0
Praznina koju Vesić ostavlja za sobom mogla bi da se popuni samo izgradnjom jednog ovećeg divljeg naselja, kaže za Nova.rs satiričar i književnik Radivoje Bojičić.
Radivoje Bojičić (1949) je, bez dileme, jedan od najvećih živih srpskih satiričara koji je na kratkoći reči i britkosti misli izgradio širok književno-satirični opus. Kad se to kaže, pre svega se misli na njegov veliki doprinos srpskom aforizmu, gde je bez premca, ali ništa manji doprinos nije dao ni kao autor satiričnih priča, televizijskih drama, pozorišnih monodrama i romana. Na književnoj polici sa njegovim imenom nalazi se blizu trideset naslova knjiga, a za taj rad je nagrađen svim značajnim nagradama iz oblasti satire, a najnovija „Dragiša Kašiković“ mu je uručena pre nekoliko dana. Dugogodišnji je urednik našeg satiričnog lista „Ošišani jež“, koji i dalje izlazi upravo zahvaljujući njegovom entuzijazmu. Ovo je Bojičićevo viđenje naše nevesele stvarnosti iz njegovog satiričnog ugla.
Živeli ste u komunizmu, pa u kapitalizmu i sada u „zlatnom dobu“. Kada vam je bilo najlepše?
– Dok su svetom promicala moderna vremena, ja sam živeo u devedesetim. Dok su moji ispisnici živeli u državama blagostanja, ja sam kraj s krajem sastavljao u nedovršenoj državi.
Dok su se drugima svakoga dana otvarali novi horizonti, ja sam bio deo naroda koji veruje da je kraj sveta iza linije na kojoj se spajaju nebo i zemlja. A kada bih jednom rečenicom hteo da odgovorim u kojem mi je, od svih naših mnogobrojnih epoha, perioda i doba bilo najlepše, u komunzmu, kapitalizmu ili u sadašnjem „zlatnom dobu“, moram da kažem da najlepša vremena, od zla doba, do gladne godine, ne mogu da izaberem. Da nisu bila tako lepa, ne bi nam ih onako halapljivo pojeli skakavci.
Šta je, po vašem mišljenju, obeležilo dva mandata Ane Brnabić?
– Dva mandata One Brnobić obeležilo je to što je jedan fikus evoluirao u kaktus. Takav prirodni fenomen nije zabeležen od pojave Darvinove knjige „O nastanku vrsta“ do danas. I što je najčudnije, proces se nije odvijao na Galapagosu, nego u Srbiji. Verovatno zbog toga što ovde vreme protiče brzinom kornjače.
Šta ste pomislili kad se Brnabićeva uselila u vilu Jovanke Broz?
– Kad se Brnabićeva uselila u vilu Broz, devojačko Budisavljević, pomislio sam na vlasnika te kuće, Čedomira Petrovića, čoveka koji je taj stambeni objekat podigao, a odmah po oslobođenju streljan je bez suda i suđenja. Verujem da se u Jovankino vreme svake večeri tačno u ponoć iz dimnjaka pojavljivao Čedomir Petrović kao duh naših dedova. Ali da se sada, u epohi Ane Brnabić, Čedomir Petrović svako veče pojavljuje kao avet prošlosti.
Sećate li se Tomislava Nikolića?
– Tomislav Nikolić?! Beše li to onaj bajčetnički vojvoda?
Koga vidite kao budućeg premijera?
– Vidim jednog, ali pošto ne delim poglede sa onim koji daje mandate, uveren sam da od mog kandidata neće biti ništa. Kao što sam, takođe, uveren da ništa neće biti ni od kandidata kome mandat bude poveren.
Kad bi vas pozvali u Vladu za savetnika, u kojem ministarstvu biste dali najveći doprinos?
– Nažalost, ministarstvima, pa i onom u kojem bih ja voleo da se nađem, ne trebaju savetnici. Njima treba – konsiljere!
Koji ministar/ministarka iz odlazeće vlade je na vas ostavio najjači utisak?
– Ima ih više. Ipak, dvoumim se između Tome Mone i Zorane Mihajlović. Odlučiću se za Tomu. Dobri poznavaoci ovdašnjih prilika tvrde da je on direktrni potomak Mona Lize. A Zorana Mihajlović je zaostala za njim, jer za utisak koji ostavlja, zaslužnije su njene – šminkerka, vlasuljarka, pedikirka i manikirka.
Ode nam Vesić, šta će sad Beograd?
– Praznina koju Vesić ostavlja za sobom mogla bi da se popuni samo izgradnjom jednog ovećeg divljeg naselja, na primer, Beograda na suvom, ili metroa s kojim se ne bi znalo odakle dolaziš, gde si i kuda ideš, ili drvnog kombinata koji bi se oslanjao na sirovine koje bi se eksploatisale po Kalemegdanu i ostalim gradskim parkovima.
Šta će na mestu gradonačelnika uraditi dr Šapić?
– Pred Šapićem su velika dela. Kratak mandat, a od Dorćola treba napraviti Leštane, od Savskog venca – Malu Moštanicu, a od Vračara – Resnik.
Pratite li „sapunicu“ Hrkalović – Stefanović? Hoće li se na kraju uzeti?
– Verovao sam Stefanoviću i Hrkalovićki kada su za tabloide i pred organima svoje partije govorili da svoj posao rade sa puno ljubavi. Ali, sada vidim da je tu, osim ljubavi, bilo i seksa. Takođe sam ubeđen da ćemo posle ove afere još jednom izduvati i da ćemo od ove sapunice kao krajnji rezltat dobiti samo još jedan roj balončića.
Šta vam prvo padne na pamet kad čujete – Jovanjica?
– Da u prvoj trafici kupim rizlu i zapalim odavde!
Šta mislite da li su zaista prisluškivali Vučića i šta su sve mogli čuti?
– Kad god uključiš televizor, ecce homo. I tog čoveka možeš na malim ekranima svaki dan i da slušaš i da gledaš. A ti, bre, i po sto puta bre, našao i da ga prisluškuješ. Ima stvarno nezajažljivih ljudi kojima nikad nije dosta. U situaciji kada zbog pogoršanih svetskih i nikad boljih unutrašnjih prilika, svi moraju da ga slušaju, našli se neki pojedinci da ga prisluškuju.
Gledate li redovno obraćanja predsednika Vučića?
– Gde, bre, smem da ne gledam! Jer, nisam ja ona đevojka koja je svoje oči klela, čarne oči da ne bi gledale.
Imate li predstavu dokle će nam Vučić vladati?
– Ovo ne samo da nije pitanje za pojedinca, nego nije ni za glasače. Ovo je pitanje samo za Aleksandra Vučića.
Kad slušate naše političare šta pričaju, imate li kao satiričar kompleks niže vrednosti?
– Njihovim kompleksom bezvrednosti, leči se svaki drugi kompleks.
Pratite li dešavanja u opoziciji: Dragan Đilas ili Vuk Jeremić?
– Ta, vidim da se Vuk Jeremić jedi na Dragana Đilasa zato što je bio kod Vučića. A kada je Vuk, uz očin, bio kod Vučića, to je sada puj pike.
Milica Zavetnica ili Marinika Tepić?
– Vjerica Radeta.
Kako se dogodilo da Tadić ne preskoči cenzus?
– Čvrsto je računao na glasove naprednjaka koji su za vreme njegove vlasti bili članovi Demokratske stranke.
Aktuelna je priča o dodeljivanju nacionalnih frekvencija. Kojim televizijama biste ih vi dodelili?
– Nikome. Ja bih ostavio samo video-nadzor.
Šta mislite da li će i kada Srbija postati član Evropske unije?
– Kada Rusi ovde preduzmu specijalnu operaciju, denacifikaciju i demilitarizaciju.
Na šta vama liči EU?
– Meni EU liči na Neverland, Aldrig land, Pays imaginaire, l’isola che non c’è, Nimmerland… Ili, Nedođiju, da me ceo svet razume.
– A Crna Gora?
– Crna Gora ponosito stenje!
Da li radije uključujete ili isključujete televizor?
– Oduvek sam tvrdio, a od tog mišljenja ni sada ne odstupam: najveći izum posle točka je – daljinski upravljač.
Znam da koristite Fejsbuk, ali nema vas na Tviteru. Zašto?
– Zato što znam da pravim razliku između prijatelja i neprijatelja.
Kad vam sada povećaju penziju za 18 odsto, na šta ćete potrošiti toliki novac?
– Nemojte da ispravljate predsednika. On valjda bolje zna od vas da će penzije biti povećane za 19, 1, a ne kao što vi maliciozno tvrdite za 18 odsto. A kada dobijem to povećanje, vodim vas na kafu. Pod uslovom da vi doplatite sve što ovo povećanje ne bude pokrilo.
Bonus video: Utisak nedelje: Dragoljub Draža Petrović, Ranko Pivljanin i Momir Turudić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare