3
Knjigu priča jedne od najvažnijih autorki savremene svetske književnosti Ljudmile Ulicke "Prvi i poslednji" objavio je "Arhipelag".
Novo delo velike ruske književnice izašlo je u prevodu Nede Nikolić Bobić, a u prvom planu pripovedanja su žene. U knjizi „Prvi i poslednji“ sabiraju svoja životna iskustva, prolaze kroz teška životna iskušenja, svedoče o usponima i padovima, o ljudskoj potrebi da se očuva smisao vlastitog života u običnoj svakodnevici.
U knjigama Ljudmile Ulicke, podseća glavni urednik „Arhipelaga“ Gojko Božović, nalazi se jedna od najčudesnijih galerija likova savremene svetske književnosti.
– Tu sve govori punim životom i ukupnim proživljenim i neponovljivim ličnim iskustvom usred velikih epoha koje menjaju sliku sveta, kamoli pojedinačne sudbine. Tako je i u knjizi priča „Prvi i poslednji“. Čitav jedan život s obiljem gradskih scena i ljudskih sudbina i doživljaja promiče stranicama ove knjige duboke psihologije i nesvakidašnjeg umeća pričanja.
Priče uvrštene u knjigu „Prvi i poslednji“ pripadaju tradiciji ruske književnosti koja je brižljiva i saosećajna prema „suvišnim“ i „malim“ ljudima.
„Svojom suptilnom i preciznom optikom autorka Sonječke i Siromašnih rođaka osvetljava na prvi pogled male i obične detalje i obrte svakodnevnog života koji, zahvaljujući čudesnom umeću Ulicke, postaju izoštreni, iznenađujući, ponekad zastrašujući, a najčešće simbolični. I uvek neverovatno zanimljivi“, beleži se u jednoj kritici ove knjige.
Na jednom mestu u knjizi za jednu karakterističnu junakinju ove proze stoji:
– Ostala je sasvim sama, a po svojoj fiziološkoj prirodi nije umela da podnosi samoću, osećala se u stanju izbezumljene muve kojoj su otkinuli krila: vrtela se, kružila u mestu, a svet se rušio pod nogama ili padao negde ustranu…
A drugu junakinju opisuje Ljudmila Ulicka ovako:
– Celog života joj se sviđalo da zahteva i dobija ono što želi, prava njena nesreća bila je u tome što su se želje okončale i smrt je zato i bila strašna jer je označavala kraj želja.
„Arhipelag“ je dosad objavio romane „Zeleni šatori“, „Zaista kuga“ i „Vesela sahrana“ književnice, kao i knjigu autobiografske proze „Sveto smeće“.
Ljudmila Ulicka, rođena 1941. godine, iza sebe ima niz značajnih ruskih i međunarodnih književnih priznanja. Među njima su „Moskva-PEN“, ruski „Buker“, Nagrada za rusku knjigu godine, kineska Nacionalna nagrada za književnost, „Velika knjiga“, „Grincan Kavur“, Velika nagrada Budimpešte, „Simon Bovoar“, Austrijska državna nagrada za književnost. Od 2022. Ljudmila Ulicka živi u Berlinu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare