9
Pitanje da li je "Dara iz Jasenovca" reditelja Predraga Gage Antonijevića zasnovana na plagijatu ili nije izazvalo je buru u javnosti nakon što je dramska spisateljica Biljana Srbljanović na društvenim mrežama uporedila priču iz tog filma sa scenarijem Arsena Diklića iz 1986. godine po kom Lordan Zafranović snima „Djecu Kozare“. Antonijević tvrdi da je scenario za „Daru iz Jasenovca“ autentičan, da je Diklićev tekst video tek kad je bio pri kraju snimanja, a da je zbog ranijih navoda da je plagijat tužio Zafranovića za klevetu.
Pišu: Jelena Koprivica i Matija Jovandić
Dramska spisateljica Biljana Srbljanović u svom postu na Fejsbuku iznela je paralele između „Dare iz Jasenovca“ i scenarija za „Djecu Kozare“, prema kojima su neki od scena i motivi skoro pa istovetni. Diklićev scenario po kom je Zafranović „decenijama pokušavao“ da snimi film dobila je, kako je navela, pre dva dana, nakon što je pogledala „Daru iz Jasenovca“.
„Scenario ‘Djece Kozare’ počinje zbegom žena i dece iz kozarskog kraja, gde ih ustaše presreću i sprovode na železničku stanicu, razdvajaju i guraju u teretne vagone za transport u logor Jasenovac, a da žrtve i ne znaju gde idu. Isto tako počinje i ‘Dara’. Prvi zločin kome Rada prisustvuje dogodi se već na peronu. Isto se desi i Dari“, piše Biljana Srbljanović.
U scenariju Arsena Diklića, ukazuje ona, glavna junakinja, devojčica Rada, ostaje sama sa dva brata („jednog u naručju koga nosa“) nakon što im majka strada. Isto je i u tekstu scenaristikinje Nataše Drakulić u „Dari“.
Pominje još jednu maltene istovetnu scenu, koja se u „Dari“, doduše, dešava nešto kasnije u filmu. U Diklićevom scenariju u pitanju je trenutak kada se žedne žene sa decom zatrčavaju ka jedinoj česmi, otimajući se o svaku kap vode. Metež ustaše „smiruju“ rafalima i ubistvima. U „Dari“ se otimačina i rafali dešavaju zbog hrane. Devojčici Radi se u trenutku budi nagon za samoodržanjem i grabi preko gomile da napuni lonac vodom za sebe i brata, bez obzira na sav užas oko nje. Isto kao Dara, s tim što ona uzima činiju.
„Rada, devojčica sa maramom, u Lordanovom filmu ostaje sa svojim dvogodišnjim bratom sama, jer joj ovog drugog odvedu u decu-ustaše“, piše Biljana Srbljanović i navodi da se isto dešava i Dari, kojoj ustaše odvode „pobratima“ (dečaka koji joj je poverila na čuvanje žena iz logora).
I Rada i Dara kada prvi put vide Dianu Budisavljević i saznaju za spiskove i brojeve, shvataju da možda ima izlaza iz pakla…
Takođe, Radi jedan od dečaka-logoraša priča kako se spasao likvidacije tako što je, kada su odvajali mušku i žensku decu, na glavu stavio žensku maramu i pretvarao se da je devojčica… Baš tako i Dara spasava svog brata.
Srbljanovićeva navodi i da se praktično izgovaraju istovetne replike u oba filma: „Ništa dijete, samo ti delaj svoj posao“, odnosno „Samo ti sine radi svoj posao“, starina kaže ustaši u stravičnoj sceni masakra. (Istina, ovaj motiv pojavljuje se i u publicistici o Jasenovcu, pa i u romanu „Nož“ Vuka Draškovića.)
„Rada svedoči najvećem i najopasnijem paklu – dečijoj bolnici iz koje malena mrtva tela lopatama iznose i tovare na kola, i kojoj niko ne sme prići. Dara svedoči najvećem i najopasnijem paklu – dečijoj bolnici iz koje niko živ nikada ne izlazi, a sama će kasnije i shvatiti zašto“, ukazuje Srbljanović.
Ona dodaje i da u oba scenarija postoje scene u kojima Luburić i ustaške psihopate ubijaju logoraše iz zabave, kolju srbosekom; potom prikazi časne sestre, evidencije za pokrštavanje, žena koje pomažu oko bolnice, uloge katoličke crkve u svemu… Razlikuju se, kako je navela, raspleti.
Biljana Srbljanović napominje i da je „Nataša Drakulić jedna izuzetno talentovana scenaristkinja i da, suštinski, uopšte nije do nje, da je ispunila zahteve reditelja“, te da je uverena da bi „samostalno napisala odličan scenario“. Pokušaji da dođemo do komentara Nataše Drakulić nisu, ni posle više telefonskih poziva, urodili plodom.
Foto: MCF MegaComFilm/Promo
Da je scenario „Dare iz Jasenovca“ plagijat govorio je u novembru 2019. godine Lordan Zafranović, reditelj još nesnimljenog filma o Jasenovcu „Djeca Kozare“. On je tada u jednom televizijskom intervjuu pričao o svom filmu i „hijenama“ koje su mu onemogućavale da za njega dobije novac od Filmskog centra Srbije (FCS).
– Imam ogromno iskustvo i u pisanju i u čitanju scenarija. A scenario „Djeca Kozare“ na najhumaniji način govori o zlu, ali sa velikim odmakom i razumevanjem. U pitanju je izuzetan pisac koji se zove Arsen Diklić i smatrao sam da ništa bolje na tu temu – temu Jasenovca nisam imao u ruci. Ponudio sam ga na prvom konkursu Filmskog centra Srbije, i kolega Žarko Dragojević je smatrao da ne treba uopšte diskutovati o tom filmu, ali drugi su bili protiv i on je dao ostavku – pričao je Zafranović.
Dragojević je 2018. dao ostavku na mesto predsednika konkursne komisije FCS koja odlučuje o izboru domaćih dugometražnih filmova s nacionalnom temom koji će dobiti finansijsku pomoć države. Na taj potez se odlučio jer je, kako je izjavio, naišao na nerazumevanje ostalih članova komisije za film „Djeca Kozare“. Tim činom Dragojevića je, kako je naglasio Zafranović, tada film postao javan.
– Na drugom konkursu, gde su nas uveravali da ćemo sigurno proći, odjednom su se pojavili – ja ga zovem Lejdi Gaga i jedna spisateljica koja se zove Nataša – sa scenarijom na istu temu. Uzeli su moju temu. Ista devojčica je u pitanju. Film počinje isto sa devojčicom, koja se kod mene zove Rada, a kod njega Dara. I zahvaljujući uticaju politike, i to iz najvećeg vrha, on je dobio novac za film. Koliko se samo godina čekalo na tu vrstu filma, a onda je najedanput zbog love nastala velika gužva oko svega, oko filma o Jasenovcu… Te hijene su izašle i krenule ka državnoj lovi – izjavio je tada Zafranović.
Zafranović je tek iz četvrtog pokušaja, i nakon bure u javnosti, letos dobio novac za „Djecu Kozare“ od Filmskog centra Srbije – 30 miliona dinara.
Reditelj „Dare iz Jasenovca“ Predrag Gaga Antonijević, u odgovoru na ovakve optužbe, ističe da je scenario Nataše Drakulić autentičan, a da je reditelja „Djece Kozare“ tužio, između ostalog, i zbog optužbi za plagiranje.
– Lordana Zafranovića smo u junu prošle godine tužili sudu zbog kleveta raznih vrsta, uključujući i to. Teška srca, nije mi to bio cilj, ali morali smo. Vređao me je i lično i rekao da je to plagijat. To je jako ružno, nekolegijalno i neprofesionalno. Samo govorimo o istim istorijskim temama. Scenario nema nikakve veze, jednostavno su to isti istorijski događaji. Sve je to čisto kao suza – navodi Antonijević.
On navodi i da nije pročitao post Biljane Srbljanović, da je samo čuo za te paralele, ali da je „siguran da to nema veze jedno s drugim“. Na pitanje o sceni sa vagonima na početku odgovara kontrapitanjem: „Kako da ne budu vagoni, kada su vagonima dovoženi?“ Slično kaže i za to što mala Dara vidi ubistvo na stanici, na scenu sa rafalima…
– To su sve opšta mesta mnogih logorskih filmova. Imate svađu oko hrane u 10 filmova. Nije to palo s neba. Nisam čitao to što je Biljana pisala detaljno. Mogu samo da kažem da je Lordan tužen, idemo na sud, gde ćemo imati šansu da to raspravimo, a ko god hoće neka izvoli, neka pogleda scenarija. To je jedino što imam da kažem, drugo ne – kaže Antonijević.
Korisnici društvenih mreža navode i da je on, kao predsednik komisije Filmskog centra Srbije, mogao da vidi Diklićev scenario.
– Ja sam taj scenario pročitao tek pred kraj snimanja svog filma, kada sam bio u komisiji. A nijedan se scenario ne piše za sedam dana. Nemam druga posla, nego da uzimam tuđi scenario. Samo govorimo o istim istorijskim činjenicama, a niko nema monopol na istorijske činjenice. To su istorijski događaji koji su svima dostupni. Tvrdim da je naš film apsolutno autentično delo – podvlači reditelj „Dare iz Jasenovca“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
