"Pank je bio živa vatra, udar u lice, a to nikad nije prijatno": Čuveni beogradski pankeri o knjizi koja osvetljava fenomen pop kulture

Autentična, neumoljiva, šokantna, drska, kontradiktorna, beskrajno duhovita i sirova je knjiga, koja donosi priču o baš takvoj muzici - “Please Kill Me: necenzurisana usmena istorija panka”. U istoriji rokenrola pank muzika i ceo taj pokret i danas zauzimaju jako visoko mesto zbog revolucionarnog karaktera, stava, pobune, bučnog muzičkog izraza i specifičnog stajlinga. Vreme Seks pistolsa, Kleša i Ramonsa ostaće zauvek u sećanju kao prelomni period u rok muzici, posle kojeg više ništa nije bilo isto. Pank je svakome dozvolio da se izrazi i pošalje poruku, bez obzira na sviračka umeća, i to je bilo ključno za svakog nestrpljivog mladog čoveka.

Nedavno je u izdanju “Maskoma” izašla takozvana “biblija panka”, knjiga “Please Kill Me: necenzurisana usmena istorija panka” autora Legsa Meknila i Džilijan Mekejn. Ovaj naslov realistično i živopisno iznosi na videlo slavu i prljav veš pankerske epohe i otkriva kako je jedna marginalizovana društvena grupa dovela do korenitih promena u celom svetu”, piše, između ostalog, na koricama luksuzno opremljene knjige, koju je dizajnirao Aleksandar Leka Mladenović.

Knjiga, uz necenzurisane izjave aktera, počinje onim što predstavlja takozvani “nulti” period, odnosno koren pank pokreta u Americi - a to je scena oko Endija Vorhola, njegove Fabrike, grupe Velvet andergraund, Igija Popa, Studžisa i Peti Smit, te poročne i kreativne ekipe. Odatle je sve krenulo, a onda se pojavljuju i Debi Hari sa Blondi, Di Di Ramon sa Ramonsima, Njujork Dolsi i ostali... Knjiga se prvenstveno bavi američkom, tačnije njujorškom pank scenom, dok je britanska zastupljena u manjoj meri.

Biti panker u Beogradu nije bilo lako

Slobodan Nešović Loka, prevodilac i izdavač dela kaže za Nova.rs da mu je knjigu preporučio osnivač “Sire Records” Simor Stajn, osoba koja je bila u epicentru događanja na tadašnjoj pank sceni.

- Stajn je čovek koji je potpisao Ramonse, Toking heds, Bojse… Rekao mi je prilikom jedne posete Beogradu da je “Please Kill Me” najvažnija knjiga o andergraund kulturi i razvoju panka koja je ikada napisana u Americi. Poslušao sam njegovu preporuku, i objavio je. Takve knjige na srpskom jeziku ne postoje. Uglavnom smo osuđeni na raznorazne romansirane biografije sumnjivog kvaliteta raznih muzičkih grupa. Ova knjiga istoriografski pozicionira razvoj popularne kulture. Moja ambicija je da što više takvih knjiga prevedem, jer nam znanje o popularnoj kulturi nekako izmiče - smatra Nešović.

Loka je poznat i kao jedan od prvih beogradskih pankera, koji je svirao u pank grupama Urbana gerila i Defektno efektni.

- Uvek su progresivni i inteligentni klinci zainteresovani za takve vrste društvenih promena koji se uobličavaju u nove muzičke pokrete. Potrebni su hrabrost i intelektualni potencijal da bi se prihvatio novitet kao što je bio pank. Takva pojava je 1980. u Beogradu bila apsolutno neprihvatljiva. To najbolje znam na ličnom primeru jer su vozači autobusa često odbijali da voze dok ne izađem napolje. Bila je to redovna pojava. Zbog frizure sam odmah dobio “dvojku” iz vladanja u Petoj beogradskoj gimnaziji, i nisam je popravio do kraja godine. Bili smo izloženi raznoraznom nasilju, mrkim pogledima na ulici, bilo je jako teško biti panker - konstatuje Nešović.

Povlači i paralelu između onog što se dešavalo u našem SKC-u početkom osamdesetih, s periodom iz sredine sedamdesetih u njujorškom klubu “CBGB” ili u londonskom “Roksiju”.

Pank - sinonim za nepristajanje

- To je bilo malo jezgro ljudi koje broji stotinu do dve stotine. Tu je počela da se stvara nekakva promena. Kao i u Engleskoj i u Americi, i ovde su to bili ljudi koji su uspeli da promene kulturnu paradigmu. To je fenomen, jer se radi o malom broju ljudi, ali je već konstanta u popularnoj kulturi da se takve stvari dešavaju. Ne mogu to drugačije da objasnim, osim da je u pitanju neki inteligentni “dizajn” koji ljude iz potpuno različitih delova grada i socijalnog bekgraunda okupi na jednom mestu i odatle krene promena. Većina ljudi iz tih prvih pank ekipa uradila je nešto kreativno kasnije u životu, bar većina nas - smatra Loka, dodajući da je pank sinonim za nepristajanje i revolucionarno delovanje.

Jedan od mladih beogradskih pankera početkom osamdesetih, deo ekipe oko SKC-a i prvih pank bendova, bio je i poznati slikar i filmsko i TV lice Uroš Đurić.

- Pank je bio potreba onih, koji su mu pristupali, za osvajanjem slobode od raznih restriktivnih društvenih obrazaca i nametnutih autoriteta. Pank je udar u lice, a to nikad nije kul. Pank je živa vatra života željnog življenja, žudnja za životom. Kao kad uđeš u prostoriju punu šminkera i kažeš: “Ćao pičke” - objašnjava za naš portal Uroš Đurić.

Muzika koja je terala umetnost napred

Svako društvo i svaka umetnička forma teži stalnim promenama, priča dalje Nešović, inače ne bi bilo smisla da postoji.

- Pank je metafora za sve vrste nepristajanja na postojeće, a to tera umetnost napred. Pank je, nažalost, poslednja velika pobuna, posle takvih pojava nije bilo. Ali, bio je i vrhunski umetnički pokret. Ljudi koji su ga definisali bili su Endi Vorhol i Lu Rid, koji se i najviše pominju u knjizi “Please Kill Me”, pa posle Vivijen Vestvud, koja je bila velika modna dizajnerka… Pank je bio vrhunska estetski oblikovana pobuna, i njime su se bavili ljudi koji su vodili računa o tome - zaključuje Slobodan Nešović.

Bonus video: Džimi Hendriks - Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu