Srdan Golubović: Telekom je uložio milione u seriju "Apsolutnih 100" i zabranio je. Staviće ovde katanac na sve, pa Selaković je stečajni upravnik srpske kulture

Blistavo i strašno - bile su reči kojima je glumac Bekim Fehmiu naslovio svoju autobiografiju. I upravo tih reči pokojnog glumca, doduše u malo modifikovanoj varijanti, setio se reditelj Srdan Golubović.

Ne slučajno, jer one na najbolji način dočaravaju osećaj koji je Golubovića "progonio" u Crnoj Gori, gde smo se i sreli. Srpski reditelj, scenarista, producent i profesor na FDU boravio je proteklih dana u Podgorici, koja je 30. i 31. marta bila "poprište" Regionalnog kreativnog evropskog foruma, u organizaciji Filmskog centra Crne Gore i tamošnjeg Ministarstva za kulturu. Na panelima u okviru ovog foruma govorilo se o filmovima, regionalnoj saradnji, festivalima, ulaganjima države i resornih ministarstava u kinematografije balkanskih država.

I dok su u Podgorici boravili čelnici filmskih centara iz Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, te predstavnici Sarajevo film festivala ili Montenegro film festivala Herceg Novi, upadljiv je bio izostanak Filmskog centra Srbije, koji gotovo drugu godinu zaredom ne raspisuje konkurse za podršku domaćoj filmskoj industriji i kada je gotovo čitav esnaf složan u oceni da je srpska kinematografija blokirana.

- Lepo je i strašno biti u Podgorici. Eto da citiram Bekima Fehmiua… Lepo je biti ovde, zato što smo mogli da vidimo da postoji ozbiljna namera da se sarađuje u regionu i da se, pored saradnje, razmenjuju i iskustva, kako pozitivna tako i negativna u svim segmentima filmske delatnosti, od primarne proizvodnje do festivala koji su veoma značajni. Imali smo na ovom forumu priliku da čujemo i iskustva regionalnih filmskih centara u domenu edukacije publike koja je veoma važna. Čak smo čuli da Filmski centar Albanije pokriva školarinu mladima na najboljim fakultetima u svetu kako bi "proizveo" novi kadar profesionalaca. To su dragocene informacije i iskustva. A s druge strane, strašno je, jer sam u Podgoricu došao iz zemlje gde više od godinu i po dana nema konkursa. Sudeći po poslednjem saopštenju Filmskog centra Srbije neće biti konkursa ni u narednom periodu. I dok mi je ovde, u Crnoj Gori, na ovom forumu sve delovalo tako optimistično, tužno je što smo mi u Srbiji u ovakvoj poziciji - iskren je u razgovoru za Nova.rs Srdan Golubović.

Tek nas čekaju posledice

Nakon što tokom čitave 2025. godine Filmski centar Srbije nije raspisao niti jedan konkurs za sufinansiranje, filmske delatanike ništa dobro nije sačekalo ni u 2026. Čak su ovu godinu dočekali uz optužbe resornog ministra. Naime, ministar kulture Nikola Selaković naveo je da je Filmski centar Srbije potrošio više od 11 miliona evra za 53 filma koja nisu snimljena, da su državnim sredstvima neretko snimani filmovi "otvorene antisrpske orijentacije" i konstatovao još da je "svaki peti uloženi dinar jalovo utrošen, što je dovoljan pokazatelj da je sistem loš i da treba da se menja”. Komentarišući to i potonje saopštenje Filmskog centra Srbije da su produkcijske kuće uzele novac, a projekte nisu završili Srdan Golubović naglašava da su sve te reči prepune neistina:

- Broj filmova koji su naveli nije tačan. Jer je veliki broj njih već u pretprodukciji. Ti podaci su manipulativni i stvaraju sliku da su producenti i autori odgovorni za krizu, međutim istina je potpuno drugačija. No, da ne ulazimo u to... Znate, za svaku kinematografiju jedino što je važno jeste stabilnost finansiranja i kontinuitet rada. A ako nemate konkurse više od godinu dana i ako ih neće biti ni u narednoj, kako onda ostvariti kontinuitet? Jedino što još uvek imamo jeste jedna strašno žilava kinematografija puna darovitih ljudi. I još uvek imamo velike uspehe na međunarodnim festivalima. Ali strahujem da, ukoliko duže vremena ne bude konkursa, sve će to da stane. Plašim se da posledice svega onoga što se sada dešava nećemo videti ni ove, ni sledeće, već za tri ili pet godina. I to je najveća opasnost. Ne vidim u ovom trenutku spremnost ni Filmskog centra Srbije, niti Ministarstva kulture da se taj problem zaista reši do kraja - smatra Golubović.

Rampa za "Apsolutnih 100" u Srbiji

Reditelj i scenarista suočava se mesecima unazad sa još jednom blokadom. Naime, mini-serija čiji je kokreator pobrala je odlične kritike u Evropi, no srpska publika nikako da dobije šansu da pogleda "Apsolutnih 100". Nakon svetske premijere prošlog leta u Karlovim Varima ova serija od šest epizoda, čiju režiju potpisuje Srdan Golubović zajedno s mlađim kolegama, a nekadašnjim studentima - Stefanom Ivančićem, Katarinom Mutić i Nikolom Stojanovićem, donosi priču o sistemskoj nepravdi u društvu, ali i o položaju pojedinca i njegovoj borbi da se tome suprotstavi. Naslanjajući se na istoimeni, nagrađivani istoimeni film iz 2001. godine, Golubović ovde ispreda storiju i o porodičnim odnosima, kao i o položaju žena u patrijarhalnom društvu, u kom su neretko baš one te koje moraju na svojim plećima da iznesu teret pogrešnih i kukavičkih odluka muškaraca iz najbližeg im okruženja.

Serija "Apsolutnih 100" dobila je, nakon početka emitovanja u svetu, izuzetne kritike u Francuskoj i Nemačkoj, a posebno veliki odjek izazvala je pozitivna recenzija u uglednom francuskom dnevniku "Le Monde”. Serija se trenutno prikazuje na platformama ARTE France i ARTE Germany, gde će biti dostupna čak godinu dana. A šta je zapelo kod nas, i otkud rampa za "Apsolutnih 100" u Srbiji, pitamo Golubovića?

- U Srbiji imamo dosta kompleksan problem. Jedan producent "Apsolutnih 100" - Telekom Srbija ima više serija koje je proizveo, i u koje su uloženi milioni evra. I te serije se nigde ne emituju. Sreća sa našom serijom "Apsolutnih 100" je ta da sam bio uporan, pa je premijerno bila prikazana na Festivalu u Karlovim Varima. I zahvaljujući svetskoj premijeri na tom velikom festivalu odmah je posle toga otkupljena za neke od najvećih kanala u Evropi - ARTE France, ARTE Germany, Kanal plus, Channel 4. Ta serija je, na taj način, došla do svog života. A ovde, u Srbiji se suočavamo sa zabranom. Apsurdno je da sam producent cenzuriše sopstvene proizvode. Teško da tako nešto postoji bilo gde u svetu. Oni su odlučili da finansiraju i proizvedu seriju. I serija "Apsolutnih 100" je proizvedena, a oni su je svojevoljno bunkerisali. S druge strane, imamo već neko vreme i veliki problem sa crnim listama. Sve je veći broj tih lista, a na njima su, uglavnom, glumci koji su najvidljiviji i najupečatljiviji. A na njima su i reditelji i scenaristi - dakle, svi oni koji su javno otvoreni protivnici režima.

Svima njima, među koje Srdan Golubović i sebe ubraja, u ovom trenutku uskraćeno je osnovno pravo na rad.

- Mi živimo u jednoj potpuno šizofrenoj kulturnoj sredini, u kojoj su svi odnosi totalno poremećeni ili razrušeni. A ključna stvar jeste ta da ne vidim nameru da se kompletna situacija u kulturi razreši. Naprotiv. Imam utisak da je ministar Nikola Selaković postavljen kao stečajni upravnik srpske kulture. I da, u stvari, sve ličnosti koje postavlja na čelo institucija kulture kao da su tu da na te kulturne ustanove stave katanac. Ista je stvar i sa Filmskim centrom Srbije. Ono što se dešava sada u Filmskom centru, kako izgleda, ono šta radi i koje su mu aktivnosti - od neraspisivanja konkursa, do sramnog nastupa na nedavno završenom Berlinalu, gde nije bilo nikoga, i gde su ljudi prolazili pored praznog štanda našeg centra - sve to izgleda kao da se ta važna institucija kulture priprema za potpuno i formalno gašenje - misli naš sagovornik.

Ministarstvo ne rešava probleme

Podseća i kako su sva filmska udruženja reagovala na dešavanja i u Filmskom centru Srbije i u Ministarstvu kulture. I na njihove poteze, od Asocijacije filmskih reditelja, preko Udruženje filmskih producenata Srbije, te Udruženja scenarista Srbije, Udruženja filmskih umetnika Srbije, Udruženja filmskih glumaca…

- Videli ste situaciju gde je na Fakultetu dramskih umetnosti, na sastanku svih esnafskih asocijacija početkom februara bilo više od 350 ljudi koji predstavljaju desetak udruženja i to istoga dana kada je mala grupa od desetak filmskih stvaralaca i producenata bila na Zlatiboru u organizaciji Filmskog centra Srbije. Ta činjenica da su sva udruženja bila tu, na jednom mestu i da su apelovala na hitno rešavanje problema u srpskoj kinematografiji, koja se suočava sa najdubljom krizom u poslednjih nekoliko decenija, a da posle toga nije bilo nikakvog odgovora svedoči o tome da Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije rešenje problema ne zanima - zaključuje Srdan Golubović.