Omiljeno mesto u kući tokom detinjstva bio mi je tavan. Na tavanu nema čega nije bilo. Čak i nekih stvari koje nigde drugde nisu mogle da se vide, kao da je to bio nekakav muzej, a ne običan tavan, ja sam to tako doživljavala, govorila je Jovanka Broz.
A jedinstvenu prilliku da zaviri u „tavan“ nekadašnje prve dame Jugoslavije imaće publika na izložbi „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ koja se otvara večeras u 20 časova Galeriji Matice srpske.
Pred publikom je 36 dela likovne umetnosti domaćih i stranih autora, među kojima su Stojan Aralica, Vlaho Bukovac, Slavko Šohaj, kao i lični predmeti, fotografije i nekoliko komada nameštaja koja su se tri decenije nalazila u vili koju je Jovanka Broz koristila nakon smrti svog supruga Josipa Broza Tita u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75, nekada Bulevaru mira.
Više od tri decenije nekadašnja prva dama Jugoslavije boravila je u svojevrsnom kabinetu uspomena koji je kao vremensku kapsulu prenela iz jednog okruženja u drugo, pokušavajući da, što je više moguće, imitira ambijent predsedničke Rezidencije u kojoj je živela zajedno sa Josipom Brozom Titom, preciziraju u pratećem katalogu autori izložbe Nikola Ivanović i Ana Panić.
Izložena umetnička dela, koja su oplemenjivala prostor u kom je živela, na poseban način objašnjavaju fenomen Jovanke Broz – njenu ličnost, osećaj za umetnost, ali i društvene i umetničke prilike u socijalističkoj Jugoslaviji.
Ali, kako bi se dela iz odaja Brozove, čuvana u neuslovima u kojima je nekadašnja prva dama takođe živela, našla pred publikom bili su neophodni kompleksni konzervatorsko-restauratorski radovi, izvedeni u ateljeu Galerije Matice srpske, pod dirigentskom palicom Marijete Sidovski. U kući u kojoj je i preminula 2013. u 88. godini, nalazilo se još dvadesetak slika od kojih su neke pripale porodici (dva portreta Josipa Broza, još jedan Jovankin portret – rad Omera Mujadžića, portret pudlice, slika anturijuma, inače Jovankinog omiljenog cveta. Još neke su se vodile kao inventar kuće i ostale u državnom vlasništvu u zbirci kojom rukovodi Uprava za zajedničke poslove republičkih organa koja upravlja i ovim objektom.
U dnevnoj sobi bilo je nekoliko reprezentativnih slika austrijskog slikara Franca Hoenbergera (1867–1941), uglavnom pejzaži i mrtve prirode, kao i replike Velaskeza i Rembranta, inače omiljenog Jovankinog slikara.
Kolekcija Jovanke Broz nije s namerom pravljena da bude zbirka, već je uglavnom proistekla iz raširene prakse darivanja bračnom paru Broz. Sve te slike su iz likovne zbirke nekadašnjeg Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ i vraćene su Muzeju Jugoslavije čiji su predstavnici komisijski preuzeli čak 584 predmeta iz vile Brozove.
Među darodavcima dela Jovanki i njenom suprugu brojni organi državne i lokalne uprave, razne društvene i političke organizacije, institucije poput škola i bolnica, radne organizacije, sportska udruženja, fabrike, rudnici, seoske zadruge… Unutar velike zbirke poklona Brozovima, manji deo činila su umetnička dela poklonjena direktno Jovanki i u najvećoj meri to su slike koje su joj dodeljene za uređenje novog doma u kome je živela posle Titove smrti. Pored poklona, tu su i slike koje su namenski nabavljane za opremanje Rezidencije u Užičkoj 15 i Jovanki su u vilu u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75 prenete slike koje su se nalazile u prostorijama koje je ona koristila – ženska kancelarija u prizemlju, spavaća soba na spratu, salon na spratu, radna soba na spratu, kupatilo i predsoblje ispred njega. Te privatne odaje Jovanke Broz su na izložbi rekonstruisane kako bi, na osnovu sačuvanih artefakata, bio predstavljen njen lični muzej u kojem je živela.
Pa, da li je živela kao prva dama i model generacijama, ili kao partizanka? To pitanje mogu da odgonetnu sami posetioci izložbe…
Jovanka Broz je, kako se beleži u katalogu izložbe, bila, po sopstvenim rečima, domaćica doma u Užičkoj 15, u koji je prvi put kročila 1945, a nastanila se u istom udajom za Tita 1952. Iz istog tog, tako joj dragog doma, izbačena je posle 36 godina, s oružjem uperenim u nju…
Mesec dana nakon smrti Josipa Broza Tita, u glavnu Rezidenciju u Užičkoj 15, u kojoj je i dalje živela predsednikova udovica Jovanka, počele su da dolaze najrazličitije komisije. Rečeno joj je da je rok za iseljenje tri dana, svedočila je sama Jovanka, ali i njena rođena sestra Nada Budisavljević. Izbacili su je iz Užičke 15 kao „poslednju bitangu“, na sporedni ulaz, samo u spavaćici.
Prebačena je u vilu u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 75 u kojoj će provesti ostatak života (a u koju se, potpuno renoviranu, krajem leta 2020. godine uselio „novi stanar„, doskorašnja premijerka Ana Brnabić, prim.aut). Bila je to, inače, jedna od prvih vila na Dedinju, sagrađena 1932. godine, kao porodična kuća trgovca engleskim štofovima, gospodina Čedomira Petrovića.
– Nisu mi dali ništa da ponesem: ni lična dokumenta, ni svoje fotografije, pisma, jednu knjigu, čak ni Titovu i moju zajedničku fotografiju koju sam jako volela…
Jovanka je znala, podsećaju autori postavke u katalogu, da pravi i razvija fotografije.
– Skupljala sam sve te fotografije koje smo imali i to je sve vreme bilo u mojoj radnoj sobi. To je toliko lepo izgledalo, bilo je tako lepo sređeno, sve po datumima. Sve sam ja to razvrstavala, beležila kad i gde su snimljene i ko je na njima, to je toliko uzorno bilo sređeno da nemam reči. Bilo je tih fotografija u ne znam koliko kutija složeno. To je jedan isečak iz istorije života našega.
Od velikog broja kutija ostalo joj je samo 19 fotografija iz „istorije“ zajedničkog života, koliko je tada zatečeno u kući. Nakon Brozove smrti sve fotografije su joj, kako je govorila, namerno otete:
– Mislili su da će na taj način izbrisati ceo moj život.
Uspela je da odnese tek nešto garderobe, nakita, nameštaja, predmeta primenjene umetnosti, muzičkih ploča, knjiga, suvenira…
U novoj kući, u koju je „smeštena“, pojedine prostorije, poput spavaće sobe, skoro u potpunosti je rekreirala – uz isti nameštaj, identičan raspored slika. Tu je, primera radi, Josićeva slika „Priprema toalete“, izložena na postavci „Likovna zbirka Josipa Broza Tita – Jugoslovenska umetnost XX veka“ koja je trajala od 6. maja 1982. do proleća 1983. Ali, nije Bukovčev „Poslednji retuš“ koji se nalazio u ženskoj spavaćoj sobi u rezidenciji u Užičkoj. No, u vilu u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75 preneta je druga slika istog autora „Žene u razgovoru“, koja je svojevremeno bila u trpezariji Rezidencije, a prethodno u salonu na prvom spratu.
Popis predmeta u kući posle smrti Jovanke Broz pokazao je da je u njoj bilo više od 5.000 predmeta, uključujući i garderobu.
Od izloženih slika trećinu čine pejzaži. I to Beograda – grada u kojem je najduže živela i kome se najradije vraćala, pa Osijeka, Varaždina, Svetog Stefana, seoskih predela Vojvodine i Šumadije, planinskih i morskih pejzaža, podravske naive u svetu poznate „Hlebinske slikarske škole“, idiličnih predela rađenih u tehnici tradicionalnog korejskog veza svilenim koncem na svilenoj podlozi, planine Fudži rađena tehnikom emajla, pa panorama Stokholma…
Ono što je autorima izložbe upalo u oči jeste da je žena koja je proputovala svet svoj život okončala praktično bez validne putne isprave (dokumenta su joj uručena nepune četiri godine pred smrt, prim.aut), zbog čega je, po njihovom tumačenju, možda zato i bila okružena pejzažima – suvenirima sećanja. I to sećanja na mesta na kojima je bila, a na koja više nije mogla da ide…
„Jovanki je nedostajalo more. Volela je mnogo da pliva, mnogo je lepo plivala. Imala je želju da ide negde na letovanje, na more“, navodi se u katalogu, zbog čega ju je slika „Pogled na Sveti Stefan“, Vuka Radovića možda podsećala i na pogled iz hotela „Maestral“ u Budvi gde je sa Titom dočekala 1973. godinu…
Sutra: „Tito mi svako jutro kuva kafu i majstorski sprema domaće specijalitete“
Bonus video: Kuća cveća na Titov rođendan
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar