Paralelna foto-istorija filma: Tito iz žablje perspektive

Kultura 26. jul. 202117:58 > 18:53
Podeli:
Predsednik države iz žablje persepektive. Foto: Puriša Đorđević

Još je rano za film o ‘48. odgovorio je Tito Puriši Đorđeviću koji je napravio antologoijsku fotografiju doživotnog predsednika Jugoslavije, kojom otvaramo ovaj tekst. Šta piše u arhivi Pentagona o bici na Neretvi, kome je Tito rekao "često mi se čini da Amerikanci ratuju samo zato da bi posle mogli da prave dobre filmove", koji film je maršal gledao na dan venčanja sa Jovankom, a koji kad je smenjivan Ranković...

U Puli je ovog vikenda završen 68. Pulski festival. Ne znam da li tim povodom u Hrvatskoj neko prima filmske radnike ali davne 1967. Tito je sa njima imao tri susreta.

Ne čačkajte po IB-u

Jednu delegaciju primio je na Vangi. Među njima i Purišu Đorđevića. Pričao mi je da je Tita, osvedočenog filmofila, koji je gledao 285 filmova godišnje, tada pitao zbog čega ne snimamo film o IB-u. Tito je kratko odgovorio. „Još je rano“. Bilo je to 19 godina posle Rezolucije IB-a.

Tu staru priču nedavno sam proverio – ne zato što Puriša ume lepo da priča – već zato što su ti susreti bili svojevrsni švedski sto na kome se mogu pronaći i filmovi, ali i ruski ambasadori, engleski pukovnici, martovski pregovori sa Nemcima, bežanija iz Užica, arapsko-izraelski sukob…

Delegacija filmskih radnika Jugoslavije kod predsednika Jugoslavije Tita (Vanga 2. avgust 1967). Foto: Muzej Jugoslavije

Momo Cvijović, dugogodišnji je muzejski savetnik Muzeja Jugoslavije i uverljiv poznavalac filmskog programa, levih i desnih filmskih skretanja eks Yu predsednika, koji je od 1949. do 1980. odgledao 8.801 film.

Da li je apstinirao na dan venčanja?

Nije. Pre venčanja sa Jovankom (15. 4. 1952.) Tito je gledao kratki francuski dokumentarni film o životu Laponaca, dok je na dan pokajničke posete Hruščova Jugoslaviji gledao američki naučno-fantastični film „Rat svetova” – navodi Cvijović .

Vratimo se na Vangu i Puriši, koji je u službenoj belešci dobio „karakteristiku”. Iza prezimena u zagradi stoji: „on je najbolji srpski reditelj…“. Nije rukom dopisano, već pisaćom mašinom čitko, službeno otkucano. Crno na belo ”…najbolji.” Čuvam taj papir za Purišu. Tog dana na Vangi bio je i Saša Petrović.

Šta je Tito zaista odgovorio Puriši na pitanje o filmu o IB?

– Bila je to više sugestija: Nemojte još čačkati po tome. Biće vreme kada će se i o tome moći napraviti film – kaže Cvijović.

Tito i Bekim Fehmiju, Milena Dravić, Dejan Obradović, direktor “Jugoslavija filma”, Dejan Kosanović, direktor Festivala jugoslovenskog filma, Branka Petrić (Pula jul 1967). Foto: Muzej Jugoslavije

Domaćinu na Vangi nije smetalo da prenese jednu epizodu iz tog vremena:

„Došao je kod mene te 1948. sovjetski ambasador Lavrentijev, sa drugim pismom. Sedimo u Belom dvoru, jedan naspram drugoga, a pas između nas. Kad je ambasador počeo da govori povišenim glasom, pas ga je ščepao za ruku i ugrizao. ’Čto tako je’ – pitao je ljutito ambasador. Bilo mi je neprijatno. Eto ti diplomatskog skandala. Pogledam, samo ga je jednim zubom ugrizao, malo je krv potekla. Rekoh: ’Njičevo, eto projdjot’“… – ispričao je Tito.

„Bilo nam je prigustilo, brate moj“

Babajina „Breza“ najbolji je YU film po Bati Živojinoviću, za kritiku to je „film za sva vremena“. Da li se i najvećem „sinu naših naroda i narodnosti“ „Breza“ dopala?
Smatrao je da je to dobar film i to nije krio. Jedino mu je zasmetalo što Manca Košir prerano umire. Začudio se kako je Bata (Živojinović) uspeo da nauči zagorski dijalekt. Čini se da mu se ipak više dopao jedan zaboravljeni film, te godine takođe prikazan u Puli. Reč je o filmu „Protest“ Fadila Hadžića, otkriva Cvijović

„Gledao sam „Protest“ i svideo mi se. Glavni junak je pomalo nedinamičan, suviše psihologizira, potpuno je usamljen ali tema je jako dobra“, (pr)ocenio je Tito.
Pulski filmski susreti sa Titom nisu mogli da prođu bez Veljka Bulajića. Bilo je tako i 2. avgusta 1967.

Čekajući autogram: Tito, Jovanka, Dejan Kosanović, Antun Tonči Nalis, Božidarka Frajt, Relja Bašić, Manca Košir, Milena Dravić. (Vanga avgist 1967). Foto: Muzej Jugoslavije

„Pre dva dana iz Pentagona, njihove arhive, dobili smo materijal oko bitke na Neretvi. Oni ne samo da su objektivni već su napisani s odličnim poznavanjem“, rekao je Bulajić, uz napomenu da se u materijalu nalazi odluka njihovog (američkog) predsednika da sačekaju, dobiju vreme tog marta 1943. u Jugoslaviji. Čekali su ishod bitke na Neretvi.

Tito se, prema navodima Cvijovića, direktno nadovezuje i danas intrigantnim istorijskim događajima:

„Ja sam tada Nemcima poslao druga Koču (Popovića ) i Đilasa (Milovana) jer nam je bilo prigustilo, brate moj. I ja sam hteo da dobijemo na vremenu, da bismo se snašli. Poslao sam ih da se dogovore o razmeni zarobljenika. Kod tih pregovora pomogao nam je Velebit (Vladimir) koji je bio u Zagrebu. Kada su se naši vraćali umalo su nastradali, od naših kod Konjica. Partizani ih nisu prepoznali, jer su bili u pratnji Nemaca.“

Dušan Makavejev i Momo Cvijović 2009. godine tokom pripreme za izložbu „Smrt u trezoru“. Foto: Muzej Jugoslavije

Partizani nisu bežali, oni su se povlačili. Strah je bio rezervisan samo za neprijatelje i domaće izdajnike. Šta mu se desio na samom početku rata Tito nije krio:

„Kada smo se povlačili iz Užica bio sam sa Kušićem, Krcunom i dva ordonansa. Sa nama je bio onaj prokleti Englez, Hadson (pukovnik Bil Hadson, šef prve Savezničke vojne misije u Jugoslaviji). Ležimo na seoskom drumu jer nas je avijacija prikovala za zemlju. ’Oru’ mitraljezima sasvim kraj nas, ali nas ne pogađaju. Dragićević (Veljko) koji je imao dobro oko uzviknuo je: ’Nemci’. Došli su nam na 100 koraka. Skočim a na meni kožni kaput, naoružanje i čitava oprema, a treba bežati. Englez već grabi kao trkački konj, ja ostah zadnji. Dragićević siromah zbacio sve sa sebe, i kaput i naoružanje i radio stanicu i beži. Ipak smo se te noći izvukli.“

Užička epizoda otvorila je novu temu na Vangi: ratni film.

„Mladi ljudi treba da gledaju takve filmove. Vidite, Amerikanci još uvek nisu prestali da snimaju filmove iz rata. Čini mi se katkad da Amerikanci ratuju samo zato, da bi posle mogli da prave dobre filmove“ – smatrao je Tito.

Njegove reči sustigao je komentar NN gosta: Oni i rade filmove da bi mogli da ratuju. Ni tu nije stavljena tačka. Drugi nepoznati glas uočio je da Amerikanci prave bolje filmove nego što ratuju – prenosi Cvijović kao i upozorenje Saše Petrovića da bi trebalo napravili film o kragujevačkoj tragediji. Tito se saglasio s tim predlogom.

Jovanka Broz i Gordana Jovanovič (Tisa u ”Skupljačima perja”), Bata
Živojinović i Tito (Pula jul 1967). Foto: Muzej Jugoslavije

Šta je i kad Tito gledao

– Tito je primio predstavnike japanskih socijalista (6.10.1952.) a pre toga (2.10.) gledao „Rašomona“.

– Pre odlaska u Veliku Britaniju (mart 1953.) Tito gleda engleske ratne žurnale. Na dan polaska u London 5. marta umire Staljin.

– Od novembra 1954. uopšte ne gleda sovjetske filmove. Par dana pre dolaska Hruščova (26.maj 1955.) gleda „Borisa Godunova“.

– Prvi egipatski film gleda u vreme Suecke krize 1956.

– Dan pre dolaska Simon Sinjore gleda njen film „Zlatokosa“.

– „Veliku iluziju“ gleda na dan posete cara Hajla Selasija (17.8.1959.)

– Četvrti Brionski plenum, početak političkog kraja Titovog kuma, Aleksandra Rankovića. Tog 1. jula 1966. Tito je gledao meksički film „Gavrani su u crnini”.

Komentari

Vaš komentar