Ljubivoje Ršumović: Ustanak se već događa, nikom nije gorelo do zore

Kultura 05. sep. 202122:44 > 06. sep. 2021 10:46
Podeli:
Ljubivoje Ršumović Ršum
Ljubivoje Ršumović Ršum Foto Nemanja Jovanović/Nova.rs

"Tiha voda brijeg roni", govorio je moj otac. Ja dodajem: "Nikom nije gorelo do zore!", kaže u velikom intervjuu za "Nova" pesnik Ljubivoje Ršumović.

Da je izorao brazda koliko je književnih redaka i stihova ispisao imao bi njivu od Zlatibora do Ljubiša. Probajte da brojite do 90- on je toliko knjiga objavio. Onaj ko bi se merio sa njegovim televizijskim učinkom ( više od 600 emisija) u startu bi dobio kompleks niže vrednosti. Svojim stihovima oplemenio je detinjstva mnogih generacija i sačuvao sećanje na ono sopstveno. Pokazale su se proročkim i istinitim reči Duška Radovića da je „jedan ciklus poezije za decu završen i to slavno. Od Zmaja do Ršumovića. Novi cillus počeće od Ršumovića, a završiće se pesnicima koji još nisu rođeni.“ Sad kad je zagazio u devetu deceniju života, da vidimo koliko je ovaj brkati vitez stiha uspeo da onog dečijeg zadrži i sačuva u sebi.

– Rođen sam na Zlatiboru, u selu bez struje, bez asfalta, bez plastike, među jabukama i bukvama, među vukovima i vetruškama, među pametnim ljudima i u najpametnijem vazduhu, najlekovitijoj vodi, među sebi ravnim drugarima, među teškim ali plemenitim poslovima… Sve se to urezivalo u naše mlade sinapse i gene, u naše duše, nošeno čulima vida, sluha, dodira i jezika! Život, onaj elementarni, ne uvek lagodan, uselio se trajno u naša tela, sa ( danas naučno dokazanom)“predominacijom magnezijuma nad kalcijumom“ koja se šepurila u vodi, zemlji i vazduhu, stvarajući“lake negativne jone, dragocene za metabolizam i hemopoetiku! (Stvaranje krvi!) Priroda je bila na našoj strani, zaumno svesna da ni njoj nema opstanka, ako mi ne opstanemo! To dete, ta deca, pa i ja, trajno nosimo u sebi svoje odrastanje, kao božiji blagoslov!

U pripremi emisija za decu, i u radu sa njima, držite se pedagoške doktrine Džona Loka: „Što pre dete smatraš čovekom-pre će čovek i postati!“ Gde najviše grešimo u vezi dece? Gde greše roditelji, gde škola?

– Niko od njih ne greši, ili bolje reći – greše koliko moraju i koliko ne znaju da greše. Dete, kao i sasvim mlada biljka, traži slobodu da raste, da se razvija prirodno, u Prirodi. (Veliko slovo P, jer Priroda je, kao i Čovek, kao i Medved, kao i planeta Zemlja- živo biće!) Svako dete je prirodno radoznalo, traži od roditelja i učitelja da im pomognu u definisanju stvari i pojava. Pa kao što voće i cveće traži našu negu i strpljenje, tako i deca traže odgovore na laka, teška i najteža pitanja. Roditelji koji to znaju objasniće im, koji ne znaju trebalo bi da ih upute na izvore znanja, na knjige i čitanje. Sve je na našoj planeti zapisano, treba samo prepoznati- u kojim knjigama, u kom kamenu, u kojoj šumi, izvoru, u kom jutru i u kojim rečima!?

Izgleda da još vredi pisati samo za decu, ali koliko i deca danas imaju koncentraciju za lepu pesmu, s` obzirom da u rukama češće drže mobilne telefone nego knjige?

– Deca najčešće nemaju izgrađen smisao za lepo, ali imaju za šareno, uzbudljivo, atraktivno! Zato im treba nuditi šarene, uzbudljive, duhovite, dakle vedre, atraktivne knjige i igračke. Nisu deca odabrala da kupuju plastične mašingevere, to su im za prvi i ostale rođendane, kupili kumovi, komšije, tetke i nadobudni rođaci iz inostranstva. Deca koja se rano i na vreme susretnu sa ilustracijama Duška Petričića, pesmama Duška Radovića, melodijama Minje Subote, knjigama Uroša Petrovića ili njegovom drvenom igračkom – glavolomkom, taj će mobilni telefon upotrebljavati za komunikaciju, a ponekad i za neku uzbudljivu igricu! Ali će žudeti za onom duhovitijom hranom za dušu, koja se nalazi u pomenutim“nosiocima razonode i znanja“!

Kažete da živite na Slobodnoj teritoriji u okolini Beograda. Implicira li to da je Beograd okupiran i ako jeste- čime i od koga?

– Da, Slobodna teritorija je to što njeno ime znači. Hvala što pominjete. Ali na Slobodnoj teritoriji su zabranjene strane reči i pušenje, osim ako ih ne izgovara neki osvedočeni stranac i ne puši osvedočena strankinja. Koliko znam Vi to niste, pa vam dajem samo žuti karton. Da se ne ponovi! Ipak, odgovoriću, jer sam pokoran, od svih svetskih sila, jedino Sedmoj sili. (Mada: „Slavnim su me učinile siledžije Sedme sile, sad mi malu decu prave, sve pod firmom cena slave!“) Dakle, Beograd jeste okupiran najpre Beograđanima, pa onda redom- do Azerbejdžanaca! Ništa strašno, sve dok im neka lakejska privatovizija ne nametne razne „zadruge“, „servajvere“, i skupštinska mudroserisanja. To im bude mera ponašanja, pa počnu tako da se ponašaju, praveći tim zagađenjima ogromne štete srpskoj pameti i srpskom jeziku! Uzgred, doduše nije velika šteta, ali dobio sam nedavno nagradu „Petar Kočić“ u Republici Srpskoj, ali u „kulturnom Beogradu“ (glasilima i strašilima!) o tome ne beše ni reči!

Znam da je i vaš rodni Ljubiš još neokrnjen i slobodan, što se ne bi moglo reći za centar Zlatibora koji je pretvoren u vašarište i poligon građevinske ekspanzije. Kako vam to izgleda?

– Proputovao sam po svetu kao novinar Radio-televizije Beograd, i video da u svakom većem mestu postoji tzv. daun-taun, poslovni centar sa bankom, poštom, policijom, bolnicom, i prodavnicama neke neophodne robe, koja se ne kupuje svakodnevno, nego jednom u sedam ili mesec dana! Zlatibor se sa Zlatnom gondolom, dugom devet kilometara, od centra Zlatibora pa do vrha Tornika, svrstao u svetske turističke metropole. I to je u redu! Samo da ta pohlepa i pomama za bogaćenjem ne „daun-taunira“ (u smislu – metastazira) dalje. Nadam se da će i u tom slučaju pamet pobediti!

Ljubivoje Ršumović Ršum
Ljubivoje Ršumović Ršum Foto Nemanja Jovanović/Nova.rs

Slobodna teritorija se ubrzano sužava, otvaraju se i šire rudnici, reke se sabijaju u cevi, šume seku, zemlja betonira…

– Slobodna teritorija je gerilska ustanova: kad bude nepodnošljivo ugrožena – seli se u moju dušu. I u duše mojih sinova i saradnika! Tu će biti sigurna i nepobediva! Inače, uzdam se u svoj narod, verujem da će naći protivigru svetskom manguparijumu, pohlepi i blesavosti. Da li ste znali da se reč“mangup“, u vreme Miloša Obrenovića, nije odnosila na ljude, nego na stoku? Imam jednu original objavu iz tog vremena u kojoj se poziva“vlasnik mangup-stoke“, jedne krave zelene boje, koja se izgubila u Beogradu, pa je nađena i sad je na licitaciji, javi, inače će biti prodata i novac uplaćen u varošku kasu! Da se vratim našoj modernoj mangup-stoci: okivanjem reka i majke zemlje oni kratkovido kunu Prirodu (čitaj Boga!), a zna se da se pola kletve uvek vraća onome ko kune! Svedoci smo da se to događa u celom svetu! Šta su sve te poplave i požari, ubustva i zemljotresi, nego kletva ugrožene Planete!

Je li moguć ekološki ustanak i šta bi on značio?
– Ustanak se već događa. „Tiha voda brijeg roni“, govorio je moj otac. Ja dodajem: „Nikom nije gorelo do zore!“

Nosite nadimak koji je sušta suprotnost vašoj životnoj filozofiji i onome šta i kako radite. Kako se Ršum bori protiv ršuma?
– Izvorno u persijskom jeziku reč „ršum“ znači „krš“ i“lom“. Ali ja više volim značenje te reči koje je Vuk zabeležio, čini mi se, u Risnu: „Lijep momak ko ršum!“

Koji je vaš odnos prema političkim dešavanjima, pratite li uopšte šta se dešava i na šta vam sve to liči?

– Nemam odnos sa njima (dešavanjima!). Radim svoj posao, pišem, upozoravam, objašnjavam mladim ljudima gde živimo i šta radimo, „šta sanjamo i šta nam se događa“. Bavim se, dakle, decom i selom! Član sam tima, komisije, za preporod sela, koja je osnovana da unapredi selo i poboljša natalitet, e da bi Srbija krenula napred- protiv bele kuge i protiv odliva mlade populacije u inostranstvo. Tako nešto. Ministar Krkobabić je pročitao negde moj slogan“Dok je sela i seljaka- Srbija će biti jaka!“ , koji sam napisao svojevremeno Zaretu Trnavčeviću za njegovu stranku i pozvao me da budem član njegovog tima! Dalje od toga moj politički angažman bi bio samoubistvo!

Bili ste, ali više niste član Udruženja književnika Srbije. Zašto?

– Nisam pristao da se Udruženje pridruži zahtevu za rehabilitaciju Milana Nedića!

Imate Akademiju Saradnici Sunca. Kakva je to Akademija i ko su akademici?

– Akademiju su osnovali moji sinovi, Branko, Mihailo i Vuk, sa namerom da“pružimo podršku i podsticaj razvoju stvaralaštva i kreativnosti kod mladih ljudi. Unapređivanje individualnog razvoja, i posebno edukacija mladih iz oblasti literarne umetnosti. Promovisanje, zaštita i unapređenje životne sredine.“ Tako piše u Statutu Fondacije RŠUM. Već smo imali tri kampa sa mladim ljudima talentovanim za pisanje. Poslednji se upravo ovih dana završio na Slobodnoj teritoriji u Talambasu. Ime Akademiji je dao Duško Radović: „Vedrina! Ona je za mene znak detinjstva, zatim znak duhovnog i duševnog zdravlja, i dalje, vedrina je povod mog bavljenja literaturom. Vedro misliti i vedro pisati, u smislu- jednostavno, bistro, pregledno, čitko, kratko i jasno, to, bezmalo, znači biti saradnik sunca“!

Nekoliko naslova vaših knjiga iskoristilćemo kao podlogu za pitanja: „Još nam samo ale fale“ – Da li smo ih, u međuvremenu, dobili – okružuju nas razna čudovišta?

– Ako bismo slušali naš mudri narod, koji kaže „Klin se klinom izbija“, onda bismo morali biti izbijači svih naopakih klinova koji prete da nam život pretvore u klinčorbu! Ipak, ja sam radije – da pokušamo da pripitomimo sve te ale, da ih osvestimo i oplemenimo!

„Vesti iz nesvesti“ – Odakle dolaze i kakve su vesti kojima nas danas zatrpavaju?

– Davno sam, kao mlad novinar, čuo: „Nije vest da je pas ujeo čoveka, vest je da je čovek ujeo psa!“ Ovo što mi danas slušamo uglavnom se svodi na vesti da je čovek ujeo čoveka. To stvara zabunu, jer se lako pobrkaju aktivnosti, pa ne znamo da li loši ujedaju dobre, ili dobri melju loše u aparatima za mlevenje mesa. Ko pravi pljeskavice, i ko posle mora da jede te pljeskavice? Ludilo!

„Domovina se brani lepotom“ – Da li to i danas važi i ima li dovoljno lepote za odbranu?

– Desanka Maksimović je svojevremeno, diveći se lepoti Zlatibora i Tare, uzviknula:“Lijepa ti je ova naša zemlja, dabogsačuvaj!“ Svesna je bila naša Dobra vila poezije da samo Bog može sačuvati našu zemlju, i sve njene lepote. Ali, taj Bog svedržitelj, koji je Svet stvorio za šest dana, stvorio je i ljude, da mu budu saradnici u dostvarivanju Sveta. Nije mogao ni slutiti da ga ljudi neće bezuslovno slušati. Mada ima mišljenja da je mogao, i da je namerno stvorio i Judu i Đavola i demone, da bi ljude iskušao. Ta“kušarina božja“ traje, i trajaće sve dok Đavo ne slomi nogu! Tada će Deca preuzeti vlast na Planeti.

“Ne vucite me za jezik“ – Ako bismo vas povukli o čemu bi jezik palacnuo?

– Ne petljaj se sa Istinom – Može te slagati!

Komentari

Vaš komentar