Razgovor velikana: Žilnik i Manski o slobodi izražavanja na filmu

Kultura 13. sep. 202112:09
Podeli:
Vitalij Mansk Zelimir Zilnik
Vitalij Manski i Želimir Žilnik Foto:Beldocs/Robert Anic/PIXSELL

Razgovor ruskog reditelja Vitalija Manskog, autora dokumentarca "Čorbačov: Raj" i našeg proslavljenog sineaste Želimira Žilnika na temu "Dokumentarni film - ogledalo ili lupa?" biće održan sutra u 15 sati u Sali Makavejev u Jugoslovenskoj kinoteci, u okviru Beldoks indastri programa, saoštili su organizatori 14. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldoks.

Tokom razgovora dvojice velikana, koji će biti i strimovan uživo, uz obezbeđeni simultani prevod sa ruskog na engleski jezik, Žilnik i Manski osvrnuće se na stvarnost dokumentarnog filma. Autori će razgovarati i u čemu je razlika između njih, ali i šta im je zajedničko. Dotaći će se i toga kako stvarnost utiče na slobodu izražavanja u filmu i da li ona zaista postoji u audiovizuelnoj sferi.

Ulaz na razgovor dvojice dokumentarista je besplatan, ali uz obaveznu prethodnu registraciju, putem ovog linka, dodaje se u saopštenju organizatora Beldoksa. 

Vitalij Manski, koji je rođen 1963. u Ukrajini, prvi film snimio je 1989. godine.

Potpisao je više od 30 filmova, koji su prikazivani na petstotinak međunarodnih festivala, osvojivši stotinu nagrada.

Jedan je od najpriznatijih ruskih rediteljka, iza koga su naslovi, poput „Putinovi svedoci“, „Pod suncem“, „Pipeline“, „Gagarinovi pioniri“, „Anatomy of T.A.T.U.“, „Brodvej, Crno more“… Osnivač je i predsednik „Artdokfesta“, festivala kreativnih dokumentarnih filmova koji se održava u Rigi, Litvaniji i Moskvi.

Želimir Žilnik, rođen u Nišu 1942, o kome je Janko Baljak snimio dokumentarni film „ŽŽŽ“, koji je svetsku premijeru nedavno imao na Sarajevo film festivalu, još tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio je jedan od ključnih aktera nastanka produkcijske kuće „Neoplanta film“. Autor je kultnih dokumentarnih i igranih filmova, a njegovo prvo igrano ostvarenje „Rani radovi“ iz 1969. nagrađeno je „Zlatnim medvedom“ na Berlinskom festivalu, kao i sa četiri pulske „Zlatne arene“.

U Nemačkoj je, sredinom sedamdesetih godina, realizovao niz kratkometražnih i jedan dugometražni igrani film „Raj“, a po povratku za TV Beograd i Novi Sad, kao i u nezavisnim filmskim i medijskim kućama, potpisao je niz igranih i dokumentarnih filmova i TV serija. Jedan je od najznačajnijih jugoslovenskih nezavisnih filmskih stvaralaca, a njegovi radovi su uvršćeni u kolekcije uglednih umetničkih manifestacija i institucija, kao što su Document u Kaselu, Venecijansko bijenale, vašingtonska Nacionalna galerija, Pompidu centar u Parizu, muzeji savremene umetnosti u Meksiku, Barseloni, Beču, Londonu i Notingemu…

Program Beldoks indastri predstavlja jedinstveni događaj u regionu kinematografija zapadnog Balkana i jedno od glavnih mesta okupljanja audiovizuelnih profesionalaca iz Evrope, regiona i Srbije sa ciljem razvoja tržišta kreativnih dokumentaraca. 

 

Komentari

Vaš komentar