Milka je imala jedan somotski glas, izuzetan legato, miran vibrato, divan okrugao piano, priča za Nova.rs operska pevačica Snežana Stamenković povodom odlaska slavne Milke Stojanović, koja je preminula u 86. godini u Beogradu.

– Moj tata (Stojan Stamenković, prim, aut.) je rado pričao u društvu, diveći se lepoti glasa, umetničkoj zrelosti sasvim mlade Milke Stojanović. Prilikom poslednjeg gostovanja Maria del Monaka u Beogradu 1970, kada je veliki maestro već bio u poznim godinama, bila je, između ostalih, izvedena i predstava „Otelo“. U jednoj od podela na predstavi koju je posetio i Tito, pevala je Dezdemonu u svojoj najvećoj formi i naša Milka. Priča se da je maestro Del Monako počeo tako malo šparajući se u zahtevnoj i dugačkoj ulozi, ali kada je Milka Stojanović posle prvih taktova prosto zavladala scenom, svojim lepim verdijanskim sopranom i izuzetnom pojavom digla publiku na noge, „trgao“ se veliki majstor i, počeo da peva, kako se kaže, za sve pare, kao na najvažnijim svetskim binama – otkriva nam Snežana Stamenković.

Publika je, dodaje, oduševljena „poludela“, a taj događaj ostao je svima, koji su prisustvovali toj predstavi, do danas nezaboravan.

– I nama koji nismo bili tamo čini se kao da smo bili deo tog veličanstvenog događaja – kaže naša sagovornica, jedna od najcenjenijih evropskih pedagoga.

Posebnost glasa Milke Stojanović, koji je i svet prepoznao, ocenjuje rečima:

– Milka je imala jedan somotski glas, izuzetan legato, miran vibrato, divan okrugao piano…Mnogi su je zvali jugoslovenskom Renatom Tebaldi. Ja mislim da je bila sasvim posebna, neuporediva, prava verdijanska primadona sa sopstvenim zvukom i izrazom.

Ističe da su joj kao detetu i mladoj devojci posebno u sećanju ostali njeni nastupi u Verdijevom “Rekvijemu“, pevačkoj kruni svakog soprana a koji je, kako kaže, Milka Stojanović često pevala sa „Krsmanovićem“.

– Bila sam tada u publici jer je moj otac pevao u horu. Prava verdijanska primadona, sa anđeoskim beskrajnim B2 na kraju, „Libera me“ od koga svi soprani imaju vrlo ozbiljan respekt.

Iz nekoliko susreta koje sam imala sa njom, nastavlja Stamenković, i koji su bili sasvim privatni, sećam se da je bila od glave do pete pevač, i ni u kom slučaju „primadona“.

– Bila je lafica, što se kaže, laka da zapeva u svakoj situaciji… Za mlade je uvek imala lepu reč, nikada nije davala neke velike savete, nego ako ti je nešto rekla o tvom pevanju, onda ti je rekla šta joj se najviše dopalo…

Na kraju ovog kratkog sećanja na Milku Stojanović, Snežana nam otkriva jednu staru „opersku šalu“:

– Rešio Sveti Petar da se u raju izvede Verdijev “Rekvijem“ i konsultuje se sa agentima u raju kakva podela da se napravi. Naravno, dirigovaće Toskanini, basa će pevati Ecio Pinca, tenor će biti Benijamo Đilji, alt Ebe Stinjani, a sopran Zinka Milanov. Ako stvarno ima raja, onda je Zinka Milanov dobila u toj „rajskoj podeli“ ozbiljnu konkurenciju, u onoj Milki Stojanović koja je pevala Dezdemonu sa Mariom del Monakom te 1970. godine i sve one Verdijeve “Rekvijeme“ u kojima sam joj se ja kao devojčica divila.

Bonus video: Aplauz za balet „Ko to tamo peva“ u Cankarjevom domu u Ljubljani