Politika sećanja i zaboravljanja: "Portret planine" u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Miroslav Karić, kustos izložbe, povodom otvaranja izložbe je istakao:- Ovo je prva samostalna izložba Kristine Benjocki u Beogradu i u Srbiji, i nastavak je njenih ranijih istraživanja i generalno umetničke prakse, koja je uvek idejno bila fokusirana na ispitivanja potencijala umetnosti da artikuliše zaboravljene istorijske narative, ili opet da otvori prostor za drugačije i nove. U svojim istraživanjima umetnica neretko radi sa arhivama, odnosno istorijskim tragovima društveno-političkih konteksta koji su prisutni u materijalnoj kulturi i sećanjima zajednica koje istražuje, od prostora bivše Jugoslavije do Zapadne Evrope. Njen rad suštinski otvara brojna pitanja o politikama sećanja i zaboravljanja. Kristina istražuje načine na koji se prošlost konstruiše, i kako su te konstrukcije prisutne u onome što su naša kolektivna iskustva sadašnjosti ili projekcije budućnosti.

Kroz širok dijapazon vizuelnih izraza, koji uključuju crtež, skulpturu, tekstil, fotografiju, zvuk i film, autorka koncipira ambijentalne celine i instalacije koje posmatrača uvode u prostore opipljivih uodnošavanja faktografije i rematerijalizovanih arhivskih sadržaja, kreirajući na taj način sveobuhvatnije razumevanje kompleksnosti istorijskih priča.- Glavna motivacija mi je bila da ovaj film, koji sam jako dugo pripremala, zapravo ostvarim i premijerno prikažem u Srbiji. Taj projekat se nalazi na trećem nivou Legata i predstavlja veliku instalaciju sa dve projekcije i zvukom. To je rad koji traje 40 minuta. Na drugom nivou imamo instalaciju sa Kodak slajd projektorima i kamenjem: to je instalacija sa pet različitih projektora koji su sinhronizovani, i u sekvenci od 11 minuta oni pokazuju priču vezanu za Kanerberg i različite istorijske narative koji se prepliću na tom lokalitetu. Na prvom nivou je neka vrsta uvertire u ceo rad. Tu smo po prvi put prikazali mapu kompleksa podzemnih hodnika, gde je Kanerberg zapravo samo jedan mali sićušni fragment. Na drugoj strani nalazi se neka vrsta interpretacije mape, odnosno fragmenta podzemnog kompleksa, koji zapravo prepliće arhivsku građu koju sam skupljala iz privatnih arhiva, katastarskih parcela, u kombinaciji sa građom koju sam dobila iz Prirodnjačkog muzeja. To je zapravo i najstariji prikazani rad koji se bavi tom tematikom, i koji je rađen namenski za MIT press magazin ARTMargins - objašnjava umetnica Benjocki.

Postavljena na tri nivoa Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Kristinina prva samostalna izložba u Beogradu i Srbiji predstavlja njena višegodišnja istraživanja geoloških i istorijskih slojeva Kanerberga, planine na granici Holandije i Belgije. Iako se obično naziva planinom, Kanerberg je deo visoravni Kastert, nekada jednog od najbogatijih ležišta krečnjaka koji je iskopavan još od neolita. Upravo u jednom od kamenoloma u blizini grada Mastrihta, krajem 18. veka, otkriven je nauci prvi poznati fosil mosaurusa, vodenog gmizavca iz poslednje etape epohe krede. Sa intenziviranjem industrijalizacije početkom 20. veka, eksploatacija krečnjaka u Kanerbergu je prestala, ostavljajući za sobom složen lavirint podzemnih hodnika.Ovi hodnici su redovno korišćeni za uzgoj pečuraka i držanje stoke sve do Drugog svetskog rata, kada su nemačke trupe počele da pretvaraju planinu u skladište i montažni objekat za proizvodnju raketa V1. Nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata, u planinu se preselio Severnoatlantski savez (NATO) i prenamenio jedan njen deo kao štab za ratne operacije tokom Hladnog rata, tako da Kanerberg postaje "supertajni" deo Holandije. Zbog velike kontaminacije azbestom, štab NATO-a je zatvoren 1992, iste godine kada je u Mastrihtu ratifikovan Ugovor o Evropskoj uniji, čijih dvanaest potpisa je ovekovečeno na zidovima Kanerberga.

Nakon opsežnog istraživanja pomenutog lokaliteta, kroz istorijske i lične zapise, javne i privatne arhive, Kristina Benjocki se u seriji radova bavi fragilnošću sećanja i stvaranja istorije. Postavkom su najpre obuhvaćeni crteži-mape koje pokazuju impozantan sistem podzemnih tunela, katastarskih parcela i pripadajućih objekata kao i vizuelna trasiranja različitih istorijskih i geoloških izvora vezanih za visoravan Kastert i Kanerberg. Instalacija pod nazivom Sedimentacija sećanja u sinhronizovanoj slajd-projekciji 400 crteža zasnovanih na privatnim arhivama bivših zaposlenih u NATO-u tematizuje pitanja sećanja i zaborava, istovremeno prateći kako je genealogija moći upisivana u mračne koridore bivšeg kamenoloma.U završnici postavke, svojevrsni filmski esej Dok gomila ruševina raste ka nebu, koji je Benjocki realizovala u saradnji sa holandskim umetnikom i piscem Stejnom Ferhufom, vodi posetioce na imerzivno putovanje kroz memoriju Kanerberga, od dubina pradavnog suptropskog mora, preko krečnjačkih slojeva od kojih su nicale kuće, sela, zamkovi, gradovi, do prostora vojnih eksperimenata i geopolitičke kontrole – kroz sedimente hladnih, mračnih i tihih događaja čiji se odjeci mogu osetiti i danas.

Kristina Benjocki (Zrenjanin, 1984) studirala je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Akademiji Gerit Ritveld u Amsterdamu i Kraljevskom Konzervatorijumu umetnosti u Hagu. Takođe je bila rezidencijalna umetnica na Akademiji Jan van Ajk u Mastrihtu. Radovi Kristine Benjocki su izlagani u Stedelijk Muzeju u Amsterdamu, Muzeju moderne i savremene umetnosti u Rijeci, galeriji Ambika P3 u Londonu, Umetničkoj galeriji Američkog univerziteta u Bejrutu, Izolyatsia u Kijevu i u IKOB-u, Muzeju savremene umetnosti u Eupenu. Živi i radi u Amsterdamu.Bonus video: Izložba Vuka Vidora

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izlozbavukavidoragp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6069790"]