost, razvijaju talenti i i odneguje dinamična zajednica vezana jedinstvenom težnjom za muzičkim inovacijama i umetničkim razvojem“, navodi se još u karakterizaciji projekta.
I sve bi to, možda, bilo u redu da svojevremeno, kako je podsetila Jelena Milašinović, nije obećano da će koncertna dvorana označiti trijumf i statusa i pozicije muzičara Beogradske filharmonije:
– I da samim tim cela zemlja dobije jednu dodatnu vrednost koju će nuditi ne samo regionu već i šire. Koncertna dvorana je postavljena vrlo ambiciozno. Bila je to vizija Ivana Tasovca koja je nailazila na široku podršku. I postavlja se vrlo konkretno pitanje: Zašto projekat koncertne dvorane Beogradske filharmonije, koji je bio najavljivan kao najveća investicija u kulturi u Srbiji, nije deo Expa 27, koji slavi kulturu, inovacije i sport – upitala je Milašinović.
Članovi štrajkačkog odbora Beogradske filharmonije naglasili su koliko im je važna nova dvorana, ali…
– Važniji nam je orkestar. Naš orkestar mora da doživi zgradu, a da bi je doživeo mora da bude dostojanstveno plaćen. U ovim uslovima pola nas neće doživeti zgradu…
A uslovi su takvi da je prosečna plata u Srbiji u decembru 2024. iznosila 108.312 dinara. Prosečna plata većine zaposlenih, više od 50 odsto u Beogradskoj filharmoniji je 77.788 dinara. U v.d. statusu su već tri i po godine, od kako je, nakon smrti Ivana Tasovca, Vlada Srbije postavila Darka Krstića za vršioca dužnosti direktora Filharmonije. A trenutno su i bez predsednika Upravnog odbora Filharmonije, jer je Vlada Srbije još prošlog meseca razrešila dužnosti predsednika UO Radeta Vojinovića na lični zahtev. Novi još nije postavljen, što je još jedna kočnica raspisivanju konkursa za novog direktora Beogradske filharmonije.
Violinistkinja Jelena Dimitrijević, članica Upravnog odbora Filharmonije od kad je formiran 2021, priznala je da nisu ostvarili dobru komunikaciju s Radetom Vojinovićem, kao predsednikom.
– Postavljen je na to mesto iz kabineta Maje Gojković, tadašnje ministarke kulture. Mi smo se nadali da konačno imamo nekog ko direktno može da utiče na odluke, i da nam pomogne u komunikaciji. Desilo se potpuno suprotno. Na sve naše legitimne zahteve, dopise kao ustanove bili smo ignorisani. Znate da smo prošle godine imali i akciju buđenja Ministarstva kulture, ali godinu i po dana nema odgovora na naša pitanja. Tek nakon naše najave ovog štrajka smo dobili poziv, ali od tada ništa – precizirala je Dimitrijević.
Tokom protekle četiri godine, koliko je članica UO Beogradske filharmonije, i analiziranja situacije uvidela je da je najveći problem u komunikaciji između Ministarstva kulture i Ministarstva finansija.
– Već dva predloga Ministarstva kulture bila su odbijena od strane Ministarstva finansija. Nakon našeg prvog izlaska u javnost pre godinu i nešto dana Radna grupa, koja je bila oformljena a u kojoj nismo učestvovali, jer nemamo reprezentativnost sindikata, donela je predlog o povećanju osnovice od 13 odsto za kulturu. Na tom sastanku se niko iz Ministarstva finansija nije pojavio i predlog nije usvojen. Godinu dana smo izlazili u javnost i pričali o problemima. Na još jednom sastanku u Ministarstvu kulture Dragana Đorđević, koja predstavlja Samostalni sindikat kulture u Srbiji, bez našeg učešća, dala je predlog koje je Ministarstvo finansija odbilo. Nekako je simptomatično da Ministarstvo finansija nema sluha za kulturu. Nalazimo se u specifičnoj situaciji u državi, i to je jasno, ali ovi naši problemi nisu od juče – napomenuila je Jelena Dimitrijević.
Podsetila je da muzičari na ovom tlu biju bitku više od 30 godina, bore se za kulturu.
– Kultura je struktura jednog društva, uz zdravstvo i prosvetu. Voleli bismo da imamo na čelu institucije čoveka s vizijom i inicijativom da bismo mi kao muzičari mogli da radimo posao za koji smo se školovali – da petkom uveče navežbani i motivisani damo publici najbolje što možemo, a nažalost prinuđeni smo da se bavimo uredbama, sistematizacijom, katalogom radnih mesta, i da analiziramo sve ono što drugi ne rade. Sistemske promene u kulturi su neophodne. Donose se brza rešenja. Uredba koja je doneta u decembru je nakaradna. Filharmonija je tom uredbom potpuno skrajnuta, i stavljena je u istu delatnost s Narodnom pozorištem, Kolom i Srpskim narodnim pozorištem. Neko ozbiljno mora da promeni stvari, ne samo za Filharmoniju, već za celu kulturu.
S obzirom da je Vlada Srbije na lični zahtev razrešila dužnosti predsednika UO Radeta Vojinovića krajem februara, Jelena Dimitrijević otkriva za Nova.rs da je on podneo ostavku na to mesto još 30. avgusta prošle godine:
– Nas u Upravnom odboru o tome nije obavestio. Saznali smo za to u medijima i Ministarstvu kulture. Novog predsednika Upravnog odbora nemamo, što je direktno u koliziji s našim zahtevom – konkursom za novog direktora. Nadamo se da ćemo sada, u tehničkom mandatu Vlade Srbije, dobiti bar neko rešenje. Znamo koji su naši zahtevi i od njih nećemo odstupiti. U štrajku smo i očekujemo da dobijemo poziv na razgovor i da konačno razrešimo bar ta dva zahteva, a ima ih i više. Mnogo više. Ali, najpre plate i konkurs za novog direktora.
Iako ih niko već tri nedelje ne kontaktira u štrajkačkom odboru Filharmonije smatraju da su bar ta dva zahteva lako ostvariva.
– Mislimo da nova uredba može da se donese vrlo brzo. Može je doneti i Vlada u tehničkom mandatu, a do kada će naš štrajk trajati zavisi od Ministarstva kulture. Mi smo u zakonskom štrajku, najavljenom unapred. Po Zakonu o štrajku svi muzičari odnosno zaposleni koji su se većinski izjasnili za obustavu rada će imati umanjenu zaradu za onoliko dana koliko štrajk bude trajao. Mi smo sa rizikom ušli u štrajk, svesni da je to na našu štetu. Ali, ne odustajemo!
Bonus video: Filharmonija budi Ministarstvo
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
