Piše Ivan Tokin: Šta ima novo?

Pre izvesnog vremena, tokom bezazlenog motanja po instagramu i fejsbuku učinio sam nešto što je tada izgledalo ne samo bezazleno nego i potpuno nevažno. Počeo sam da pratim profil koji se bavi jahtama. Neki opšti profil, jahte anženeral. Izvrteo sam ga celog, video sam razna plovila, raznih veličina i sa samo jednom namenom - uživanje. Prvih dana se nisam unosio, pregledao bih ovlaš određeni broj fotografija tih brodova ne razmišljajući mnogo o njima, nisam bio siguran ni koliko su veliki jer uglavnom su fotografije sa morske pučine, bez ljudi na palubama, i onda čovek nema sa čim da ih uporedi, osim sa otvorenim morem, a u odnosu na otvoreno more, svaki je brod mali.A onda su algoritmi društvenih mreža počeli da mi nude nove i nove profile koji se tiču takvih plovila i njihove plovidbe i ja sad pratim preko dvadeset takvih profila. Ja, na primer, znam da je trenutno u toku Cannes Yachting Festival 2021, znam da se tamo može videti preko šest stotina raznih modela i pretpostavjam da me ni Kan ni neka takva jahta neće nikada upoznati.A da li bih to voleo? O, voleo bih. Izgleda da bih baš voleo. Pa je l znate vi šta sve postoji? Je l znate kako ti ljudi žive? Plove momci i devojke, bračni parovi s decom, poslovni partneri, ludaci, narkomani, popovi, bokseri, teniseri, sportisti generalno dosta plove, neki levi naslednici nečega, slučajni bogataši, dileri droge, bankari I političari, lopovi. Lopovi možda najviše plove, posle bankara I političara, koji ih reketiraju, pa im verovatno svako malo uleti I neka jahta. Hoću da vam kažem, plovi svaka budala osim nas koji ne plovimo.A na ovim profilma što ih pratim, koji su se usput namnožili, pa sam ih filtrirao, i sad pratim samo one precizne i jasne, koliko metara, koliko paluba, i uvek cena, ne mogu da gledam nešto a da ne znam koliko košta. A košta koliko god čovek može da zamisli. Sad sam već u fazonu da skoro svakoj nađem manu, što ne znači da sam bezobrazan nego da znam šta hoću. Ako dođe do imanja jahte, hoću da mi je kroje kao odelo, po meri. Ako mi se gledaju filmovi u sred noći negde na Pacifiku, hoću da ih gledam. Heliodrom nikako, neću da me uznemiravaju ni moji sopstveni hirovi. Bazen može, ali evo čekam da vidim tog projektanta bazena koji će da mi ugodi. Moji ploveći bazenski prohtevi se kose sa svakom logikom, što sasvim sigurno, uverio sam se svojim očima, neće biti problem tim Italijanima koje najviše volim, mada neće im biti lako… I tu dolazimo do mog omiljenog brenda - Azimut. Već me vidite, kao što i ia sam sebe vidim, na palubi. Sa ženom i detetom, pored bazena, iza bioskopa, naslonjenog na poseban otvor kuhinje kroz koji nam isporučuju finger seafood, vruću jagnjetinu i ledenu prasetinu, veganske minjone i nešto preskupo alkoholno s mehurićima.https://www.youtube.com/watch?v=HSIXiX078HUJedan važan tip mi je jednom rekao da je važno da imaš džipa i ja sam mu poverovao. Sad znam da nije važan jer je džip opijum za sirotinju, jahta je važna, samo mora da se ima relevantan referentni sistem, da se zna šta je u odnosu na šta veliko, a šta je malo.Nisam siguran kako bih se snašao na jahti, na pučini, u zalasku sunca, u izlasku sunca, u bilo kojoj situaciji, s posadom brojnijom od uživača, otkud znam, nemam pojma, nemam jahtu i nikad je neću imati, ako je ne budem stvarno poželeo.Evo tek sad, na kraju, završili smo s prvom novošću. Ostalo je vremena samo za drugu, što znači da su ostale ostale za sledeći put.A druga novost je, za one koji slučajno ne znaju I koji nisu bili pre neki dan na Severininom koncertu na Luštici, da su joj vratili dete. Ovako je rekla, sa bine - Vratilo se dite materi!