Vladimir Pištalo: Ideologije i tračevi otpadnu kao kraste, književnost ostaje

Književnik i upravnik Narodne biblioteke Srbije podseća da je Borhes govorio kako novine ne bi trebalo da izlaze svaki dan "jer se ne dešava dovoljno stvari vrednih pomena", već jednom u tri meseca:- A knjige kondenzuju nešto što se desilo u tri do 30 godina. Tu je prava stvarnost. Ne volim da mislim ideološki. Ideologija je vrsta propagande i reklama. Sve je to poseban svet, a osnovni, vaš život, je nešto drugo - smatra književnik i upravnik Narodne biblioteke Srbije dodajući da zahvaljujući knjigama izlazimo van sebe i svog prostora i vremena.Pištalo je nedavno postao laureat Nagrade "Borisav Stanković" za celokupan književni opus, kao i Zlatne knjige Biblioteke Matice srpske.

- Čovek uvek treba da bude zahvalan na nagradama. One su neka vrsta poklona. Kad ti neko da poklon uzmi ga, zahvali se i nosi ga kući. Nemoj da ga ostaviš, baciš, staviš u ćošak… Nemoj biti nemaran. Kada su povodom priznanja "Bora Stanković" pročitali spisak nagrada koje sam osvojio za svoj rad, moram priznati da sam se našao u čudu. Mislio sam da se radi o nekom drugom. Razmišljanje o nagradama kao vrhuncu je okrenutost prošlosti. Lepo je dobijati priznanja, ali čovek treba da bude okrenut budućnosti - kaže književnik.Na dan sa najviše svetlosti, najduži dan u godini, prvi dan leta - 21. juna biće drugi put dodeljena nagrada "Vladan Desnica", koju je prošle godine ustanovila Narodna biblioteka Srbije uz moto "Pisci ocenjuju pisce". Priznanje, koje devet pisaca u žiriju dodeljuje najboljem piscu, biće uručeno na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.

- Ovu našu nagradu ne dodeljuje samo ova biblioteka koja postoji, nego i ona srušena. Drago mi je što konačno ima interesa da se napravi Memorijalni centar na Kosančićevom vencu. Dobili smo nešto novca od Ministarstva kulture. Veoma je važno da se naša ideja ostvari jer mi se nije desilo da razgovaram s nekim ko je građanin Beograda, bilo da je ljubitelj književnosti ili ne, a da mu nisu zaiskrile oči na pomen te biblioteke. Svest raste i nadam se da će konačno biti moguće nešto što čekamo već 80 godina. Ljudi ne mogu da veruju da na tom mestu 80 godini zjapi ruševina - na mestu koje je majka književnosti. Tu je istorija Beograda i drago mi je da ćemo baš na tom mestu uručiti nagradu "Vladan Desnica" - ističe Pištalo.Upravnik Narodne biblioteke dodaje da su sve nagrade važne i dobre koliko je dobra i knjiga koja ju je dobila:- Obično se kaže da je knjigama potrebna nagrada, ali i obrnuto, jer ako su dodeljene lošim delima onda vrednost nagrade opada. Pobednika naše nagrade ne znaju ni oni koji učestvuju, dok se ne vidi krajnji rezultat. Radost je što je dodeljuju pisci piscima i što je jedna od najtransparentnijih. To su male kritike koje pišu pisci što je vrlo interesantno, jer pisci obično ne pišu kritike.

Upitan da li veliki broj književnih nagrada kod nas utiče na kvalitet, Pištalo odgovara:- Neka cveta hiljadu cvetova! Svaka treba da se izbori za svoj značaj i dostojanstvo.Napominje i da su priznanja važna za pisce, ne zato što su razmaženi ili umišljeni, već su najmanje plaćeni umetnici.- Novčani iznos nagrade je 12.000 evra i drago mi je da to mogu da kažem. Svi se, kada se pomene neki novac, vrpolje i misle - mnogo je. Pisci su među najmanje plaćenim umetnicima u ovoj zemlji. Oni jadni naši pesnici što su umirali od tuberkuloze u 19. veku, pa čak su i oni dobijali za svoje pesme i članke u novinama honorare od kojih su mogli da žive. Danas, teško da bilo ko uopšte plaća. U Srbiji od ove nagrade možete da živite godinu dana. Jedan prijatelj mi je rekao: “Pisao sam roman dve godine, dajte mi platu čistačice.” Obračunajte za inžinjere ljudskih duša koji formiraju ljudsku svest, platite ih bar platom čistačice za godišnji rad. Ne brinite, sve te nagrade neće razmaziti pisce - ocenio je Vladimir Pištalo i zaključio:

- Književnost je jedinstven način postojanja, dublji, intimniji, koji podiže nivo egzistencije i naših života. Poezija je novina koja ostaje novina, sve druge stvari ostare. Ideologije, tračevi, trivije - sve to otpadne kao krasta, a književnost ostaje zauvek.Govoreći o važnosti književnosti nekad i sad, kao i položaju pisaca u društvu, Pištalo je ocenio da mnogi misle da “pisci samo nešto škrabaju”:- Šofer Rodoljuba Čolakovića je pričao da bi Rodoljub mogao da piše mnogo bolje romane nego Ivo Andrić, samo nema vremena. Takav šoferski odnos prema književnosti se sreće i danas, sad možda više nego ikad. Ideja da pisci nešto škrabaju i mogli bi to i neki drugi lako da rade je primitivna. Književni način pisanja je jedinstven jer povezuje iskustvo čitavog sveta. Bonus video: Saša Savić - Knjiga "Četvrta violina" - kako se 1992. godine sve okrenulo naopačke

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=savikadsedesirativottenapravietvrtomviolinom-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5854153"]