Korać: Država treba sto puta više da ulaže u Viminacijum

Kultura 26. avg. 202022:58
Podeli:
Miomir Korac
Miomir Korać Foto:Medija centar Beograd

Rukovodilac naučnoistraživačkog projekta Viminacijum dr Miomir Korać rekao je danas da je Vlada Srbije za arheološka istraživanja na području Viminacijuma izdvojila svega 700.000 dinara za 2020. godinu, iako bi njegov tim mogao da obavi radove vredne više miliona evra koji bi se državi višestruko isplatili.

Korać je agenciji Beta kazao da se teritorija grada Viminacijuma prostire na 450 hektara šire i 220 hektara uže teritorije.

„Kada preklopimo ono što smo do sada istraživali onda dobijemo da je istraženo manje od četri odsto teritorije. To znači da ćemo arheološka istraživanja završiti u narednih 300 godina“, rekao je Korać.

Podsetio je da Viminacijum predstavlja izuzetnost u arheološkom smislu.

„Sva mesta gde su bile čuvene rimske legije, uz njih odmah i gradovi, nastavila su da žive i kada je Rimsko carstvo propalo. Sva ta mesta su se obnovila novim gradovima na tim mestima, jedino mesto gde nije podignuta savremena glomeracija je Viminacijum“, objasnio je arheolog.

Korać kaže da bi država trebala da posveti više pažnje značaju arheoloških otkrića koja datiraju s početka naše ere.

„Ne možda toliko iz ljubavi prema arheologiji nego iz poimanja da arheologija svuda u svetu predstavlja veoma unosan biznis, najčešće uvezan u razne turističke destinacije“, rekao je on.

Vodeći arheolog legijskog logora na Dunavu je kazao da ima nagoveštaja da će država u periodu do 2025. godine izdvojiti 18,5 miliona evra za ostatke rimskih gradova u Srbiji.

„To bi bila prilika da sve te antičke gradove podignemo i da ih uključimo u turističku ponudu naše zemlje. Siguran sam da bi to bio široki zamajac da se ozbiljnija sredstva iz Ministarstva nauke i Ministarstva kulture sliju upravo u arheološka istraživanja, ne samo antičkog perioda nego i praistorije srednjeg veka“, rekao je Korać.

On je kazao da njegov tim broji 26 istraživača, 16 doktora nauka i 10 doktoranata, i da imaju svu neophodnu opremu za arheološka istraživanja.

Pročitajte još:

„Samo nedostaje novac za istraživanje. Nedostaje nam desetostruko, pa možda i stostruko više od sume koju dobijamo od države. Sve što bi se uložilo u nas dobilo bi svoju verifikaciju i vratilo bi se. Mi imamo u proteklih par godina preko 300 zlatnih predmeta koje smo našli na Viminacijumu koji bi svakako obogatili funduse i države i muzeja, prema tome mi smo uvek isplativa kategorija“, ocenio je Korać.

Na pitanje Bete koliko su plaćeni arheolozi koji rade na jednom od najznačajnijih lokaliteta u Evropi, Korać je rekao da doktori nauka primaju oko 75.000 dinara.

„Moja plata naučno-savetnička je 138.000 dinara, dok plata naučnog saradnika iznosi oko 75.000 dinara. Mi dobijamo i dnevnice koje su oko 2.300-2.400 dinara i od toga plaćamo hranu“, rekao je Korać.

On je istakao da je do sada u Viminacijumu iskopano 14.500 grobova koji datiraju iz rimskog doba, a nedavno su otkrivena još tri olovna sarkofaga.

„U tim sarkofazima smo pronašli zlatne predmete, prstenje, medaljone i tako dalje. Medju njima je i jedan više puta presavijen srebrni lim veličine nokta. Na njemu smo videli neke ureze i uspeli smo da dobijemo jedan razvijeni srebrni lim stanjen do 0,1 milimetar koji je sadržao ispisan tekst. Utvrdili smo da je ispisan u devet redova i ono što je za nas iznenadjenje kad se u jednom redu ta slova grupišu dobijaju se slova H, R, O, S, T, tako da je moguće da imamo pomen Hrista na tom listiću, ali možda nam se u krajnjoj liniji samo to učinilo“, ispričao je Korać.

Dodao je da su na tim sarkofazima pronađeni ornamenti i urna koji ukazuju na verovanje tih ljudi i na neku vezu sa gnosticima.

„Onda u tom slučaju pominjanje reči Hrist moglo bi da se dovede u vezu sa tom srebrnom pločicom. Sve to ukazuje da polako možda rešavamo neko pitanje religije u periodu do i posle Milanskog edikta, odnosno, u 3. i 4. veku kada hrišćanstvo tek postaje zvanična religija“, ocenio je arheolog.

Komentari

Vaš komentar