Gledala sam "Daru iz Jasenovca" treći put i svaki put mi je film sve bolji i bolji, ali generalni utisak jeste da smo napravili veliki i važan film i drago mi je što sam bila deo ove priče, kaže za Nova.rs glumica Jelena Grujičić Mur, koja u ostvarenju Predraga Antonijevića igra Blankicu.
Posle emitovanja filma na televiziji glumica je, kako ističe za naš sajt, dobila mnogo poruka kako od prijatelja i porodice, tako i onih koje ne poznaje, ostavši zatečena odjekom „Dare iz Jasenovca“:
– Nadala sam se lepim stvarima i osećala sam veličinu projekta na prvo čitanje teksta, ali nisam se nadala da će ovaj film baš toliko zaći u svaku kuću – priča mlada dramska umetnica i dodaje da je svoj lik, Blankicu videla kao osobu koja treba da „pruži“ neku vrstu moralne ravnoteže čitavom filmu:
– Blankica jeste neko ko svojom pojavnošću poziva ljude na predah od onoga što gledaju sve vreme. Ona je ta neka nova linija narativa koja nas vodi u neku svetliju stranu – smatra naša sagovornica.
Svesna je i negativnih komentara na film, ali ni želi da reaguje na njih, niti je preterano dotiču, što ovako objašnjava:
– Toga će uvek biti. Negativne kritike su sastavni deo ovog posla. Ali, kada ste prošli kroz proces jednog projekta, imate mnogo veći kredibilitet da sudite sami o sebi i svojoj ulozi u njemu. Trudim se da „poništim“ sve komentare, pa čak i one lepe. Ne želim da im pridajem mnogo važnosti, već da sudim po svom afinitetu.
Ulogu Blankice glumica je dobila na kastingu i, kako navodi, odmah je „osetila lik“:
– Kada sam pročitala scenu koju treba da spremam za kasting, odmah sam je „osetila“ i činilo mi se kao da je napisana za mene. Dala sam sve od sebe da je dobijem. I tako je i bilo. Imala sam tri i po meseca da se spremim za ulogu pre početka snimanja i pokušala sam da nađem sve što se moglo o Jasenovcu, idući po gradskim bibliotekama, da bih na kraju našla, preko Univerziteta Stenford, ljude koji su treće koleno Srba u Americi i koji su se bavili istraživanjem logora Jasenovac. Dobila sam te naučne radove i proučavala sam ih, ali imala sam, sa druge strane, i dodatni zadatak jer sam igrala Jevrejku. I potpuno sam se posvetila proučavanju judaizma, jer pre toga nisam puno znala, osim nekih opštih mesta. Tražila sam još nešto što bi moglo da me inspiriše da nađem još jedan sloj za svoj lik. Proučavala sam napise, knjige, gledala dokumentarne filmove, emisije o ljudima koji su preživeli, jer mi je bilo najvažnije da prodrem u suštinu psihologije žrtve – pojašnjava glumica.
Priseća se da je samo snimanje filma trajalo tri meseca i da su sve vreme bili „izmešteni na lokaciji“, zbog čega joj se dešavalo da ne razlikuje stvarnost i snimanje:
– Mislim da je bilo od koristi što smo bili na lokaciji, a ne u Beogradu. Meni je bar to značilo. A i kolege, koje su bile sa mnom na setu, naročito Tatjana Kecman i Ana Lečić, pomogle su mi da moje iskustvo na tom filmu bude nezaboravno. Bilo je divno sarađivati i sa decom, jer od njih učite non-stop. Oni vas po svom instinktivnom nahođenju uče o nekim vašim nesavršenostima. I saradnja sa Natašom Drakulić i Gagom Antonijevićem je bila besprekorna, jer vrlo smo brzo našli zajednički jezik, koji je u nekim trenucima bio i nemušt. A to samo znači da smo odmah „kliknuli“ – priča Jelena Grujičić Mur.
Posle tog iskustva na snimanju glumici je teško palo, kako ističe, iščekivanje premijere filma. Bilo je planirano da premijerno bude prikazan još u aprilu prošle godine, pa je zbog pandemije to pomereno za oktobar… Zvanično, film će bioskopsku premijeru imati 22. aprila na dan 76. godišnjice proboja Jasenovca.
– Obradovala sam se što je publika mogla da gleda film na televiziji, jer sam želela da ljudi vide našu „Daru“ što pre. Ali, bez obzira na TV premijeru, radujem se bioskopskoj premijeri. Znam da srpska publika baš i nije naviknuta na bioskope, ali nadam se da će otići da vidi film u bioskopima, jer je to neuporedivo bolje iskustvo – smatra naša sagovornica, a podele u javnosti posle emitovanja filma ovako komentariše:
– Film, kao kreativni, umetnički izraz ne mora strogo da se drži nekih istorijskih činjenica. Film može biti i metafora za neku drugu istinu. A ni od jednog ostvarenja niko ne bi trebalo da očekuje da „daje“ banalne brojke i bukvalne, literarne stvari.
Jelena Grujičić Mur živi na relaciji Los Anđeles – Beograd, jer je na master studijama na kalifornijskom univerzitetu „Kal arts“, a naglašava da je uloga u „Dari iz Jasenovca“, koja se trenutno prikazuje u američkim bioskopima, „velika stavka u njenom rezimeu“:
– I odskočna daska. Mi glumci se nadamo da će nam svaki projekat biti odskočna daska, ali sama činjenica da će veliki broj moći da vidi ovaj film raduje me, a možda će „Dara“ otvoriti i neke nove poslovne prilike.
Pitamo je i da li je u Los Anđelesu, gradu koji je sinonim za filmsku umetnost, strancu teško da se izbori za svoje mesto pod suncem?
– Jeste teško, ali prevashodno u smislu da je konkurencija ogromna. Jako je veliki broj glumaca. A kada je neko internacionalni glumac ne pruža mu se podjednak prostor kao nekome ko je rođen i odrastao u Americi. S druge strane, to je dodatni izazov za mene, jer ja verujem da se sve može. Uostalom, ja i volim „težak put“ u životu. Univerzitet na kome sam na master studijama je fakultet kompanije „Dizni“. Nama, kao studentima tog univerziteta, omogućena je dobra umreženost sa ljudima iz posla. Zato je moj plan da, kada završim studije, nađem svog agenta u Americi. Da li će mi se taj plan ostvariti zavisi od mnogo faktora, ali ja svakog trenutka radim na tome da napravim karijeru u Holivudu – otkriva glumica.
Trenutno je u Srbiji, jer zbog pandemije, bar do septembra, kalifornijski univerzitet pohađa onlajn. Ali, pored studija, to vreme je iskoristila za rad na projektu TV serije „Pevačica“, sa istom ekipom sa kojom je snimila „Daru iz Jasenovca“.
– Od avgusta do novembra smo snimili prvu sezonu serije, koja bi trebalo da počne da se prikazuje sredinom marta. U seriji igram glavnu ulogu – jednu mladu ženu koja želi da postane pevačica, a plan je da se taj projekat nastavi, odnosno da se snimaju nove sezone. A, osim snimanja serije, ovo vreme pandemije iskoristila sam da se posvetim sebi – da naučim da sviram neke nove instrumente, da radim na sebi, sve ono za šta ranije nikad nisam imala vremena… Iskreno mislim da je ovo jedan transformativni period za neku novu planetu – zaključak je Jelene Grujičić Mur.