Uskoro je vreme za dodelu nagrada u Veneciji... Evo predviđanja za večerašnju ceremoniju.

Osamdeseto izdanje Venecijanskog filmskog festivala se bliži kraju sa večerašnjom ceremonijom dodele nagrada u čast najboljih iz ovogodišnje selekcije, piše “Euronews”.

Bila je ovo jaka i eklektična selekcija, i iako postoje određeni izuzeci u okviru 23 filma u konkurenciji, sve se svodi na, kao i uvek, hirove žirija, predvođenog američkim rediteljem Demijenom Šazelom (Whiplash, La La Land, Vavilon).

Zlatni lav – najbolji film

Iako smo se opredelili za “Poor Things” Jorgosa Lantimosa, to je zapravo mrtva trka sa filmom “Green Border” poljske rediteljke Agnješke Holand za glavnu nagradu. Oba su se pojavila kao najupečatljiviji filmovi 80. izdanja festivala.

“Green Border” je oštroumna optužba za kontinuiranu krizu EU i podsetnik na one koji još uvek umiru na evropskim granicama. Nećete naći film tako hitan, i koliko god ovo zvučalo cinično, ova aktuelnost može uticati na glasanje žirija. To ne znači da se film naslanja samo na adekvatnu poruku – on je briljantno režiran i jedan od najboljih Agnješke Holand.

Ako “Green Border” pobedi, to će biti četvrti put uzastopno da ženska rediteljka dobije glavnu nagradu Venecije, posle Kloe Žao 2020. (Nomadland), Odri Divan 2021. (Happening) i Laure Poitras prošle godine (All The Beauty And The Bloodshed).

Međutim, naš novac je na očiglednijem izboru “Poor Things”. „Očigledno“ u smislu da se možete kladiti da će Lantimos biti favorit tokom predstojeće sezone dodele nagrada, a Venecija je nastavila da se dokazuje kao podloga za Oskara tokom godina.

Sam film je apsolutno impresivan. Nakon što je oduševio Veneciju 2018. sa “The Favourite”, 2023. izgleda kao da bi to mogla biti godina za vodećeg grčkog eksponenta “čudnog talasa”. Lantimosova „đavolska zajebantska slagalica“ (kako jedan lik kaže misleći na avanturu koja mu izmiče iz ruku) koristi jezik gotskih konvencija da govori o ulozi muškaraca i žena u društvu, a njegovo uobičajeno vladanje tonom je radost gledati. Tematski slojevito, raskošno, stilski izvedeno i iznad svega zabavno, ima sve.

Velika nagrada žirija

Ako “Poor Things” osvoji Zlatnog lava, onda će Agnješka sigurno dobiti drugu nagradu za svoj protestni film.

Srebrni lav – Najbolji reditelj

Možda nije ono što bismo izabrali, ali se kladimo da žiri neće odoleti.

Za svoj drugi film (nakon Venecijanske premijere “Zvezda je rođena”), Kuper je izbegao tipičnu formulu biografskog filma „od kolevke do groba“ fokusirajući se na ljubavnu priču koja traje deceniju između seksualno fluidnog kompozitora Leonarda Bernštajna i čileanske glumice Felisije Montelegre (odlična Keri Maligan). On je sjajan kao Bernštajn, a film odiše staromodnim, zlatnim dobom holivudskog raspoloženja koje bi neko poput predsednika žirija Demijena Šazela opilo.

“Maestro” je bio jedan od mnogih biografskih filmova u takmičarskoj konkurenciji ove godine, i to je veza između Kuperovog filma i “Prisile” Sofije Kopole za biografski trofej. Oboje su izbegavali neke od dosadnijih stilova žanra i pružili elegantne i intimnije posvete. U Kuperovom slučaju, “Maestro” je pokazao da je dobar isto toliko iza kamere koliko i ispred. Predviđamo da ima velike šanse za pobedu.

Volpi pehar – Najbolja glumica

Ovo bi tako lako moglo pripasti Emi Stoun, koja nikada nije bila bolja u “Poor Things”. Međutim, ako film osvoji Zlatnog lava ili Veliku nagradu žirija, to izbacuje Stoun iz takmičenja. Nema veze, jer nema sumnje da će je njen urnebesni i čudesni „prilično mali retard“, kako je jedan lik naziva, dovesti do brojnih nagrada u narednim mesecima.

Nagrada Džesiki Čestejn bi bila odlična pohvala za njen savršen nastup u “Memory” Mišela Franka. Ona igra Silviju, socijalnu radnicu i alkoholičarku koja se oporavlja, čiji iznenadni susret sa drugom iz srednje škole duboko utiče na njen strukturisani život, kao i ponovo otvara neka vrata iz prošlosti. I Čestejn i Piter Sarsgard su odlični, i ako postoji mogućnost da dodelimo zajedničku glumačku nagradu, ne bismo se bunili za njih dvoje. Ipak, računamo na to da će “Memory” osvojiti još jednu nagradu.

Dakle, sve se svodi na Leu Sejdu, koja je sjajna u čak tri verzije Gabrijel u “The Beast”. Gabriel iz 2044, koja planira da se podvrgne proceduri kako bi „pročistila“ svoj DNK, Gabrijel iz 2014, manekenka na audiciji za uloge i 1910. Gabriel, pijanistkinja u “Belle Epoque” u Parizu.

Volpi pehar – Najbolji glumac

Ako Bredli Kuper ne osvoji nagradu za najbolju režiju, onda bi mogao da dobije za svoju nesvakidašnju ulogu Leonarda Bernštajna. Kao i Mark Rafalo, ako dođe do iznenađenja i “Poor Things” ne osvoje nagradu.

Ipak, ovogodišnji Volpi pehar trebalo bi da osvoji Mads Mikelsen. Njegov zaokret u ulozi osiromašenog kapetana iz 18. veka u misiji da osvoji surovu nepolodnu zemlju u odličnom “Bastardenu” (Obećana zemlja) Nikolaja Arcela još jednom dokazuje da ako želite da glavni lik uzdigne ionako jak materijal do veličine, to je on.

Bonus video: Vudi Alen u Veneciji