"Pišem bez kompromisa, sirovo i surovo, ne umem drugačije"

Ovo priznanje dodeljuje se za najbolju knjigu umetničke poezije, autora mlađeg od 29 godina, objavljenu na srpskom jeziku, za period između dve dodele.Od Vaska Pope do Srđana DragojevićaPrvi laureat je bio Vasko Popa za knjigu "Kora“ 1954. godine, kao i mnogi ugledni književnici kojima je ova nagrada bila odskočna daska u karijeri. Među njima su i Gordana Todorović, Pavle Ugrinov, Aleksandar Tišma, Duško Trifunović, Tanja Kragujević, Raša Livada, Ljubivoje Ršumović, Vasa Pavković, Oto Horvat, Dragan Jovanović Danilov, Zoran Ćirić, Dejan Aleksić… Ali i reditelj Srđan Dragojević kao i, verovali ili ne, imenjakinja i prezimenjakinja ovogodišnje laureatkinje Jelena Marinkov iz Vršca za knjigu „Noć u zebri“ 1992. godine.- Da, da, to je stvarno neverovatno i ljudi nas mešaju i to mi je jako simpatično. Čak na društvenim mrežama komentarišu da naše pesme poetički imaju dodira i volela bih da je upoznam - kaže mlađa Jelena, koja je rodom iz Kikinde.Jaka ženska pesnička scenaProzu već dugo piše, a "Karantin u paklu" prva je knjiga pesama koja je, kako kaže, jednostavno izašla iz nje.

- Iako sebe vidim kao prozaistu, reakcije čitalaca su me demantovale. I nezavisno od ove nagrade, sada sam u fazi kada me misli vuku ka poeziji. Nedavno je na sajtu „Čovek časopis“ izašla moja pesma koja je poprilično duga i to su ljudi odmah primetili, negde sam u njoj malo promenila svoj senzibilitet. Ali, nekako iz mene sada izlazi poezija i ne trudim se da to zaustavim. Okruženje, neki širi kontekst u kom se nalazim, a odnosi se na saborce i saborkinje u istom polju, čini mi se da sve poprilično olakšava. Mislim da danas ima izuzetno dobrih pesnika mlade generacije, a posebno je ojačala ženska pesnička scena kao što imamo i mnogo dobrih pripovedačica. Tako da nas sve taj talas gura napred.Čini joj se, kako kaže, da njena poezija uspešno kominicira sa čitalačkom publikom.- U poeziji je važno da ne podilazi čitaocima, nego da snažno deluje na njih, da ih osvešćava, razdrma, da ne pravi ustupke vrednosti. I to je, rekla bih, najveća vrlina moje poezije i vidim da ljudi to primećuju. Na kraju krajeva, jedino tako mogu da pišem, bez kompromisa, malo sirovo i surovo, mislim da nalazim balans između ogoljenosti i čiste poezije.A što se tematike pesama koje piše tiče, citira rečenicu Ive Andrića da se „od svoga porekla i detinjstva ne može se lako pobeći“.- To je velika istina. To se vidi i u mom pisanju, u načinu na koji stvaram a možda ponajviše u tematici kojom se bavim. Posebno u pesmama koje se tiču porodičnih odnosa, kao i odnosa sela i grada. Za nas Vojvođane kažu da smo smirenijeg temperamenta i nekad to može da bude istina ali nekad ne, to su stereotipi. Ponosna sam na svoj kraj, moja Kikinda ima bogatu književnu scenu ali žao mi je što je to nedovoljno primećeno i u lokalu i šire - prokomentarisala je Jelena Marinkov, devojka koja obećava.Tešin: Dve pesnikinje Jelene ponos Kikinde- Jelenu sam upoznao kao gimnazijalku i već je u tim formirajućim godinama pokazala zavidan književni talenat, pre svega u sferi čitanja i tumačenja književnih dela, ali i u stvaranju autentične autorske književnosti. Zbog toga me i nije začudila njena odluka da se osim književne karijere, ozbiljno posveti i naučničkoj. Brankova nagrada je jedna u nizu koju je dosad dobila Jelena, a biće ih bezbroj, u to sam ubeđen i kao njen urednik, ali još više kao čitalac. Kikinda, da podsetim čitaoce, ima dve dobitnice Brankove nagrade. Pre Jelene Marinkov, ovu nagradu je osvojila 2015. godine Jelena Blanuša. Ponosan sam na to što sam njihov savremenik i sugrađanin – kaže za Nova.rs književnik Srđan Tešin.