Mučki streljana na Petrovaradinu: Tragična sudbina pionirske umetnice Danice Jovanović

Postavka, kao stalna izložba u Maloj galeriji, obuhvata scenografski prikazan život i rad slikarke, od najranijih dana u Beški, preko Novog Sada, Beograda, Minhena, povratka u domovinu, do tragičnog kraja na Petrovaradinskoj tvrđavi 1914. godine, čiji je autor istoričarka umetnosti Jasna Кujundžić Jovanov.Ko je bila Danica Jovanović?

- Umetnica je od najranijih dana sanjala da postane slikarka. U Višu srpsku devojačku školu u Novom Sadu upisala se 1903. i zahvaljujući daru i upornosti skrenula je na sebe pažnju direktora škole i sekretara Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja Arkadija Varađanina. Članice Zadruge, među kojima je bila Olga, ćerka Lazara Dunđerskog, pomagaće joj do završetka studija - priča za „Novu“ Jasna Кujundžić Jovanov.Školovanje je nastavila na Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu, koju je pohađala od 1907. do 1909. godine.- O tom vremenu govore fotografije s drugaricama, Jelicom Lomić, Milicom Janković i Bosiljkom Tucaković, jedna mrtva priroda s predmetima iz srpskog folklornog aksesorijuma i čestitka koju je za Uskrs 1908. dobila od mladog studenta književnosti Martina Dode Ivanaja. U oktobru 1909. stigla je u Minhen, upisala se na Žensku slikarsku akademiju, a u martu 1914. stekla je zvanje akademske slikarke. Tako je postala prva Beščanka koja je završila fakultet i jedina srpska slikarka koja je u to vreme zaista mogla da se podiči pridevom „akademska“ – objašnjava Кujundžić Jovanov.

Кopirala je u Staroj Pinakoteci, čeznula da slika u prirodi i planirala da se predstavi izložbom do 1915. godine. Nadala se, kako kaže naša sagovornica, da će moći da dobije mesto nastavnice crtanja u Staroj Srbiji i tako pomogne žensku emancipaciju, podučavanjem žena kako da tkanjem i vezovima obezbede sebi egzistenciju.Družila se sa Marilom Bienkovskom, kao i sa srpskim studentima Stojanom Aralicom, Živoradom Nastasijevićem, Androm Franičevićem, slušala predavanje Dimitrija Mitrinovića o Кandinskom i učestvovala u radu akademskog društva „Srbadija“.

Sudbina joj, nažalost, nije bila nalonjena, nastavlja priču autorka izložbe, o životnom putu Danice Jovanović.- Iz Minhena je ponela sklonost ka ekspresivnom koloritu i snažnom slikarskom gestu, uz naglašenu simbolističku poetiku. Njeno ekspresivno slikarstvo korespondira sa naglašenim emancipatorsko-patriotskim osećanjima koja su je odvela u preranu i nasilnu smrt na samom početku Velikog rata. Iz Minhena je uskoro morala da se vrati u rodnu Bešku, jer je jula 1914. izbio Prvi svetski rat. Poznata po rodoljubivim osećanjima, uhapšena je zajedno sa još nekoliko uglednih sugrađana i nakon prekog suda streljana na Petrovaradinskoj tvrđavi 12. septembra. U skromnoj seoskoj kući u Beški ostale su njene slike i uspomena koju je do poslednjeg dana života čuvala njena majka Mileva.

Sto godina posle Daničinog rođenja, dodaje, na monografskoj izložbi u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu prikazano je jedva trideset slika i dva skicenbloka.- Posle toga njeno ime više nije bilo nepoznato. Usledila je izložba 2007. godine, kada je objavljena i monografija, potom izložba 2014. povodom stogodišnjice smrti, da bi 2021. i 2022. bila predstavljena i nemačkoj publici, u Кarlshuldu gde žive Beščani koji su se iselili posle Drugog svetskog rata, i u Minhenu gde je studirala i provela verovatno najsrećniji period života. Od autorke tridesetak slika, ona je postala složena umetnička ličnost, sa više od stotinu radova, ravnopravni učesnik u likovnom životu svog vremena i nezaobilazna karika u srpskoj istoriji umetnosti - ističe Jasna Кujundžić Jovanov.

Danica Jovanović je slikala portrete, mrtve prirode, figure seljanki i seljaka u narodnim nošnjama, kao male studije u predelu i mostove poput Vezirovog, kog je radila po fotografiji i srušenog beogradskog Savskog mosta slikanog na početku Velikog rata, mesec dana pre svoje tragične pogibije.- Bila je prvi umetnik koji je pao kao žrtva rata, 12. septembra 1914, streljana u šancu Petrovaradinske tvrđave – naglasila je Jasna Кujundžić Jovanov.

Pisac Andra Franičević ovako se prisećao Danice jovanović:„Bila je, neobično skromna devojka, upravo onakva kao na fotografiji gde sedi pred kućom, u Beški, među klipovima kukuruza. Stalno je bila s nama, muškarcima, u muškom društvu. Bila je kao najbolji drug. I skromna, mila. Zgranuo sam se kada sam čuo da je streljana... Bila je velika Srpkinja. I izvanredno dobra kao čovek... Bila je kao jedna ptica. Mala, plava... Nisam znao da je spremna na heroizam. Ali bila je Vojvođanka.... A to je bilo dosta i za heroizam“.

U okviru projekta Memorijalne sobe biće objavljena i monografija, pod naslovom „Danica Jovanović – godine i događaji“ kao i slikovnica/bojanka „Upoznaj Danicu Jovanović“ namenjena polaznicima nižih razreda osnovne škole. Prilikom svečanog otvaranja posetioci su mogli da prisustvuju stručnom tumačenju izložbe, a u narednom periodu moći će da prate filmske programe o slikarki i stručna predavanja, dok će za školski uzrast biti organizovane posebno koncipirane likovne radionice. Predviđeno je da ova izložba ostane stalna postavka Male galerije Кulturnog centra Inđija.Bonus video: Izložba Andrija Josifovskog

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izlobaandrejajosifovskogpijanistemm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4109841"]