8
Tražila me je policija i nije me našla. Onda sam dobio poruku - Tražila te je policija. Zašto te traži policija? Nemoj da te traži policija.
– Dobro, mislio sam se, neću ni ja da me traži policija, ali možda me je tražila iz nekog finog razloga. – Dobio sam poruku – Koga još policija traži iz finog razloga? – Dobro, mislio sam se, možda baš mene traži policija iz finog razloga. Nisam mogao da se setim koji bi to razlog bio, ali nije mi smetalo da se nadam. – Dobio sam poruku – Šta sad misliš da radiš? – Odgovorio sam – Pa da im se javim, da vidim šta hoće ljudi – Dobio sam poruku – Dobro, to je pametno, ali kako ćeš da im se javiš. – Odgovorio sam – Javiću im se nekako, otići ću u našu policijsku stanicu i reći ću da su me tražili.
Onda sam išao da završavam neke neodložne poslove koje sam i krenuo da završim pre nego što je ta zapetljancija s policijom počela. Nije da mene nikad nije tražila policija pa da sad svi padnemo u nesvest, ali baš dugo me nisu tražili, odvikao sam se od toga, a i nije mi padalo na pamet šta bi to moglo da im tako neodložno treba od mene, pa da me traže po privatnim adresama. To znači da je neko morao da sedne u kola, i to dvojica, pa da se isparkiraju, pa da se parkiraju, da traže broj stana i sprat, pa da čekaju lift, da shvate da ne radi, pa da se penju uz stepenice, i na kraju na spratu da nađu vrata, da zvoen i da me ne nađu. Sigurno nisu dolazili da me pitaju koliko je sati, ali bio sam siguran da nisam ništa kriv, mada je to zamka u koju sam više puta upadao, ne samo s policijom, kad znaš da nisi ništa pogrešno uradio i posledično, misliš da ništa nisi kriv. To što me traži policija ne mora da znači da sam kriv, ali bi vrlo lako moglo da znači da sam osumnjičen da sam uradio nešto što nije propisano da se radi, odnosno što je propisano da se ne radi. Onda sam dobio poruku – Šta si opet uradio? – Odgovorio sam na poruku – Ništa. – Dobio sam poruku – Uh, to mi je najgore kad mi kažeš, ništa. Kako bre ništa? Disao si ako ništa drugo. – Odgovorio sam – Disao sam. – Dobio sam poruku – Dobro idi molim te tamo i vidi šta je, nerviram se.
I ja sam se nervirao, i bilo mi je žao što se ona nervira, ali u tom trenutku nisam mogao ništa pametnije da uradim nego da požurim s svim tim poslovima koje sam imao, da odem po dete u obdanište, da ga vratim kući i onda pravac policija. Tog dana nje trebalo da idemo u Ikeu jer smo prethodnog dana dobili plate pa da odemo da ostavimo Šveđanima neki dinar.
Sve sam obavio, pokupio dete i krenuli smo kući, kad smo prošli pored naših kola, zastali smo, hteo sam da iz gepeka izvadim kolica, i shvatio sam da nemam ključeve od kola. Onda mi je prišao čovek iz portirnice koja je preko puta naše zgrade, on tamo čuva kuću koja je zaštićena zakonom. U rukama je imao moje ključeve od kola i rekao je – Gospodine, zaboravili ste ključeve u bravi, a mi smo ih našli. Zvali smo i policiju, za svaki slučaj, znate i mi smo na neki način službena lica, a i da vas pronađu, da vam kažu da dođete po ključeve. – Hvala vam – rekao sam.
Posao sam poruku – Gde su ključevi od kola? – Dobio sam poruku – Pa je l ti ih nisam vratila? – Poslao sam poruku – Nisi. – Dobio sam poruku – Ijaooo, izgubila sam ih, nisam mogla da ih nađem i mislila sam da sam ti vratila, ali ako nisam, nemam pojam gde su. – Poslao sam poruku – Našao sam ih, sve je okej. – Dobio sam poruku – Gde si ih našao? – Poslao sam poruku – Izađi na prozor.
Posle smo se sve lepo objasnili i bili srećni, mislim, lepo je kad te policija traži iz nekog finog razloga, posle su bili srećni i Šveđani, i da vam kažem samo još nešto – kad smo se odvojili sa auto-puta, kad smo skrenuli za ikeu, pre prvog kružnog toga, na sred puta, bio je Spajdermen, u ruci je držao zvučnik i igrao je. Vrlo je karakteristično igrao, kao da je u nekom klipu u stop-moušnu. iseckano, da tako kažem. Prošli smo pored njega, nismo stali jer nije bilo vidljivog razloga za to, delovalo je kao da bi trebalo da mu se ostavi neki dinar, ali nigde kutije ni šešira ni nečeg spajdermenskog s takvom namenom. Kad smo se vraćali, on je i dalje igrao, zastali smo i ja sam ga pitao da li je sve okej, rekao je da jeste i da skuplja pare, pokazao mi neku minijaturnu posudicu koju je stvarno teško uočiti iz kola, i natpis ispisan hemijskom olovkom, koji je takođe daleko od vidljivosti iz kola.
Eto, kad idete u Ikeu kolima, ponesite mu marker, ne možete da ga promašite, ako je tamo.
Bonus video:
Josifovski: Umetnicima samo tapšanje po ramenu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare