5
Na sebrnom limu ispod glave deteta u nedavno pronađenom olovnom sarkofagu u Viminacijumu nalazi se "iznenađujući tekst" koji datira s kraja 2. i pocetka 3. veka, otkriva direktor Arheiloškog instituta u Beogradu i projekta Viminacijum dr Miomir Korać.
– Radi se o srebrnom limu koji je kovan tako tanko do debljine desetog dela milimetra. Lim je nađen sedmostuko savijen na veličinu 0,5 centimetra i to sa nekoliko preklapanja. Kada je otvoren i razvijen njegove dimenzije su 5,3 puta 3,5 centimetra. Tekst je ispisan starogračkim alfabetom u devet redova u kombinaciji slova i simbola – kaže za Nova.rs Korać.
Pločice-lamele su, prema njegovim rečima, gusto ispisane simbolima urezanim oštrim predmetom, a tek sledi mukotrpan rad na interpretiranju njihovog značenja i brižljivo isčitavanje, dodaje Korać.
– Postojanje ovakvih pločica poznato je još od vremena stare Grčke (5-4 vek p.n.e) i zadržale su se u upotrebi tokom celog perioda rimskog carstva, sve do 4 veka n. e. Na starogrčkom su se nazivale „katedosmoi“, a na latinskom „defixiones“. Radi se o mediju putem kojeg su se određene osobe obraćale natprirodnim silama ili radije božanstvima ili demonima sa različitim molbama. Najčešće su u pitanju različite kletve ili vradžbine vezivanja kakve su na primer i ljubavne čini – objašnjava Korać.
Praksa je, dodaje, bila da se napiše tekst na grčkom ili latinskom koji objašnjava šta se traži od onostranih sila, uz eventualno dodat tekst načinjen od reči poznatih kao „voces mysticae“, što je bio jezik razumljiv demonima.
– Na kraju dodavani su simboli nazivani „charakteres“, koji su pozivali različite sile. Veruje se da se radi o prastarim astrološkim znacima, od kojih svaki predstavlja određenu planetarnu ili kosmičku silu, dok kod hrišćana označavaju anđele i druge natprirodne sile. Srebrni lim iz pomenutog groba je unikatan upravo iz razloga što je u potpunosti ispisan isključivo ovim simbolima – naglašava Korać.
„Defixiones“ su, prema njegovim rečima, najčešće polagani u reke, mora, zemlju, bunare, ali i grobove prerano ili nasilno umrlih osoba, da bi se osiguralo da zahtev stigne do onih kojima je upućen.
– U tom kontekstu će nalazi fizičkih antropologa koji su utvrdili pol i uzrast pokojnika biti još interesantniji – ističe Korać.
Iskopavanja poslednjih nedelja u Viminacijumu podarila su nekoliko izuzetnih nalaza – tri sahrane izvršene u olovnim sarkofazima.
– Ovaj vid sahranjivanja nije preterano čest, pa je tako tokom višedecenijskih iskopavanja Viminacijuma otkriveno manje od 30 primeraka olovnih sarkofaga. Smatra se da su u sarkofazima od olova sahranjivani ljudi poreklom iz istočnih provincija rimske države (Palestine i Izraela), koji su seleći se ovaj običaj preneli i u druge delove carstva. Novootkriveni primerci iz Viminacijuma predstavljaju dragocen doprinos, pogotovo kada se ima u vidu da su dva neopljačkana i da da je njihov skeletni materijal izuzetno pogodan za detaljnije analize i multidisciplinarna istraživanja – istakao je ranije Korać.
Prvo je otkriven olovni sarkofag sa ostacima trogodišnjeg deteta od čijeg skeleta su očuvani lobanja, delovi rebara, kosti ruku i deo kičmenog stuba.
U uglu sarkofaga su nađeni ostaci organskog materijala na osnovu čijih otisaka se, prema rečima Koraća, može reći da pripadaju kožnoj obući. Duž celog skeleta nađeni su ostaci tkanine beličaste boje (verovatno pokrov koji je prekrivao skelet). Sa navedenih delova su uzeti uzorci za dalju analizu.
– Nakon podizanja poklopca, ustanovljeno je da je ova devojčica sahranjena sa neuobičajeno raskošnim grobnim inventarom. Neuobičajeno jer stanovnici Rimske imperije nisu imali običaj da se razbacuju zlatom tako što će ga polagati u grobove. Smatrali su da to rade „prosti ljudi i varvari“, sem prilikom gubitka kćeri koja nije doživela da se uda, te je deo miraza polagan uz nju. Možda je upravo to i ovde bio slučaj, budući da su u sarkofagu otkriveni medaljon od zlatnog lima, te naušnica i dva prstena od zlata – naveo je Korać.
Desno od lobanje nađen je novac od bronze iz drugog veka, uz desnu stranu vilice nađen bronzani novac sa tri perforacije (privezak), a uz desnu stranu lobanje nađena je naušnica od tanke zlatne žice, tipa karičice.
Na grudnom košu nađen je veći privezak u obliku pelte od zlatnog lima.
– Medaljon je jedinstveni predmet na viminacijumskim nekropolama, izrađen je u obliku pelte, tj. štita Amazonki, koji sam po sebi ima zaštitničku simboliku. Sa prednje strane je ukrašen umecima od stakla zelene boje, a tehnikom filigrana izvedene su konture kantarosa, grčke posude koja je simbolizovala besmrtnost ili ponovno rođenje. Na prstu desne ruke nađen je prsten od zlata, izrađen u obliku zmije, koja je u doba antike imala zaštitničku ulogu i nije bila na lošem glasu kao što je to danas slučaj. Na prstu leve ruke su nađena dva prstena od zlatne nareckane žice, povezana zlatnom alkicom – ispričao je Miomir Korać.
Pronađena su još dva olovna sarkofaga – u jednom je sahranjena beba, a drugi je opljačkan i tom prilikom oštećen.