0
Predstava nije u takmičarskoj selekciji, ali je to slaba uteha. Bolje da se na početku 67. Pozorja sve završilo žurkom, nego ovakvom ''Milevom''.
Velika je i – kako se to danas rado govori – respektabilna ekipa radila na festivalskoj premijeri kojom je svečano otvoreno ovogodišnje Pozorje. Reč je o predstavi “Mileva“, koprodukciji fondacije Novi Sad, evropska prestonica kulture, Narodnog pozorišta Sombor i Sterijinog pozorja. Fenomen Mileve Marić udate Ajnštajn pokušalo je da regionalno iščita pet spisateljica: Milena Bogavac, Olga Dimitrijević i Tijana Grumić sa domaćeg tla, Vedrana Božinović iz Bosne i Hercegovine, kao i Vedrana Klepica, koja uz rediteljku Anicu Tomić dolazi iz Hrvatske. Tekstove je uskladila i adaptirala u tri celine dramaturškinja Jelena Kovačić.
Konceptualno prvi deo govori o komemorativno-spomeničkom odnosu prema Milevi, drugi deo je farsa o kvazi naučnoj raspravi o tome je li Mileva bila ozbiljna naučnica koja stoji iza Ajnštajnovih ideja, ili studentkinja Politehnike u Cirihu koja ni iz drugog puta nije uspela da diplomira. Sasvim kratak intermeco pre trećeg dela je dirljiva, u svega nekoliko rečenica ispovest Milevina, koju je o tom istinski burnom emotivnom životu mogla da izgovori samo krajnje samosvesna osoba.
Treći deo je ironična analiza srpskog ponosa zbog “naše“ Mileve kao genijeve žene i pronicljivo opažanje otkuda to obožavanje nauke ide u zemlji gde je tek pola stanovništva otišlo dalje od osnovne škole. Nažalost, narativ odjednom i proizvoljno prelazi u dramatičnu ispovest o silovanju i nasilju u školama. Kraj.
Do ovog silovanja (koje istina ima neku labavu poveznicu sa prethodnim tekstom) sve može da zvuči kao zanimljiv koncept, kao legitiman izbor različitih pristupa jednoj temi, kao odustajanje od bilo kakve interpretacije u vremenu post-istine. Problem je u realizaciji. Pa tako prvi deo je i sam jedan komemorativni recital, dok je ono što sledi komedijašenje kakvo se u savremenom pozorištu zaista retko viđa. Dva pristupa fenomenu Mileve Marić su predstavljena kao zagriženo feministički i odurno patrijarhalni diskursi, na nekom panelu koji je najprizemnija karikatura koju možete zamisliti, nedostojna i komedijašenja “Vesele večeri“.
Siroti somborski glumci, kojima je pripao taj deo! Istina, neki su se diskretno provukli, ali neki su nagazili do daske, prosto uživajući u besprizornom karikaturisanju svoga lika. S tim da su gore prošle braniteljke Mileve, koje su predstavljene kao polulude, agresivne i militantne. Iako ni sam tekst nije naročito dubok, ovakva interpretacija ipak ide na dušu rediteljki.
Predstava nije u takmičarskoj selekciji, ali je to slaba uteha. I pre nekoliko godina, povodom sličnog debakla na otvaranju, rečeno je da nema te teme koja može da nadomesti odsustvo vrednosti. Bolje da se na početku 67. Pozorja sve završilo žurkom, nego ovakvom “Milevom“.
Bonus video: Tabački svečano otvorio Sterijino pozorje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare