Dokumentarna zbirka "Prvi samit Pokreta nesvrstanih u Beogradu“, čiju nominaciju su zajedno sa Srbijom podneli Indonezija, Indija, Egipat i Alžir, upisana je u Uneskov Međunarodni registar "Pamćenje sveta“, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije, a prenela agencija Tanjug.
– Spremamo nove upise i dorađujemo prethodne nominacije, poput grada Bača. Uključila se i Narodna biblioteka sa svojim bogatim fundusom dokumenatrne građe. Nadamo se skorim dobrim vestima u vezi sa upisom Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu 1961. na Uneskovu listu „Sećanje sveta“, na kojoj se već nalaze neki naši artefakti, poput Mirosavljevog jevanđelja – otkrio je za Nova.rs na isteku 2022. planove za ovu godinu prof. dr Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom.
Goran Milašinović Foto: Laguna
Ono što je najavio, upravo se i dogodilo.
„Nominacioni dosije, za koji je dorinos dao Arhiv Jugoslavije, dokumentuje Prvi samit Pokreta nesvrstanih, koji je označio aktivnu ulogu zemalja Trećeg sveta u smanjenju svetskih tenzija, pozivajući na kraj kolonijalizma, imperijalizma i rasizma, kao i promociju mirne koegzistencije i svetskog mira“, kaže se u saopštenju Ministarstva kulture i podseća da je za 60 godina postojanja Pokret okupio 120 zemalja, a zbirka se sastoji se od 76 tekstualnih arhiva, 242 fotografije, jedne audio arhive i 15 filmova“, ističe se u saopštenju.
Program „Pamćenje sveta“ Unesko je pokrenuo 1997. godine da bi se sačuvala i promovisala svetska kulturna dokumentaciona baština od univerzalne vrednosti. Svetski registar kulturne dokumentacione baštine pandan je svetskom registru nepokretnih spomenika kulture.
Zajedno sa zbirkom „Prvi samit Pokreta nesvrstanih u Beogradu“, u Međunarodni registar „Pamćenje sveta“ upisane su 63 dokumentarne zbirke, i sada je ukupan broj zbirki u registru 494.
Bonus video: Unesko