Mnogim rok muzičarima spočitavalo se tokom decenija da su u tajnoj sprezi sa đavolom, čak i onima koji nisu ništa slično imali u tekstovima i naslovima.
Nedavni koncert grupe Kiss u Zagrebu, izazvao je pravu pometnju kod određenih krugova dušebrižnika koji u rokenrolu stalno pronalaze navodni satanizam. Objava na Fejsbuk stranici „Pravo na život“ sugerisala je da je Kiss skraćenica za „Kraljeve u službi Sotone“ (Kings in Satanic Service), i da je „producent grupe Bob Ezrin nazvao četvoricu njenih članova „simbolima razbuktalog zla neobuzdane putenosti“, a da je lider grupe Džin Simons koji javno priznaje svoje zanimanje za kanibalizam, poznat po tome da pohotno plazi svoj dugi jezik- što je stari paganski simbol poštovanja demona.
Povezivanje određenih muzičara i rokenrola sa satanizmom verovatno leži u samoj činjenici da je moderna muzika nastala kao nešto odvojeno od dotadašnjeg mejnstrima, ali i u nekoj vrsti dekadentnog otklona od ljubavi prema životu koja je tradicionalno deo muzike. Ili je to čak neka vrsta krajnjeg otpora prema postojećoj umetnosti, koja ne samo da nije posvećena hrišćanskim vrednostima. već suprotno- đavolu.
Zanimljivo je da su najstarije bluz pesme u tekstovima ili naslovima često pominjale đavola: đavo je predstavljao robovlasnike ili onu klasu koja je prouzrokovala nesreću crnačkog naroda. Postoji čak anegdota o bluz gitaristi Robertu Džonsonu, koji je iz želje da postane vrhunski muzičar, otišao na raskrsnicu puteva u Misisipiju i u ponoć prodao dušu đavolu. Ovaj motiv, naravno, nije tako nov, jer mit o prodaji duše đavolu je arhetipski, jedan je od glavnih motiva u klasičnoj književnosti, star je koliko i samo hrišćanstvo.
Mnogim rok muzičarima spočitavalo se da su u tajnoj sprezi sa đavolom, čak i onima koji nisu ništa slično imali u tekstovima i naslovima. Bitlsima se, tako, prilepljivala ova etiketa zbog pesme „Yellow Submarine“ koja nije samo vezana za upotrebu opojnih supstanci već je, navodno, produkt obitavanja đavola u njihovim dušama. Imidž Bitlsa, njjihov izgled i bunt koji je stvorio revoluciju, svakako su razlozi tome ali i jedna izjava Džona Lenona da su popularniji od Isusa što je bila uvreda za hrišćansku crkvu i vernike.
Još jedan detalj koji je navodni dokaz o satanističkoj prirodi rok muzike je i upotreba muzičkog intervala koji se naziva triton. On je disonantan, uznemirujuć i u klasičnoj muzici je retko korišćen, osim kod Vagnera. Ovaj neobični muzički ukras posebno se primećuje kod benda Black Sabbath, jednog od prvih metal bendova koji su optuženi da praktikuju satanizam zbog svog imena i sadržaja nekih svojih pesama.
U knjizi Merilina Mensona „The Long Hard Road Out Of Hell“, on se osvrnuo na vreme kada je Anton Szandor LaVei — osnivač Satanine crkve – jednom prilikom Mensona nazvao njihovim sveštenikom. „To je bila titula koju sam dobio, tako da su mnogi ljudi od toga napravili dramu“, rekao je on u intervjuu za Foks njuz. „To nije pravi posao, nisam za to plaćen“, smejao se Menson.
Pored svog imena, Judas Priest su označeni kao satanisti zbog homoseksualnosti frontmena Roba Halforda. A Halford je u stvari naveo molitvu i veru u višu silu, kao deo razloga što je bio u stanju da ostane trezan tako dugo. „Molim se dosta. Čak i ako ne veruješ u molitvu, samo probaj. Moli se za dobar dan, ili se samo moli za svog prijatelja, ili šta god da je. I to je neverovatno, čoveče, jer apsolutno funkcioniše“, priznao je Halford.
Čuvena pesma “Hotel California” grupe The Eagles nastala sedamdesetih godina i dalje izaziva polemiku u javnosti. Mnogi je smatraju satanističkom, “pozivom u pakao”, drugi smatraju da govori o masakru, a treći da je reč o kockarskom poroku.
The Eagles su, kopajući duboko ispod sloja površine uspeha izneli svoje viđenje “života na visokoj nozi” i mračne strane “života u raju”. Mediji su vrlo brzo u to vreme metafore koje se odnose na način života nedodirljivog krem društva pretočili u mračne mistične teorije. Ne postoji pesma u kojoj je otkriveno toliko mitskih bića i obreda koji su se dešavali u tom hotelu “iz koga onaj ko jednom uđe, nikada ne izađe”. Spekulisalo se da Eaglesi pozivaju ljude u hram Satane (Hotel Kalifornija).
Zvanična tema “crkve Satane” je i pesma “Simpathy for the Devil” od Rolingstonsa, gde vrhovni satanski bog Lucifer govori u prvom licu.
U pesmi, pak, Lucifer pripoveda o svim nesrećama ljudske istorije u kojoj je bio glavni akter i “traži” razumevanje, u suprotnom će prokleti duše onih koji ga ne poštuju. Citira Stogodišnji rat, Oktobarsku revoluciju, suđenje Isusu, Drugi svetski rat i smrt Kenedija. Dakle, svakako nije “himna Đavolu” kako je mnogi vide, ali bend je još od trenutka nastanka upleten u spekulacije o “obožavanju Satane”. Namera pesma je bila, kako su članovi objasnili, analiza mračne strane čovečanstva.
Bonus video: Bend Ljubičice_ Dobili smo stotine klipova dece koja pevaju našu pesmu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar