Filmska legenda Klint Istvud danas puni 90 godina. U svom životu „ispratio“ je 15 američkih predsednika, jedan svetski rat i desetak nesvetskih, prelazak filma iz crno-bele tehnike u boju, pa odatle u CGI, 3D i VR, makartizam, terorizam i skoro sve ostalo što je nakupio gotovo jedan vek istorije.

Više puta Oskarom nagrađeni glumac i reditelj, koji je samo u devetoj deceniji života režirao devet filmova, ne pokazuje želju da se penzioniše.

Rođen 1930. u San Francisku, Klint Istvud je imao karijeru punu protivrečnosti. Nakon detinjstva u siromaštvu, kada je svirao klavir za novčiće, počeo je da glumi u niskobudžetnim TV vesternima i filmovima B kategorije. Nakon uloge u kaubojskoj seriji „Rawhide“ (1959-65), proboj na veliki ekran napravio je nemilosrdnom vestern trilogijom koju je snimio sa Serđom Leoneom: „Za šaku dolara“ (1964), „Za dolar više“ (1965) i „Dobar, loš, zao“ (1966) učinili su ga svetskom zvezdom.

Voleo je da igra antiheroje i da se kreće izvan rubova klišea belog viteza u sjajnom okopu. Ovu premisu je podigao na sledeći nivo kada je postao oličenje brutalnog, hladnokrvnog policajca u filmskom serijalu o prljavom Hariju okom sedamdesetih i osamdesetih.

„Da li se osećaš srećno, bitango?“ (Do you feel lucky, punk) imao je običaj da pita kriminalce kada upere pištolj u njih i priseća se koliko mu je još metaka ostalo.

Ali, strast njegovog lika prema oružju i osvetničkoj pravdi imala je ukus mizoginije i rasizma koji je teškom mukom morao kasnije godinama da ispira.

Dugo ga je pratio imidž američkog patriote koji nosi pištolj i spreman je da uzme zakon u svoje ruke, ali nakon psihotrilera kojim je debitovao kao reditelj, „Jeza u noći“ (Play Misty for Me. 1971), počeo je da režira osećajne melodrame poput „Mostova okruga Medison“, koje je neko prokomentarisao kao „dirljivo dostignuće koje je pokazalo da Istvud može da nosi film i bez nošenja oružja“, prenosi Dojče vele.

Kao reditelj, istvud se bavio temama koje nadilaze politiku. Autor bez kompomisa iznikao je u istinskog umetnika, nagrađenog Oskarima za „umetnički“ vesten „Neoprošteno“ i uzdržan i dirljiv portret bokserke „Devojka od milion dolara“.

Istvud jeste holivudska ikona, ali njegov život pun je malo poznatih detalja…

Otpušten je zbog Adamove jabučice

Kada ga je „Juniverzal“ studio angažovao kao glumca pod ugovorom, sprijateljio se sa još jednim mladim kolegom: Bertom Rejnoldsom. Iako su obojica kasnije postala velike zvezde, Rejnolds je otkrio u emisiji kod Larija Kings da ih je „Juniverzal“ iste godine otpustio. Istvuda „jer mu je Adamova jabučica previše štrčala, pričao je presporo i imao je okrnjen zub koji nije hteo da popravi“. Kada je Lari King upitao Rejnoldsa zašto je on otpušten, rekao je „zato što nisam umeo da glumim“.
– Rekao sam Klintu, Znaš, ti si s*eban, jer ja mogu da naučim kako da glumim a ti ne možeš da se otarasiš Adamove jabučice – ispričao je Rejnolds.

Nosio je isti pončo u svim špageti vesternima

Dok je imao pauzu u snimanju TV-serije „Rawhide“, Klint je otputovao u Italiju da snimi jedan niskobudžetni vestern u režiji Serđa Leonea. „Za šaku dolara“ koštao je 100.000 dolara a zaradio 14 miliona. Ovaj ogroman uspeh doveo je do toga da Serđo i Klint snime još dva nastavka „Za dolar više“ i „Dobar, loš, zao“. Decenijama kasnije, Istvud je priznao da je nosio isti pončo u sva tri filma i da ga nijednom nije oprao.

– Ako bih ga oprao, raspao bi se – rekao je uz osmeh, dodavši da ga i dalje čuva.

– Spakovao sam ga posle „Dobar, loš, zao“ i još ga nisam otpakovao – priznao je.

Angažovan je kao Prljavi Hari jer Sinatra nije umeo da drži pištolj

Još veća filmska ikona od Bezimenog Čoveka koga je glumio u špageti vesternima, bio je detektiv Hari Kalahan, nepredvidljivi, drski policajac koga smo upoznali u „Prljavom Hariju“ a onda gledali u još četiri nastavka. Iako sada deluje nemoguće da zamisliomo bilo koga drugog kako cedi kroz zube: „Hajde, ulepšaj mi dan“ (Go ahead, make my day), Istvud nije bio prvi izbor za ovu ulogu.

– Probali su sa mnogim glumcima, sa Frenkom Sinatrom, Robertom Mičamom i Stivom Mekvinom. Na kraju su se odlučili za Sinatru. Kada su me pozvali da pitaju da li sam ja zaniteresovan, pitao sam, Šta se desilo sa Frenkom? Rekli su, ima neki problem sa rukom i ne može da drži pištolj. Zvučalo je kao loš izgovor ali nije me bilo briga.

Kandidovao se za gradonačelnika da bi ukino zakon o sladoledu

Poput svojih kolega koji su postali političari, Arnolda Švarcenegera i Ronalda Regana, i Klint je ušao u kampanju i 1986. bio izabran za gradonačenika gradića Karmela u Kaliforniji. U kampanju, međutim, nije ušao zbog političke ambicije već zbog nenaplaćenih starih računa.

Za gradonačelnika Karmela kandidovao se nakon dvogodišnjeg sudskog spora sa tamošnjom Gradskom skupštinom koja je blokirala njegove planove za izgradnju navodeći zastarele i često smešne uredbe za koje je Klint bio uveren da time samo usporavaju proces. Zato je jedna od prvih stvari koju je uradio kada je izabran bila izmena uredbe koju je grad do tada koristio da bi sprečio izdavanje dozvola za otvaranje sladoleddžinica.

– Nadam se da više nikada neću morati da čitam o kornetima – rekao je na zasedanju skupštine. Po isteku dvogodišnjeg mandata odbio je da se ponovo kandiduje.

Odbio je Džejmsa Bonda i Spajdermena

Imao je Klint svoj udeo u nastanku nezaboravnih filmskih karaktera, ali je odbio da doda još dvojicu na spisak: Supermena i Džejmsa Bonda.

Otkrio je da mu je bila ponuđena „dobra lova“ da igra u filmu „U službi njenog veličanstva“ za koji je na kraju angažovan Džon Lejzenbi.

– Bilo je to kada je Šon Koneri otišao. Rečeno mi je da bi producenti želeli mene, ali, prema mom mišljenju, to je bila tezga za nekog drugog. Bio je to Šonov ugovor. Nije mi bilo prikladno da ja uskačem umesto njega.

Kada je o „Čoveku od čelika reč“, Klint Istvud je mislio da je previše star za ulogu, bio je u poznim četrdsedetim u to vreme.

Osim toga, helanke i ogrtač nisu bili po njegovoj meri.

– Nema u tome ništa loše, samo, prosto, nije to za mene – kazao je.

Stvarno je spasio život nekome

Možda je odbio priliku da igra superheroja, ali je 2014. pokazao pravo junaštvo. Stiv Džon, izvršni direktor golf turnira, kazao je da mu je na nekom događaju, dok je jeo predjelo, upalo parče sira u grlo i tu se zaglavilo. Počeo je da se guši.

– Klint je stao iza mene i znao je tačno šta treba da radi. Primenio je Hajmlihov zahvat i spasao mi život – izjavio je Džon.

Preživeo je pad aviona
Dok je bio u vojsci spasao je život još jednoj osobi – samom sebi. Bio je u vojnom avionu koji se srušio u okean, blizu Point Rejesa u Kaliforniji. Na svu sreću, Istvud je radio kao instruktor plivanja i bio je u formi.

– Video sam u daljini okrug Marin. Nisam znao koliko je daleko, delovalo je da do tamo ima 80 km a verovatno nije bilo više od kilometar-dva. Dok smo plivali dan je prešao u noć – pričao je kasnije. Nije tada znao da su plivali kroz područje poznato po tome da u njemu ajkule vole da se pare.

– Drago mi je da to nisam tada znao da jesam, jednostavno bih umro – priznao je.

Praktikuje transcendentalnu meditaciju

Malo je poznata činjenica da je sledbenik pokojnog Mahariši Maheš Jogija. Iako retko priča o transcendentalnoj meditaciji, 2011. je snimio video za Fondaciju Dejvida Linča, koja uči decu meditaciji.

– Primenjujem je skoro 40 godina i mislim da je sjajno sredstvo koje svima može pomoći da se nosi sa stresom. To je odličan sistem za život, generalno – poručuje u filmu.

Kasnije je u jednom intervjuu rekao da meditira dva puta dnevno, čak i na snimanjima.

Zašto glumce tretira kao konje

Tom Henks je dao ovu izjavu, nakon što je sa Istvudom snimio „Sali“ o prinudnom sletanju putničkog aviona na njujoršku reku Hadson.

– To mu je ostalo od dana kada je snimao vestern seriju „Rawhide“ – objasnio je potom Henks. Jer, kada bi reditelji glasno viknuli „Akcija!“, konji bi se preplašili.

– Zato, kada ste na setu kod Istvuda, ni ne čujete kameru da snima i samo vam neko (on), preko ramena, šapne, „U redu, kreni“. I ti tako ideš dok ne čuješ njega kako kaže, „Dosta je bilo toga“ – opisao je Henks.

Uprkos svom statusu velike zvezde, glumac je priznao da je Istvudov rediteljski metod „đavolski zastrašujući“.

Nije ljubitelj rođendana

– Imaćemo porodično okupljanje, vrlo diskretno i ležerno. Sigurno ćemo da prošvercujemo neku tortu i njemu se to verovatno neće dopasti – rekao je Klintov sin, takođe glumac Skot Istvud za „Akses Holivud“, prenosi AFP.

Sam reditelj je u decembru, gostujući u emisiji kod Elen Dedženeres, rekao da ne razmišlja o starenju.
– Kad se samo setim, dok sam bio mali provodio sam vreme sa dekom koji je imao devedeset i nešto i pitao sam se, Ko bi dođavola hteo da živi toliko dugo‘.
Ispostavilo se da ste vi taj, dodala je Elen.

Kao otac osmoro dece uzrasta od 66 do 23 godine, i višestruki deda, Istvud će danas sigurno imati pune ruke poklona, iako ne želi da mu iko „ulepša dan“.

– Verovatno neće hteti da mu to pominjemo, mrzi rođendane. Mislim da samo želi da radi i uživa u životu, ali ne i da želi da slavi, tako da ćemo videti kako će to proći – izjavila je njegova ćerka Alison za magazin „Kloser“.

Poznat u holivudskim krugovima kao uljudan ali uzdržan, naročito ako je reč o neobaveznom razgovoru ili priči o  privatnom životu, Istvud je već nagovestio da ima na umu buduće projekte, ali nije ništa potvrdio, barem ne pre epidemije.

U jednom intervjuu britanskoj televiziji u januaru ove godine nagovestio je da uživa u svom poslu.
– Volim da snimam, volim da glumim. Počeo sam da režiram jer sam pomislio kako ću jednoga dana da se pogledam na velikom platnu i kažem, To je to, Istvude – bolje bi ti bilo da radiš nešto drugo. Pa sam shvatio, ako režiram, mogu drugima da prepustim prostor ispred kamera, da ih gledaju – odgovorio je.

U drugim intervjuima je izrazio zbunjenost zašto su takve rediteljske veličine poput Bilija Vajldera ili Frenka Kapre napustili biznis mladi i pričao je o želji da radi dokle god „ima priča koje su vredne proučavanja“.

Tokom karijere duge preko sedam decenija Istvud je snimio više od 50 filmova. Najnovije ostvarenje, „Ričard Džuel“ (Richard Jewell), imalo je premijeru u novembru. Reč je o heroju koji je spasio hiljade ljudi od bombaškog napada na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. ali su mu mediji lažnim optužbama uništili život.

Film je dobio različite ocene i izazvao je lavinu negodovanja, ponajviše zbog lika (prave) novinarke koja nudi seks u zamenu za dobijanje tajnih informacija od FBI, što se u realnosti nije desilo.

Ali, Istvud je prebrodio i veće kontroverze, poput optužbi za prekomerno nasilje u špageti vestern trilogiji Serđa Leonea, za fašizam u „Prljavom Hariju“, za ratno huškanje u „Snajperisti“ ili za rasizam u „Gran Torinu“…

– Njega prilično redovno prozivaju za ovo ili ono, nadam se da je do sada naučio kako da se nosi s tim. Mislim da će da nastavi da snima dokle god bude mogao, jer deluje da ga kreativni impuls i dalje vodi – ocenio je Tim Grej iz „Verajetija“.

Iako je, posle „Gran Torina“ 2008. rekao da će se penzionisati kao glumac, vratio se ispred kamera u još dva navrata: u sportskoj drami „Povratak u igru“ (2012) i trileru „Mula“ (2018).

Uporedo sa nadgledanjem svoje „Malpaso produkcije“, ovaj bivši gradonačelnik i dalje je politički aktivan.

Godine 2016, izjavio je da podržava Trampa i da „era političke korektnosti“ slabi društvo. Muka mu je, istakao je, od nove „generacije ulizica“ i žali za vremenima kada „ništa nije bilo politički nekorektno jer je sve uvek bila šala“.

Ali, nedavno je došlo do promene. U februaru je rekao da podržava #MeToo pokret, stao uz žrtve seksualnih napasnika, čak se distancirao od republikanaca i podržao demokratskog predsedničkog kandidata Majkla Blumberga (koji više nije u trci) uz komentar da bi voleo da vidi Trampa kako se „ponaša na džentlmenskiji način, bez tvitovanja i vređanja ljudi“. Podrška Blumbergu daje do znanja da je Istvud i dalje miljama daleko da prihvati bilo koju vrstu progresivizma, ali i ova odluka i njegovi poslednji filmovi pokazuju duboku promenu u karakteru.

„Posle 90 godina na ovoj planeti, možda samo daje oduška svojoj agresivnoj energiji. Ako ćemo da budemo nežniji, rekli bismo da je iskazao svežu mudrost i dao perspektivu filmskog stvaraoca koji iznenađuje svakog sposobnošću za unutrašnjom promenom. Bilo kako bilo, čovek koji je jednom rizikovao da umalo postane parodija svog unakrsnog ispitivanja prazne stolice, pokazao je neuporedivu dubinu samosvesti. Ovaj stari pas možda ne može da nauči nove trikove, ali i dalje može da pokaže standardne trikove sa teško stečenim, ljupkim smislom za krotkost“, ocenjuje Čarls Bramekso za Insajd huk.