Pisac zbog kog su Beograđani formirali najduži red ikada i satima čekali da im potpiše knjigu: Odlazak najslavnijeg Peruanca Marija Vargasa Ljose

Počivaj u miru, najslavniji Peruanče svih vremena. Tom rečenicom predsednice Perua Dine Eričilije Boluarte Zegare, nakon što je stigla vest o smrti Marija Vargasa Ljose, mogao bi se najbolje opisati muk u toj latinoameričkoj zemlji posle odlaska pisca u 90. godini.

Bio je Mario Vargas Ljosa jedan od ključnih protagonista takozvanog "latinoameričkog književnog buma" šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, zajedno s Kolumbijcem Gabrijelom Garsijom Markesom i Argentincem Huliom Kortasarom, plodan romanopisac i esejista i dobitnik brojnih nagrada, među kojima i Nobelove. Piščevi opisi autoritarizma, nasilja i mačizma uz upotrebu bogatog jezika i imaginacije načinili su ga zvezdom van granica Latinske Amerike.

Jedan od najvećih peruanskih, ali i svetskih pisaca Mario Vargas Ljosa preminuo je u noći između 13. i 14. aprila, posle duge i teške bolesti. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost, iako je bio stanovnik sveta, "obitavajući" za života u Španiji, Parizu, Njujorku, živeo je u Limi poslednjih nekoliko meseci, a spekulisalo se sve vreme o pogoršanju piščevog zdravlja. Doduše, trajalo je to od kad je svet zadesila pandemija koronavirusa. Čak dva puta u proteklih nekoliko godina Mario Vargas Ljosa bio je zaražen koronom. Kad je drugi put "zaglavio" u bolnici u Madridu zbog virusa kovid mnogi su, zbog pozne dobi, strahovali za život književnika.

Mario Vargas Ljosa živeo je donedavno u Madridu i imao je trojno državljanstvo – peruansko, dominikansko i špansko.

- Nikada nisam osetio nekompatibilnost zbog toga što sam Peruanac a imam španski pasoš. Uvek sam osećao da su Španija i Peru dve strane istog novčića - govorio je svojevremeno.

Traumatično detinjstvo

Rođen 26. marta 1936. godine u Arekipi u Peruu Ljosu je odgajala majka, s obzirom da su mu se roditelji rastali tek koji mesec nakon venčanja, a otac „nestao“. Majka se s njim preselila u Boliviju gde je živeo i sa bakom i dekom.

Detinjstvo mu je bilo, kako je jednom priznao, "nekako traumatično".

Vratio se u Peru sa 10 godina, kad se njegovi roditelji mire. Otac mu je tad nametnuo stroga pravila. Po očevom naumu upisao je Vojnu akademiju, ali je nikada nije završio. No, zato jeste književnost, na univerzitetu u Limi, doktorirao je u Španiji, a jedno vreme bavio se i novinarstvom. Pored tegobnih okolnosti u kući, mladom Mariju na ruku nisu išle ni političke prilike u rodnoj zemlji. Kad je bio u tinejdžerskoj dobi politička previranja rezultirala su dolaskom diktatora Manuela Odrija na vlast 1948. godine.

Preselio se, zato, u Pariz.

- Peru je poput neizlečive bolesti, i moj odnos s mojom domovinom je intenzivan, ponekad okrutan i ispunjen nasiljem i strašću - pričao je 1983. godine Mario Vargas Ljosa.

Prvo delo, dramski komad "Inkino bekstvo", napisao je sa 16 godina, a prva knjiga koju je objavio bila je zbirka priča "Šefovi", za koju je dobio nagradu "Leopoldo Alas". Nametnuo se na književnoj sceni posle objavljivanja romana "Grad i psi", za koji je dobio priznanje "Biblioteka Breve" 1962. i Nagradu kritike godinu dana kasnije. I drugi roman "Zelena kuća", iz 1965, ovenčan je Nagradom kritike i priznanjem "Romulo Galjegos". Nizali su se naslovi: "Vreme heroja", "Razgovor u katedrali", "Pantaleon i posetiteljke", "Tetka Hulija i piskaralo", "Rat za smak sveta", "Povest o Majti", "Jarčeva fešta", "Raj na drugom ćošku", "Avanture nevaljale devojčice", "Smrt u Andima"...

Bio je laureat najznačajnijih književnih priznanja, među kojima su Nagrada Servantes, nagrade Princa od Asturije, PEN/Nabokov… Švedska kraljevska akademija nauka donela je 2010. godine odluku da Mario Vargas Ljosa postane laureat Nobelove nagrade za književnost. U obrazloženju Nobelovog komiteta stajalo je, između ostalog, da dobija priznanje za "kartografski prikaz struktura moći i britak prikaz individualnog otpora, revolta i poraza", a okarakterisan je kao "božanski darovit pripovedač".

Boravak u Srbiji

Ljosa je 2015. godine boravio u Beogradu i Novom Sadu. U Beogradu su piščevi poštovaoci satima čekali na potpis, a kako se prisetio jednom prilikom vlasnik izdavačke kuće "Laguna" Dejan Papić za Nova.rs bio je to "najduži red ikad" za jednog književnika u nas.

Primio je Ljosu onomad i tadašnji prvi čovek Srbije Tomislav Nikolić, i nakon razgovora o raspadu Jugoslavije, Latinskoj Americi, istoriji, emigraciji pisac je kazao kako se "nije susretao s mnogo predsednika koji tako dobro poznaju kulturu i istoriju"…

A u Srpskom narodnom pozorištu poručio je da je umetnička obaveza pisca da dobro piše, dodavši:

- Što se građanske obaveze tiče, mislim da suštinski nema velike razlike između građanina i pisca. Učešće pisca u javnom životu je neophodno i veoma značajno. U trenutku kada jedan intelektualac, jedan pisac piše, on ističe značaj svoje ideje i svoje vrednosti i time doprinosi da jezik društva, jezik politike ostane autentičan i da bude manje laži - govorio je pre deset godina pred prepunim SNP-om književnik kojeg su poslednjih decenija optuživali i za desničarske stavove.

Pisac, u čijem su opusu društvene promene bile ključni lajtmotiv, pričao je i kako, kao neko ko se 1990. godine kandidovao na predsedničkim izborima u svojoj zemlji, ali je nakon poraza otišao iz Perua u Španiju i uzeo tamošnje državljanstvo, ne odustaje od borbe za demokratske vrednosti.

- Književnost ne predstavlja samo veliko zadovoljstvo u životu, već je izvor modernog, slobodnog života. Nemojte dozvoliti da vama manipulišu, ne dozvolite da vas tuđa moć usmerava, negujte svoj kritički um, gradite bolju budućnost, a sve to možete učiniti i pomoću književnosti!

Pre dve i po godine u razgovoru za "Gardijan" otkrio je da završava novi - ujedno i poslednji roman. Izrazio je i nadu da će stići još da napiše esej o Žanu-Polu Sartru, koji mu je bio "učitelj"..

- Imam 87 godina i, iako sam optimista, mislim da neću živeti dovoljno dugo da počnem rad na još jednom, novom romanu, jer mi je potrebno tri ili četiri godine da ga napišem. Ali, nikada neću prestati da radim i nadam se da ću imati snage da nastavim do kraja…

Taj poslednji roman naslovio je - "Posvećujem vam svoju tišinu". Tonjo Aspilkueta je život posvetio kreolskoj muzici, jer je njen najveći poznavalac i kolekcionar u celom Peruu. Umesto da mu intelektualni krugovi iz Lime odaju priznanje, njegova erudicija služi samo da popuni stranice petparačkih časopisa. Jedne večeri Tonjo odlazi da sluša Lala Molfina, novog gitaristu na sceni. Čim odjeknu prvi akordi, Tonjo shvata da je pred njim izvanredan muzički talenat. Aspilkueta mu u tekstu predviđa blistavu karijeru, ali posle izvesnog vremena saznaće da je muzičar umro u potpunoj anonimnosti u bolnici Obrero… Bio bi to siže poslednjeg romana Marija Vargasa Ljose "posvećenog peruanskoj duši" koji je, u prevodu Branka Anđića i izdanju "Lagune", objavljen kod nas tik pred prošli Sajam knjiga.

"Od `Grada i pasa` preko `Rata za smak sveta` do `Posvećujem vam svoju tišinu`, peruanski nobelovac piše o marginalnim, neshvaćenim likovima koji se sučeljavaju sa zvaničnim institucijama i uspevaju da nametnu, koliko god to bilo teško, svoju alternativnu verziju istorije i drugih oblasti. Osim toga, gotovo svi njegovi značajniji radovi nadojeni su nekom vrstom utopije. `Posvećujem vam svoju tišinu` dostojan je završetak fikcionalnih misija Marija Vargasa Ljose", zabeležio je u prikazu romana na Laguninom sajtu Domagoj Petrović.

Uvek postoji opasnost

A Mario Vargas Ljosa je govorio da "u književnosti uvek postoji opasnost, što se jasno pokazuje u svim diktatorskim, autoritarnim i totalitarnim režimima".

- Književnost odmah postaje oruđe otpora i kritike, pa smesta nastaju sistemi cenzure. To pokazuje značaj književnosti za politiku, i kako je usko povezana sa slobodom, sa raznolikošću uverenja, ideja, stavova i običaja u društvu. Zato moramo da pokušamo, ne samo da sačuvamo književnost već i da joj ubuduće pripišemo veću društvenu ulogu. I da negujemo dobru, kreativnu i jedinstvenu književnost, jer samo takva književnost ima uticaja na društvene i političke trendove.

Bonus video: Komemoracija Albahariju