Otpočelo je poslednje veče Exita. Iza nas je tri dana najrazličitije muzike, igranja, brojnih bina, pića, hrane… Ali, ono što festival čini takvim kakav jeste su - ljudi.
Kroz kapije Petrovaradina prošlo je dosad više od 155.000 ljudi iz 120 zemalja željnih dobrog provoda, energije i druženja. Kreću ći se od bine do bine, od koncerta do koncerta susretali su se posetioci različitih nacija, rase, godišta, bilo je onih koji pamte i prve Exite, ali i mladi kojima je ovo bilo prvi put da zakorače na tvrđavu.
Prepoznavali su se slični muzički ukusi, pronalazili isto obučeni, našminkani i puni šljokica… Ali, ono što je svima zajedničko su osmesi i sreća što su na festivalu.
Kada se provod završi na tvrđavi, nastavlja se na plaži na Štrandu i u kampu. Žurka i nakon žurke. Oni najizdržljiviji išli su na aftere, a drugi su se odmarali u šatorima ili u hladu gde god su mogli da ga nađu.
Posetili smo čuveni kamp na Štrandu gde su Exitovci skupljali poslednje atome snage za najluđu noć i finalnu ceremoniju u znaku 50 godina hip-hopa.
Među šarenim šatorima koji su bili rasprostranjeni na sve strane, pronašli smo grupu mladića iz Turske kojima je ovo bio prvi put na Exitu.
– Oduševljen sam! Kamp je super, družimo se po ceo dan, nema spavanja! Ono što me je zaista fasciniralo je tvrđava. Neverovatna je. Toliko je dobra energija i ljudi su divni prema nama – kazao nam je Savaš.
Od omiljenih koncerata ovogodišnjeg Exita izdvojio je “najluđi provod” prve večeri uz The Prodigy.
– Bilo nam je sjajno! Kakva žurka! Druge večeri je bilo fenomenalno na CamelPhat, a treće veče, odnosno jutro, pošto je bilo u sedam ujutru, dočekali smo Partiboi69. Uh, naravno, svi smo došli najviše zbog Wu tang clana. Inače, sviđaju mi se mnogo ljudi u Novom Sadu i sam grad jer je ravan i svuda idem peške. Vratio bih se ponovo sigurno – rekao je Savaš.
Nekoliko šatora dalje, zatekli smo grupu Poljaka koji su se uz šank i muziku družili i pili domaća piva.
– Ovo je prvi put da smo ovde. Sviđa mi se mnogo festival, ali moram da priznam da sam očajna u šatoru. Da ne shvatite pogrešno, nema to veze s kampom, nego mi je ovo prvi put da sam u šatoru i baš mi je neudobno – kroz osmeh kaže Viktorija dodajući da joj ne prija to što je mir u kampu jer je navikla na glasnu muziku svuda.
Ističe, da joj je u tom kontekstu zato tvrđava fenomenalna.
– Dance arena je zaista sjajna! Prvo veče nam je bilo najbolje uz Amelie Lens, Ninu Kravic i do jutra sa Indirom Paganoto. Takođe, Hot since 82!
Priznaje da joj se veoma dopada Novi Sad i ljudi, ali da je “hrana užasna”:
– Radim kao šef kuhinje u Poljskoj zato – ne zamerite mi!
Najveći broj posetilaca ove godine došlo je iz Hrvatske, zatim iz Turske, Severne Makedonije i Bugarske, ali i iz SAD i Meksika, preko Velike Britanije i Nemačke, pa sve do Australije i Novog Zelanda.
Pored standardne ponude koju su činili zatvoreni tuševi sa toplom vodom, toaleti, raznovrsna ponuda hrane i pića, prodavnica sa kamperskom opremom, posetioci Exit kampa imali su i muzički program od 17 do 20 časova.
Pored di-džeja pronašli smo ekipu Makedonaca, a mađu njima i Tomasa koji nas je privukao vrlo zanimljivom šminkom na licu, što je vrlo čest detalj koji ste mogli videti na tvrđavi u različitim izdanjima.
– Naslikao sam na licu svoj omiljeni lik iz anime “Naruto” Hashirama Senju. Mnogo ga volim i želeo sam da budem on, možda i da osetim njegovu energiju ko zna – šaljivo nam je kazao Makedonac.
Istakao je da mu se mnogo dopada kako se Novosađani “zezaju”:
– Nisam bio ranije i sviđa mi se veoma. U početku mi je bilo jako komplikovano da se snađem koja bina je gde, gužve su i naprave se čepovi, ali već drugog dana sam sve zapamtio i sad i sam mogu da dođem!
Bilo je i onih kojima su te gužve itekako smetale, nailazili smo na kampere koji su priznali da ne veruju da bi došli ponovo jer su očekivali mnogo više gitarskog zvuka, ali da su shvatili da je Exit ipak preusmeren mnogo više na elektronsku muziku.
Mnogo ljudi, mnogo različitih ukusa i osećanja susrelo se tokom ova četiri dana Exita, a ono što je sigurno jeste da su se još jednom stvorile uspomene koje će se dugo pamtiti.
Bonus video: Otvaranje Exita, govor Dušana Kovačevića