Ko su finalisti za NIN-ovu nagradu: Dvojica starih dobitnika i trojica pretendenata sa iskustvom

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu nalaze se sledeći pisci sa svojim romanima: Vladimir Pištalo „Pesma o tri sveta“ (Agora), Stevo Grabovac „Poslije zabave“ (Imprimatur), Vladan Matijević „Pakrac“ (Laguna), Srđan Srdić „Autosekcija“(Partizanska knjiga), i Ljubomir Koraćević „U zemlji Franje Josifa“ (Književna opština Vršac). Predstavljamo vam sve finaliste 70. NIN-ove nagrade:

Pisac Vladimir Pištalo (Sarajevo, 1960) je već dobio NIN-ovu nagradu 2008. godine za roman “Tesla, portret među maskama”. Izdavačka kuća "Agora" je najavila njegovo novo delo "Pesma o tri sveta" kao „knjigu o ženi, o Boki, o svetu“, zapazivši da pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta.

Pištalo je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, stekao je zvanje mastera na Univerzitetu u Nju Hempširu, Odsek za američku istoriju, gde je i doktorirao. Predavao je na Koledžu Beker, Lester i Vorčester, Masačusets, na Univerzitetu u Beogradu i na Univerzitetu u Nju Hempširu.

Dobitnik je brojnih nagrada: „Meša Selimović” za zbirku eseja „Značenje džokera” (2020), „Grigorije Božović” za roman „Sunce ovog dana” (2019), „Kočićevo pero” za roman „Venecija”, kao nagrade za najprodavanije knjige u Srbiji za romane „Venecija” (2011) i „Tesla, portret među maskama” (2009). Vladimir Pištalo je već tri godine upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Vladan Matijević (Čačak, 1962) je takođe već dobio jednu NIN-ovu nagradu, i to za roman “Pisac izdaleka” 2003. Matijević spada u najtalentovanije srpske književnike srednje generacije.

Traumatizovani veteran pakračkog ratišta, junak novog njegovog dela "Pakrac", svakodnevno prebiva na Bulevaru kralja Aleksandra, ispred pijace Đeram, sa grupom promašenih ljudi, narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih doušnika, sitnih kriminalaca, dilera droge i deviza, bivših ratnika, anarhista, prekupaca i drugih nevoljnika.

Književni rad, Matijević je započeo pisanjem poezije. Njagove pesme štampane su u časopisima već početkom osamdesetih godina. Godine 1991. objavljuje zbirku pesama “Ne remeteći rasulo”, koja, po mišljenju pisca, predstavlja prelomni trenutak u njegovom životu. Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalog i Nagrade „Ramonda serbika“ 2019. za celokupno književno delo i značajan doprinos književnosti i kulturi. Prevođen je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski i makedonski jezik. Matijević je trenutno zaposlen u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku.

Stevo Grabovac (Slavonski Brod, 1978) u knjizi “Poslije zabave” ispisuje prozu o ocu, zločinu, porodici, prijateljstvu, odrastanju. Totalni roman! – ocenjuje izdavač. „S temom dvojništva, velikom kakva jeste u našoj književnosti, kakvu čitamo kod Danila Kiša uostalom, pisac uokviruje tematski različite segmente koji ovu knjigu čine presekom jednog života. Grabovac je sa romanom “Mulat albino komarac” već bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 2019. Objavio je i knjigu pesama “Stanica nepostojećih vozova”. Živi i radi u Banjaluci.

Srđan Srdić rođen je 1977. godine u Kikindi. Autor je pet romana, dve zbirke priča, kao i jedne knjige eseja. Dobitnik je sledećih književnih nagrada: Ulaznica (2007), Laza Lazarević (2009), Biljana Jovanović (2012), Edo Budiša (2012), kao i stipendije iz Fonda Borislav Pekić (2010). Tekstovi i knjige Srđana Srdića prevedeni su na engleski, nemački, ukrajinski, makedonski, rumunski, slovenački, albanski i mađarski jezik. Živi u Mikro-naselju, pored Kikinde. Romani Srđana Srdića “Mrtvo polje”, “Satori” i “Ljubavna pesma” našli su se u užem izboru za NIN-ovu nagradu 2010, 2013. i 2020, a “Srebrna magla” pada bila je 2017. u najužem krugu.

Roman "Autosekcija" o pisanju romana, je autofikcija čiji je glavni lik Srđan Srdić, pisac koji sebi daje zadatak da napiše knjigu „od dvesta hiljada karaktera s razmacima“, prikazuje i komentariše sebe u tom procesu i završava pisanje ispunjavanjem zadate norme.

Ljubomir Koraćević (Aranđelovac, 1982) u svom drugom romanu pod naslovom “U Zemlji Franje Josifa” nudi mogućnost za postistorijsko promišljanje stvarnosti koju živimo, progovarajući o temama kao što su nezaposlenost, brak, pitanje bezbednosti, bioinženjering i nova seksualnost. Pripovedna mreža Koraćevićeve nove knjige upredena je u tkivo neizbežnog nasleđa modernih i nacionalnih kultura, što će čitaoce nužno navesti na oneobičeno promišljanje o sudbini sveta u aktuelnoj ekološkoj krizi.

U komentaru ovogodišnje produkcije, Žarka Svirčev ocenjuje da je reč o zanimljivom iskoraku napravljenom u polju eko-fikcije čiji su narativi suptilno prožeti istančanim refleksijama post/istorije ili patrijarhalno nenormativne seksualnosti. Podsećamo da je roman “Lager” Ljubomira Koraćevića uvršten u uži izbor NIN-ove nagrade 2015. godine.

Bonus video: Knjiga Zorana Milutinovića "Prebolevanje Evrope"