1
Ništavilo nije večno i ono ne znači odsustvo, već beskonačnu otvorenost, poručuje svojim radovima umetnica Teraza Kos u Galeriji Podoom na jednoj od tri izložbe kojima Kulturni centar Beograda započinje izlagačku sezonu 2022. u petak 14. januara sa početkom u 13 časova.
Ivan Manojlović, umetnički direktor Galerije Artget u 2018. godini, pred kraj 20. jubilarne sezone Galerije predstavlja Milicu Mrvić za izložbom „staged“ / „režiranih“ fotografija „Za uspomenu i dugo sećanje“. Na njenim fotografijama pažljivo i do detalja izrađena koreografija, precizno izvedeni performativni elementi, stvaraju jedinstvenu artificijalnost i izvesnu dozu fantazije koja nas pre stimuliše na preispitivanje nego na čitanje. Naručeni grupni portreti Milice Mrvić nastaju kroz proces saradnje sa portretisanima. Pružaju nam neposredan uvid u nade, želje, a možda i strahove naručioca. Rezultat je zajedničko kolaborativno fotografsko delo tokom kojeg je proces rada jednako bitan koliko i finalna materijalizacija ove saradnje.
U ciklusu „Kritičari su izabrali“ – tradicionalnoj izložbi koja se kao recepcija kritičara savremene vizuelne umetnosti u Likovnoj galeriji kontinuirano organizuje od 1967 – Ana Ereš, istoričarka umetnosti i dobitnica Nagrade Lazar Trifunović za 2017, priredila je aktuelnu izložbu za 2022.
Izložba „Apstraktni pejzaž 2.0“, koja se održava u okviru programa „Kritičari su izabrali“, podstaknuta je slojevitom istorijom izlagačkog prostora u kome se održava i razvija se kao komentar na jednu tačku ove istorije – pomenutu izložbu „Apstraktni pejzaž“ iz 1962. godine. Isto kao što Čelebonović pojam preuzima iz francuske kritike modifikujući mu značenje, tako se i za potrebe ove izložbe pojam apstraktni pejzaž koristi „bez krutosti i statičnosti, kao kontekstualni povod za sučeljavanje pogleda savremenih praksi umetnica i umetnika na pejzaž.“
Izložba „Apstraktni pejzaž 2.0“ se ne ograničava na formalno apstraktni jezik slike, već okuplja stavove umetnica i umetnika koji sa različitih metodoloških, medijskih i semantičkih polazišta preispituju pejzaž kao žanr, motiv ili kontekstualni i jezički okvir svojih umetničkih ispitivanja…
Ana Ereš je naučna saradnica na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bavi se istraživanjem modernizma, istorije izložbi i jugoslovenskog umetničkog prostora u 20. veku.
Tereza Kos u Galeriji Podroom sa velikom pažnjom i posvećenošću, a kroz stečeno interdisciplinarno obrazovanje i lično nomadsko iskustvo, koje joj je pružilo uvid u drugačije mentalne i fizičke geografije određenih teritorija, razvija umetničku praksu koja kroz različite medije istražuje i problematizuje prostore i odnose između individualnog i globalnog. Kroz pokretne i nepokretne slike, zvuk i muziku, dijagrame i mape, inspirisane konkretnim događajima i ljudima, Tereza u svojim radovima govori o nekoj vrsti apsurdnog, hipnotičkog ponavljanja društveno-političkih koncepata i njihovom uticaju na meru ništavnosti svakodnevnog života pojedinca. Kreirajući diskretnu kakofoniju u oku i uhu posmatrača, evidentirajući ništavilo, otvara prostor za kreiranje novih frekvencija života. Ništavilo nije večno i ono ne znači odsustvo, već beskonačnu otvorenost.
U subotu, 15. januara u 13 sati kroz sve tri izložbe vode Katarina Kostandinović i Jana Gligorijević istoričarke umetnosti. Tokom vođenja biće izveden zvučni performans Tereze Kos u galeriji Podroom, tokom kojeg će umetnica uživo semplovati i manipulisati glasom, harmonikom, perkusijama, ozvučenim predmetima i mobilnim uređajima preispitujući na ovaj način mogućnosti ponavljanja, gomilanja i prekidanja, koji nastaju iz improvizacija i implicitnog pamćenja.
Izložbe će biti otvorene do 23. februara 2022.
Bonus video: Luna Park: Kulturni centar Dorćol