Ovo je moj poslednji roman: Zašto se Mario Vargas Ljosa oprašta od književnosti

U postskriptumu nove knjige "Le dedico mi silencio" (Dajem ti svoju tišinu), 87-godišnji romanopisac piše:- Mislim da sam završio ovu knjigu. Sada bih želeo da napišem esej o Žan-Polu Sartru, koji mi je bio učitelj. To će biti poslednje što ću napisati..."Le dedico mi silencio" je opisan kao ljubavno pismo Peruu i muzici criolla, prepoznatljivom spoju evropskih valcera sa afro-peruanskim i andskim uticajima.U intervjuima španskim medijima, pisac je rekao da, iako smatra da mu nije ostalo dovoljno vremena da ispiše 21. roman, nada se da će nastaviti da piše i da je spreman da završi svoj esej o Sartru.- Imam 87 godina i, iako sam optimista, mislim da neću živeti dovoljno dugo da radim na novom romanu, posebno zato što mi je potrebno tri ili četiri godine da ga napišem. Ali, nikada neću prestati da radim i nadam se da ću imati snage da nastavim do kraja - kazao je Ljosa, prenosi "Gardijan".

Vargas Ljosa, koji živi u Madridu i ima dvojno peruansko i špansko državljanstvo, poslednji je preživeli član latinoameričkog književnog fenomena poznatog kao “el bum”, kulturna eksplozija 1960-ih i 1970-ih koja je upoznala svet sa spisima Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa, Hulia Kortazara i mnogih drugih.Od objavljivanja njegove prve knjige “Grad i psi” 1963, u kojoj je koristio brutalnu vojnu akademiju u Limi, koju je pohađao ranih 1950-ih, kao mikrokosmos Perua opkoljenog rasnim, socioekonomskim i geografskim podelama – Vargas Ljosa je hroničar upotrebe i zloupotrebe moći, bilo političke, vojne, rasne, ekonomske, društvene ili seksualne.Veliki peruanski pisac Mario Vargas Ljosa najpoznatiji je u Sjedinjenim Državama po svojim romanima, ključnom doprinosu procvatu Latinske Amerike koji je započeo šezdesetih godina prošlog veka i Nobelovoj nagradi za književnost 2010. Takođe, pisano je i o hospitalizovanju nobelovca zbog korone i njegovom ozdravljenju. Međutim, u poslednje vreme o njemu se najviše piše zbog njegovih sve većih desničarskih političkih stavova. Prvobitno radikalni levičar, Vargas Ljosa je davno prihvatio neoliberalizam, ali je u poslednjih nekoliko godina šokirao mnoge podržavajući autoritarne krajnje desničarske pokrete u Latinskoj Americi i Španiji. Takođe, mediji su pisali o njegovoj sedmogodišnjoj vezi sa Izabel Prejsler, ali književnik je rekao da ga “tračarsko” interesovanje za njegov privatan život ne zanima i da se ne oseća uvređenim:- Za mene će uvek biti važni romani i eseji i kultura i liberalne ideje koje sam godinama branio. Ljudi kojima su jasni ti prioriteti ne obraćaju pažnju na gluposti koje pojedini mediji pišu o mom životu, a koje se često izmišljaju.Pisac, koga je Alberto Fudžimori porazio u pokušaju da postane predsednik Perua 1990. godine, ostao je otvoren o politici.Pre dve godine, nevoljno je podržao Keiko Fudžimori – ćerku njegovog osramoćenog, autoritarnog i sada zatvorenog bivšeg protivnika – u njenom neuspelom nastojanju da postane sledeći predsednik Perua, rekavši da je ona „manje od dva zla“ u poređenju sa svojim rivalom, krajnje levičarskim ali socijalno konzervativnim sindikalnim vođom i učiteljem Pedrom Kastiljom. (Kastiljo je pobedio, ali je sada u istom zatvoru kao Alberto Fudžimori, koji je osuđen po optužbama za korupciju i kršenje ljudskih prava).

Tokom predsedničkih izbora u Brazilu prošle godine, on je javno podržao Žaira Bolsonara, Trampovog autoritarnog predsednika, protiv levičara Luiza Inasija Lule da Silve, koji je pobedio. Prethodne godine je izrazio podršku čileanskom predsedničkom kandidatu Hozeu Antoniju Kastu – koji se protivi istopolnim brakovima i pravima na abortus, koji želi „nultu toleranciju sa ilegalnom imigracijom“ i rekao da bi, da je Pinoče živ, „glasao za mene“ protiv levičarskog kandidata.- Slučaj Bolsonaro je veoma težak. Njegovo klovnovsko ponašanje je veoma teško za liberala da prihvati. Ali sada, između Bolsonara i Lule, ja, naravno, više volim Bolsonara. Čak i uz Bolsonarovu glupost, on nije Lula – kazao je Ljosa.Valja podsetiti da je, dodeljujući Vargasu Ljosi Nobelovu nagradu za književnost 2010. godine, komitet istakao da je izabrao pisca „zbog njegove kartografije struktura moći i njegovih jarkih slika otpora, pobune i poraza pojedinca“.Bonus video: Pisac Georgi Gospodinov u Beogradu