Podeli:
Mario Vargas Ljosa Foto:EPA-EFE/Jose Manuel Vidal.

Koronavirus se ne bi proširio svetom da je Kina slobodna, demokratska zemlja, a ne diktatura, ustvrdio je pisac Mario Vargas Ljosa. Poznat po kontroverznim političkim stavovima, peruanski nobelovac ovaj put je navukao gnev zvaničnika u Pekingu, a oni su i zvanično protestovali zbog njegovog “neodgovornog napada na Kinu” i “smešnih i zlobnih shvatanja”.

U kolumni nazvanoj “Povratak u Srednji vek?”, objavljenoj prekjuče u madridskom dnevniku “El Pais”, Mario Vargas Ljosa (83) uporedio je paniku izazvanu koronavirusom u Španiji sa onom kakva je obuzimala ljude, uplašene smrću, tokom pomora od kuge u srednjem veku.

Nobelovac u kolumni tvrdi i da je “koronavirus uspeo da se proširi svetom samo zato što su kineski zvaničnici u početku pokušali da ga zataškaju”. Ljosa je doslovno napisao: “Ništa od svega ovoga u svetu se ne bi dogodilo da je (komunistička Kina) slobodna i demokratska zemlja, a ne diktatura kao što jeste”.


Pisac je naveo i da je više uglednih lekara upozoravalo na širenje virusa pre nego što je ono poprimilo razmere epidemije, ali da su “umesto primene odgovarajućih mera, vlasti pokušale da zataškaju informacije o tome i ućutkaju glasove”, optužujući zvanični Peking za pokušaj sprečavanja širenja vesti “onako kako diktatori to rade”.

Ljosa je širenje virusa u tekstu poredio i sa katastrofom u Černobilju tokom sovjetske ere, tvrdeći da je spora reakcija Kine značila i gubitak vremena za razvijanja vakcine protiv tog oboljenja, pozivajući zemlje u razvoju da ne slede kineski politički model.

Foto:EPA-EFE/DANIEL PEREZ

Nobelovac je naveo i da je “dobro što se to dogodilo sada, pa je svet otkrio da će istina uvek biti obogaljena nedostatkom slobode”.

“Da li će ti tupani koji veruju da je kineski način – odnosno, slobodno tržište uz političku diktaturu – dobar model za Treći svet jednom razumeti (poentu onog što sam naveo gore) – zapitao se u kolumni Ljosa.

Oštar protest ambasade Kine u Peruu

Kineska ambasada u Peruu uložila je juče oštar prigovor protiv Ljosinog komentara, optužujući pisca da je “neodgovorno” napao Kinu i izneo “smešne i zlobne” tvrdnje, piše britanski “Dejli mejl”.

U saopštenju su kineske diplomate prvo kritikovale Ljosu zbog toga što je poreklo virusa povezao sa Kinom.

“Virusi ne poznaju granice i zajednički su neprijatelji celog čovečanstva. Nerazumno je optuživati ili kritikovati različiti politički sistem zbog toga. Niti to rešava bilo koji problem. Napominjemo da svaka zemlja ima prava da bira svoj razvojni put, prikladan sopstvenim prilikama”, navodi se u saopštenju upućenom kineskih diplomata, prenosi britanski list.

U pismu se nabraja i “niz efikasnih mera bez presedana” koje je Komunistička partija Kine preduzela da obuzda epidemiju i hvali kineski narod zbog podnošenja velikih “napora i žrtava” da “zadrži virus u njegovom epicentru i obezbedi vreme drugim zemljama da se izbore sa pojavom virusa kod njih”.

“Ne znamo da li je gospodin Vargas Ljosa bilo čime doprineo borbi protiv epidemije u Evropi ili u Peruu, a istovremeno, kineska strana doprinosi istinski velikom podrškom i pomoći na svim stranama bici protiv bolesti. Stoga u ovoj posebno kritičnoj situaciji tražimo od Vargasa Ljose da, ako ne može da doprinese tome, makar ne širi neodgovorne, zlobne komentare prepune predrasuda”, navodi se u saopštenju.

Ranije kontroverze

Mario Vargas Ljosa nagrađen je Nobelovom nagradom za književnost 2010. godine “za njegovu kartografiju struktura moći i njegove snažne opise otpora, revolta i poraza pojedinca”.

Međutim, peruanski pisac koji se ispred svoje desničarske partije kandidovao na predsedničkim izborima 1990. u Peruu i izgubio na njima, i ranije je izazivao kontroverze iznošenjem svojih političkih stavova. Primera radi, zbog “ismevanja Argentinaca i vređanja predsednice Kristine Fernandez” tad još svežem nobelovcu umalo je 2011. otkazan poziv da dodeli nagradu za knjigu godine u toj zemlji.

U svojoj kolumni u “El Paisu” dve godine kasnije, Ljosa je za odluku Ustavnog suda Dominikanske Republike, zbog koje su mnogi Haićani ostali bez državljanstva te zemlje, rekao da je inspirisana sudskim odlukama iz doba Hitlera, koje su Jevrejima uskratile nemačko državljanstvo. Predsednik Gustavo Montalvo taj napis ocenio je kao “izraz nepoštovanja i uvredu”, a građani su na protestima spaljivali Ljosin roman zasnovan na diktaturi Rafaela Truhilja, koji je bio na čelu Dominikanske Republike od 1930. sve dok nije stradao u atentatu 1961. godine.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram