Kako je crni kauboj na površinu isterao srpske rasiste

Kada je izdavačka kuća „Veseli četvrtak” pre par nedelja objavila da na kioske uskoro stiže novi lik, američki crnac sa Divljeg zapada, vest je dočekana sa iznenađujuće bučnim, rasističkim i ksenofobičnim komentarima.Većina autora tih komentara je, očigledno pogrešno, protumačila da je povod za objavljivanje stripa iskazivanje podrške Afroamerikancima u SAD koji trenutno protestuju zbog policijskog nasilja nad njima i sistemskog rasizma u toj zemlji. Varnica za novu eksploziju tog nezadovoljstva bilo je ubistvo crnca Džordža Flojda u Mineapolisu od strane belog policajca.„Ako redakcija ne reaguje na ono šta se radi našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori, zašto reagujete na dešavanja u SAD? Da vam Flojd, uz dužno poštovanje svakog ljudskog života, nije bliži od sopstvenog brata ili svetinje?” prokomentarisao je Žarko Janković, dok je korisnik Doktor Hofman bio daleko eksplicitniji: „Duvajte ku**c baš, je*ali vas i crnci i rasizam a ponajviše Ameri”.Igor Pivljanin je zaposlene u „Veselom četvrtku” nazvao „teškim rasistima i neofašistima” i poručio: „Nikada više neću kupiti nijedan vaš strip. Sve će vam ubrzo migranti pojasniti. Podarite im ćerke, majke, sestre i žene da vam podignu natalitet”.- Ja ne nalazim nikakvo suvislo objašnjenje za te kritike, osim, možda u činjenici da internet omogućava svakome da „ima mišljenje“, koliko god ono bilo besmisleno. Stoga ne umem da objasnim kako je objavljivanje jednog licencnog stripa, koji se u Italiji pojavio pre dve godine, izazvalo komentare po kojima naš izdavač ovako „vređa policiju u Americi koja je sada pod udarom“ (?!) i slično. Ne mogu to da shvatim – kaže za Nova.rs Goran Skrobonja, pisac i urednik ovog strip izdanja. Ipak, smatra da će se cela ta situacija svesti na „lajanje“ preko interneta i podseća da su slične pretnje imali i, recimo, autori serije „Senke nad Balkanom“, koji su proglašavani „neprijateljima Srbije“.

Međutim, nije da ga ovi komentari nisu zatekli. Naročito, recimo, onaj Nebojše Cvetkovića: „Ako volite političke teme, zašto ne bavite ljudskim pravima naših Srba na Kosmetu?”- Zaista ne znam šta da kažem. Onaj ko je to izjavio očigledno ne zna ništa o tehnologiji objavljivanja licencnih stripova i možda misli da u redakciji „Veselog četvrtka“ sede vredni mali crtači koji svakog dana smišljaju stripove i – eto sramote – nisu se dosetili da nacrtaju strip na temu progona naših ljudi u južnoj pokrajini. Nimalo ne sumnjam da bi i takav strip bio, ako je dovoljno kvalitetan i zanimljiv, objavljen; jedino što ga niko dosad, makar da ja znam, nije ni napisao ni nacrtao – ističe Skrobonja.Na pitanje jesmo li to, konzervativnija sredina nego što volimo da mislimo, Skrobonja kaže da zavisi kako definišemo „sredinu”.- Ako govorimo o „prosečnim“ građanima, onima koji su godinama izloženi ispiranju mozga sa nacionalnih frekvencija i naslovnica tabloida, odgovor je potvrdan. Taj konzervativizam ne mogu da iskorene nikakve parade ponosa ili performansi posvećeni zaštiti prava manjina, istini o migrantima itd. Ako kao „sredinu“, odnosno reper, uzmemo samo Beograd, onda možda i nađemo razloga da se smatramo tolerantnijim nego pre sto ili dvesta godina – ocenjuje naš pisac.

Ali, da se vratimo u srž problema i poreklo junaka koji je izazvao toliko polemike i pre nego što je iko imao prilike da pročita stripove. Ko je, uopšte, Dedvud Dik?- Dedvud Dik, čije je pravo ime sasvim drugačije, ali kao i svi junaci sa Divljeg zapada, ponosno nosi svoj nadimak, tipičan je crnac sa američkog juga stasao u periodu neposredno posle Građanskog rata u Sjedinjenim Državama; imao je tri godine kada je ukinuto ropstvo. On je običan mladić koji pokušava da preživi obavljajući teške fizičke poslove, ali jednog dana počini teški „greh“ time što pogleda, prilično zainteresovano, zamamnu belkinju u njenom dvorištu. To ga dovede u situaciju da spasava živu glavu od njenog brata i gomile drugih belaca iz sela spremnih da ga linčuju. Pobegavši zauvek iz rodnog mesta, on pristupa vojsci – plavim bluzama – i postaje jedan od „bizonskih vojnika“, kako su Indijanci nazivali crnce u uniformama, zbog toga što su ih njihovi kovrdžavi skalpovi podsećali na vunu bizona – objašnjava nam Skrobonja.

Legendu o Dedvud Diku, oku sokolovom iz Dedvuda u Južnoj Dakoti, stvaralo je više osoba, nezavisno jedna od druge, koristeći isto ime protagoniste, navodi onlajn trafika.Prvi lik sa ovim imenom bio je fiktivni junak petparačkih priča pisca Edvarda Litona Vilera (1854-1885), dok je taj nadimak nosio i Net Lav (1854–1921), istorijska ličnost i verovatno najpoznatiji crni kauboj Divljeg zapada. Upravo inspirisan njegovim životom, čuveni američki pisac horora, noara, južnjačkog gotika i vesterna, Džo R. Lensdejl napisao je 2009-2014 tri priče s njim u glavnoj ulozi: „Soldierin'”, „Hide and Horns” i „Black Hat Jack”, a zatim je 2015. usledio i roman „Paradise Sky”.Italijanska izdavačka kuća „Serđo Boneli editore” okupila je scenariste Mikelea Mazijera, Mauricija Kolomba i Maura Bozelija i crtače Korada Mastantuona, Paskvalea Frizendu i Stefana Andreučija i adaptirala Lensdejlove novele o Dedvud Diku u tri grafička romana. Prvi, „Crno kao noć, crveno kao krv”, premijerno je u Italiji izdat jula 2018. a nedavno ga je kod nas objavio „Veseli četvrtak”.https://www.youtube.com/watch?v=-5pA7d1mW4IDedvud Dik nije ni pozitivac ni negativac niti se može reći da bilo koga mrzi, objašnjava nam Goran Skrobonja.- Njega sam život i okolnosti dovode u situacije u kojima mora da čini sve kako bi preživeo, a on za te okolnosti ne krivi nikoga i prihvata ih stoički, sa dosta samoironije. Po tome on podseća na junake „novog vesterna“ kakvi su bili, npr. Dač i Pajk iz filma „Divlja horda“, ili likovi koje je tumačio Klint Istvud u svojim čuvenim vesternima; osim što se od njih razlikuje bojom kože koja je najčešće i uzrok njegovih nevolja – ističe Skrobonja.Zbog sadržaja stripa, na koricama je oznaka da nije za maloletne.- Italijanski izdavač „Boneli“ je pokrenuo ediciju „Audače“ za stripove namenjene odraslima – sa eksplicitnim sadržajem, scenama nasilja i seksa, kao i slobodnim jezikom, odnosno psovkama. S obzirom na to da su čitaoci stripova iz „Bonelijeve“ produkcije (Zagor, Dilan Dog, Mr. No, Marti Misterija...) često mlađi od osamnaest godina, razumljiv je potez domaćeg izdavača „Veselog četvrtka“, da nalepnicu sa tim upozorenjem postavi na korici svog izdanja – ocenjuje Skrobonja.

Negativne reakcije su krenule čim je najavljen dolazak stripa na kioske, pre nego što ga je iko i kupio. A kakve su reakcije onih koji su zapravo imali prilike da čitaju strip, o tome je još rano procenjivati, smatra naš sagovornik.- Juče sam imao sastanak sa glavnim urednikom „Veselog četvrtka“ i razgovarali smo o tome: Dedvud Dik sada živi svoj život na kioscima, rezultati prodaje znaće se tek za izvesno vreme, a forum na sajtu izdavača otvoren je za reakcije, pa bi valjalo tamo pratiti ono što objavljuju čitaoci koji su bili u prilici da pročitaju ovu prvu svesku.Meni je lično ovaj strip izuzetno „legao“ i vratio me u detinjstvo kada sam obožavao vesterne i polako počeo da shvatam kako istoriju Amerike ne čine Šejn i Džon Vejn – ističe Skrobonja.

Uveren da ni na jednom tržištu na kojem se Dedvud Dik pojavio nije bilo reakcija kao što su ove kod nas, smatra da će se prašina ubrzo slegnuti.- Obično se kaže da loš publicitet ne postoji, a mini-serijal o Dedvud Diku biće do kraja objavljen u narednom periodu, i prilično sam siguran da će se aktuelne gužve za koju godinu ljudi eventualno sećati samo kao još jedne bure u čaši digitalne vode – zaključuje Goran Skrobonja.