Severoistočno od arheološkog lokaliteta Viminacijuma, na dubini između sedam i osam metara ispod površine zemlje, otkriven je brod, rekao je za Nova.rs direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum Miomir Korać.
Novo otkriće u okolini prestonice nekadašnje rimske provincije Gornje Mezije tokom protekle nedelje spada, kako ističe Korać, u red „senzacionalnih, jedinstvenih i neverovatnih“.
U profilu se, prema njegovim rečima, jasno uočava korito reke u kojoj brod bio potopopljen.
– Ležao je na pesku koji je očigledno rečni sediment, a bio je delimično zatrpan peskom, delom glinom koja je najverovatnije močvarni sediment koji je nastao nakon promene rečnog toka kada je ovaj prostor postao rit. Sloj iznad broda je mešovit i nastao je kombinovanjem eoslkog i fluvijalnog nanosa. Vetar je donosio les, a reka povremenim i čestim plavljenjem mulj- objasnio je Korać.
Brod je lociran istočno od ušća stare Mlave u Dunav, a 500 metara istočnije od ove lokacije pre mesec dana je pronađen monoksil (drveni čamac) u istom koritu.
Pre godinu dana na istom potezu pronađeno je i gvozdeno sidro, koje je nestalo iste večeri kad ga je bager izbacio.
Korać kaže da je u pitanju veće rečno korito koje je svojevrememo ili bilo glavni tok Dunava ili njegov veći rukavac.
– Džinovski bager je tokom rada na površinskom kopu uglja Drmno naišao na ostatke dasaka na već pomenutoj dubini. Bagerista je, imajući u vidu bogatu istoriju ovog područja, pravilno zaključio da se radi o ostacima iz minulih vremena i obavestio arheološku ekipu uposlenu na istraživanjima antičkog Viminacijuma, koja je posetila lokaciju pod svetlostima reflektora budući da se bližila ponoć. Među dislociranim drvenim delovima uočeni su delovi krme i kormila tako da je smesta bilo jasno da se radi o ostacima plovila, sačuvanog zahvljajući specifičnim anaerobnim uslovima i visokoj vlažnosti. Već rano izjutra su započeta iskopavanja u cilju da se što kraće bude na smetnji teškoj mašineriji kopa Drmno – ispričao je Korać.
Potvrđeno je da se radi o izuzetno dobro očuvanom rečnom brodu ravnog dna, sa ležištem za jarbol pomoćnog jedra.
Očuvani deo broda ima dužinu od 9,5 metara, a arheoloizi pretpostavljaju da je bio dugačak do 15 metara, dok je širok maksimalnih 2,70 metra.
Sam tip broda poseduje elemente koji se nisu bitno menjali tokom milenijuma, tako da nalaz nije moguće na taj način datovati, kaže Korać i dodaje da do sada nisu nađeni artefakti koji bi ukazali na pripadnost, poreklo ili datovanje broda.
– Deo broda je oštećen radom bagera, ali su ti delovi pronađeni ispod, na etaži, tako da će brod u celini moći da se rekonstruiše, istakao je Korać.
Pramac broda, prema rečima Koraća, podseća na rimski rostrum što možda ukazuje da je u pitanju manji ratni brod.
Na krmi je otkriven kvadratni usadnik za jedno krmeno veslo, a ravno dno broda ukazuje da je projektovan za dejstva u plitkim rečnim vodama.
Brod zalazi u profil pod skoro pravim uglom i odlično je očuvan u delu koji je opstao.
Daske na bočnim stranama su spajane za kostur dugim klinovima, a međusobno su spajane klanfama. Prostor između dasaka je popunjavan kučinom uvaljanom u neku masnu smesu, a hemijske analize bi trebalo da pokažu šta je u pitanju.
Na dnu, objašnjava Korać, ima tragova reparacije broda i popravljanja pukotina koje su mogle nastati nekim ranijim nasukavanjem.
– Trenutno radimo na pražnjenju unutrašnjosti korita gde su se možda očuvali delovi pokretnog inventara. Svakako će se sigurniji podaci o hronološkoj provenijenciji nalaza dobiti nakon uključivanja multidisciplinarne ekipe u rad. Geolozi će na osnovu slojeva utvrditi u kom periodu je na ovom prostoru postojala reka, dok će fizikohemičari putem analize radioaktivnog uglenjikovog izotopa C4 moći da utvrde u kom je periodu posečeno drveće upotrebljeno za gradnju broda – rekao je Korać.
On podseća da je na Viminacijumu bila smeštena čuvena flota Klasis Flavije (Classis Flaviae), koja se pominje u, za nauku izuzetno važnom, spisu „Notitia Dignitatum“, odnosno u Vojno-administrativnom registru rimske vojske.
– Bez obzira da li će analize pokazati da se radi o rimskom, vizantijskom ili srednjovekovnom brodu, ili pak o brodu iz mnogo ranijeg praistorijskog perioda, već sada je jasno da će ovo otkriće zauzeti posebno mesto u već izuzetnoj ponudi Arheološkog parka Viminacijum, kao jedinstveno otkriće na našim prostorima – naglasio je Korać.
Viminacijum je bio jedan od najznačajnijih rimskih gradova i vojnih logora u periodu od prvog do četvrtog veka.
Unutar i oko grada, koji se protezao na 450 hektara, otkriveni su amfiteatar, monumentalne zgrade, trgovi, ulice, kupatila, hipodrom…
Pažnju najšire javnosti privukao je otkićem kostiju mamuta, ali od tada ne prestaje da iznenađuje ni stručnjake.