Ako je za Amerikance nešto TV događaj godine, onda je to već pet decenija unazad Superboul - finale nacionalne fudbalske lige. Ali, nije tamošnjem TV auditorijumu bitna samo utakmica, već se gledaoci "lepe" za male ekrane i zbog poluvremena, trenutka kada su sportisti u svojim svlačionicama, a stadion je na petnaestak minuta ne fudbalsko, već muzičko poprište.
I dok su do devedesetih godina prošlog veka poluvremena bila rezervisana za univerzitetske orkestre, mažoretkinje, pa i neka džez imena, sve se menja kada producenti shvataju da bi nastupi muzičkih zvezda doprineli još većoj gledanosti Superboula. I u protekle tri decenije gotovo da je postalo važnije koja će zvezda nastupiti u poluvremenu, nego sama utakmica. A izređalo ih se onoliko – od Majkla Džeksona, preko Brusa Springstina, Stonsa, U2, Madone, Pola Makartnija, Bijonse, Lejdi Gage, Drea, Eminema, Snupa Doga…
I noćas su se mnogi „zalepili“ za svoje televizore gledajući „vatreno krštenje“ koje je tokom poluvremena Superboula imala Rijana. I dok je nastup pevačice s Barbadosa vrlo pozitivno ocenjen, a privukao je oko stotinu miliona gledalaca, opet je jedan nenadmašan.
I danas, posle 16 godina i svih tih zvezda, neprikosnoven je Prinsov nastup na Superboulu. Ako se dohvatite bilo koje relevantne liste, da li one „Rolingstouna“, „Pičforka“, „NME-ja„, ili „Atlantika“, svi će taj iz 2007. staviti na prvo mesto, kao najbolji nastup ikad!
A tog 4. februara 2007. godine, bez obzira što je u pitanju čovek kojem na sceni niko ništa nije mogao, delovalo je da će se sve pretvoriti u katastrofu. Jer, majka priroda rešila je da se poigra sa svima…
U Americi to jeste najvažniji sportski događaj. Ali, Prinsu nije padalo na pamet da dozvoli da taj teret baci senku na njegov nastup. I bilo je obratno. Malo ko se seća ko je te 2007. pobedio na finalu Superboula. Podsećanja radi Koltsi su dobili Berse sa 29:17. Ali, svi se zato sećaju nastupa u poluvremenu utakmice!
– Nikada u životu nisam bio toliko uplašen. Bio je to jedan od onih trenutaka kada strahuješ da će nešto užasno da se desi, a ispostavi se da se to pretvori u blagoslov – prisećao se pre koju godinu izvršni producent Superboula Don Mišer za „Ringer„.
Priča najboljeg poluvremena Superboula počela je jedne tople večeri na jugu Floride…
Svestan ko je sve pre njega nastupao u poluvremenu, Prins nije bio nimalo uplašen. Rekao je producentima:
– Sve je ovo dobro, ali ne bih ja tako…
Klavijaturista muzičara iz Mineapolisa Moris Hejs sećao se kako im je Prins poručio da će stajati iza najboljeg poluvremena ikad:
– Samo bi trebalo da se fokusiramo na ono što mi radimo i da ne budemo kao ostali!
Kada im je isporučio set listu, prateći muzičari su bili zapanjeni što na njoj nisu samo Prinsovi hitovi:
– Hteo je da poruči kako se ne vrti sve oko njega. Kako je to omaž muzici, tom trenutku, ne samo njemu – svedočila je prateći vokal Šelbi Džej.
Bilo je to, kako bi neki rekli, tipično za nepredvidivog i uzbudljivog Prinsa:
– Jebaću vas, ali usrećiću vas…
Za nastup su Prins i njegov bend probali u šatoru pokraj stadiona „Dolfin“ u Majami gardensu i samo su jednu šansu imali da održe probu unutar fudbalskog hrama koji prima 75.000 ljudi. Ali, nije sve baš išlo kao po loju.
Scena je bila u obliku prepoznatljivog Prinsovog loga – kombinacije muškog i ženskog simbola. Stigla je u 48 odvojenih delova, a bilo je potrebno čak 624 volontera da ih unesu. Zvuk je bio, kako je smatrao, očajan. I iako se svaki nastup do tada snimao na probama kako bi, zarad nekog iznenadnog razvoja događaja, mogao da se emituje, a izvodi na plejbek, Prins je to odbio. Na probama nije čak uključio zvuk na mikrofonu.
I kako je svanula zora tog 4. februara, tako se nebo zacrnilo. Nikada se fudbalsko prvenstvo NFL pre toga nije igrao po kiši, ali dogodila se „viša sila“.
– Odrastao sam u Majamiju. Bilo je neviđeno da u februaru imamo oluju. I svi su počeli da gledaju radarske slike i da nam govore kako one pokazuju da će se nebo raščistiti dok ne počne sve. Nismo imali drugi plan – reči su producenata Čarlsa Koplina, dok se Mišer sećao:
– Znali smo da postoji mogućnost da padne kiša. I bili smo zabrinuti, jer ako imate vodu na sceni, sa svom tom strujom, moguć je strašan scenario. Zapitali smo se – Šta ako se oklizne i padne, šta ćemo onda? Bili smo prestravljeni!
Prinsova lična asistentkinja Rut Arzate prisećala se kako je tog jutra ustala rano, a napolju je bila oluja, ne kiša:
– Ovo je monsun! Sranje…
Muzičari u bendu bili u su neverici. Pitali su se da li da promene nastup, da li da obuju patike. Prins im je, bez trunke straha, odbrusio – Ne menjamo ništa!
Ubeđivali su ga producenti da peva na plejbek kako ga ne bi udarila struja, a i njima je poručio:
– Ja sam Prins. Ja pevam i sviram uživo!
Kako su se bližili trenuci izlaska na scenu, nervoza je bila sve veća. Jer, oluja se nije smirivala. U minut do zakazanog nastupa došli su do Prinsove garderobe i upitali ga da li je okej? Stigao je odgovor za nevericu:
– Možete li učiniti da kiša pada još jače!?
Sama scena bila je sastavljena od niza delova koji su se okretali, i deo bine je u jednom trenutku, baš kada je trebalo da počne nastup, u toj provali oblaka, priklještio kablove za osvetljenje. Tehničari su u tom trenutku rizikovali život da bi sve funkcionisalo. Ne samo muzičari na sceni, već i ostali su prošli kroz pakao tih 12 minuta koliko je nastup trajao.
Bez obzira na to što su svi bili potopljeni i pre nego što se začuo prvi zvuk na stadionu, kada se upalio simbol i na scenu stupio Prins, publika je poludela. Suvereno je izašao na scenu, dok su muzičari samo molili Boga da se ne okliznu na potopljenoj bini.
A genije iz Minesote, u plavom odelu, i s visokim potpeticama, deluje kao da se ništa ne dešava…
– Kada je počeo prenos bio sam prestravljen. Ali, posle 45 sekundi nastupa počeo sam sebi da govorim: „Ovo izgleda neverovatno. Kao da je neki skriveni blagoslov“.
Umesto s nekim od svojih bezbrojnih hitova nastup je otvorio kratkim podsećanjem na pesmu Kvina – „We Will Rock You“. A onda je usledilo još iznenađenja. Odao je počast i Džimiju Hendriksu, izvevši „All Along the Watchtower“, pa Ajku i Tini Tarner sa „Proud Mary“, pa i „Fu fajtersima“.
Bubnjar Fu fajtersa Tejlor Hokins, koji je tragično preminuo prošlog marta, sećao se za „Ringer“ da je gledao utakmicu u kući prijatelja uz članove sastava Raš:
– Pušim cigaretu ispred vrata i neko viče – Prins izvodi pesmu Fu fajtersa “Best of You”. Nisam mogao da skapiram zašto je to uradio. Ali, da čovek kao što je Prins na Superboulu izvede obradu tvoje pesme – pa to je neverovatno! A i naravno izveo ju je bolje nego mi!
Od svojih hitova izveo je samo „Let’s Go Crazy“ i „Baby I’m a Star“. I dok su svi sa zebnjom posmatrali Prinsa i njegov prateći bend plašeći se da će doživeti strujni udar zbog potopa, pevač i gitarista s lakoćom je krstario potopljenom scenom, pevao, svirao gitaru besprekorno. Zanemeo je ceo stadion, zanemeli su milioni Amerikanaca, ali i ljudi širom sveta kraj malih ekrana, a tek ih je čekalo finale za nezaborav.
Koplinu se, usred tog olujnog bojnog polja, telefon usijao. Kolege, prijatelji, poznanici, ljudi iz šoubiznisa, koji su gledali nastup na televiziji, slali su mu poruke koje bi se sve mogle svesti na jednu:
– O moj Bože, ovo je nešto najbolje što sam ikada video!
I kornerbek Čikago bersa Nejtan Vašer, iako se spremao za drugo poluvreme, prosto je morao da baci pogled na ono što se dešava na stadionu:
– Provirio sam iz tunela. I tokom tih tri minuta bio sam svedok veličanstva. Nešto tako veličanstveno od tada iskusio nisam – bio je iskren sportista.
I onda se desilo to finale, sada već kultni trenutak tog 12-minutnog nastupa – tren kada se Prins iza velikog zastora povija i drži gitaru vrlo izazovno. Neki su pomislili da je, u najmanju ruku, hteo dodatno da isprovocira s obzirom da je prva asocijacija na taj prikaz bila falus… Naknadno se nekih 150 ljudi zvanično žalilo Federalnoj komisiji zbog tog čina, a neki su ga ismevali zbog „demonske gitare-falusa“.
Na kraju iznedrio je onaj čuveni gitarski solo u pesmi „Purple Rain“, dok je, naravno, kiša još jače počela da pada. Uostalom, može li se zamisliti bolji način da se izvede „Purpurna kiša“ a bez kiše.
– Isijavao je pupurnim sjajem. Bila je to umetnički čin a ne promovisanje sebe. Svi su samo mogli da mu zavide!
At the 2007 SUPER BOWL PRINCE delivers an epic performance of PURPLE RAIN…
— James Leighton (@JamesL1927) February 12, 2023
…in the rain. pic.twitter.com/n7cNM8970H
Oluja svuda oko njega, a Prins nedodirljiv! I dok se producentima činilo da je to najdužih 12 minuta ikad, kada je potopljenu traku s glave Prins skinuo i bacio u publiku, svi su bili u fazonu: „E, tako se to radi“.
Čak i pre nego što je okončana sama fudbalska utakmica svima je bilo jasno da su prethodno videli nešto veličanstveno. Najbolji nastup na Superboulu ikad! Pred 140 miliona gledalaca. I danas, gotovo sedam godina nakon smrti Prinsa isto će vam reći svi.
Producenti su bili zasuti porukama oduševljenja, a kada su prišli Prinsu, svesni šta se desilo, sramežljivo su ga upitali: „Čuli smo da ne dozvoljavate da vas neko zagrli…“
Odgovor je bio:
– Ne smete da me fotografišete, ali smete da me grlite!
Prateći vokal Šelbi Džej sećala se kako se posle nastupa zahvalio svim muzičarima, a nije morao:
– Nije mu bio potreban niko. Mogao je da stoji tamo potpuno sam i opet bi bilo neverovatno! Zvezda, zvezda, zvezda – to je on!
Koliko god bili zapanjeni, znali su šta su videli i producenti su se zapitali:
– Šta ćemo sad, kako ćemo da nadmašimo ovo?
Ispostavlja se, eto, toliko godina kasnije i posle nastupa Toma Petija, Brusa Springstina, Madone, Bijonse, Koldpleja, Lejdi Gage, Vikenda i inih da niko nije uspeo „da potuče“ Prinsa.
– Da pobedio je. Bilo je to mističnih, ali i najmagičnijih 12 minuta – prisetio se Don Mišer, ali i kako je odmah nakon Superboula odleteo u Peking. Na aerodromu su ga opkolili kineski novinari koji su svi odreda pričali o Prinsovom nastupu i imali su samo jedno pitanje za njega:
– A koliko vam je vodenih „tenkova“ bilo potrebno da biste postigli takav efekat na televiziji?
A Prins Rodžers Nelson, posle svega, kako su pričale njegove kolege iz benda, samo se zagonetno smeškao. Obujmivši ga svi su mu te večeri poručivali „kako je ispisao istoriju“. I Prins, taj „vanzemaljac“ je imao samo jednu poruku:
– Uvek ispisujem istoriju!
Bonus video: Glas, dirka, bas
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar