Ne postoji čovek na ovim prostorima koji u životu nije čuo neku od tih pesama ili koji ne može da poveže neki važan trenutak i emociju sa njima, da li neke svoje lične emocije i patnje, svadbe ili krštenja, ali svaka osoba može da poveže te stihove sa nečim što mu je važno u životu, kaže za Nova.rs glumica Milena Radulović
Na beogradskoj premijeri filma „Toma“, publika u Sava centru je pevala i plakala. Svi su izgledi da vremenom ovaj film zadobije status kultnog, da imamo priču koja nam je uoči jeseni došla i legla kao dobra pesma, uz koju se i smeje i plače.
Sa glumicom Milenom Radulović, koja je maestralno odigrala ulogu Nade, treće supruge Tome Zdravkovića, razgovarali smo o svemu što je potrebno da bismo se u jednu filmsku priču iskreno zaljubili, o smeni generacija u srpskom glumištu, hiperprodukciji, ali i o bliženju suđenja Miroslavu Aleksiću, koje našu sagovornicu, htela, ne htela, ponovo vraća u fokus velikog interesovanja javnosti.
Film „Toma“ je doživeo i beogradsku premijeru posle festivala. Zasada deluje kao da ste napravili odličan film. Šta ti je dominantan utisak sa dosadašnjih projekcija?
– Ovaj film deluje kao nešto čemu će se publika i ljudi vraćati, jer nosi takvu emociju. Zahvaljujući pesmama tog fenomenalnog pesnika, pevača i čoveka, ljudi mogu da pročiste svoju dušu suzama, smehom i nekim autentičnim emocijama.
U poslednje vreme dosta se ističe ta bojazan za kvalitet domaće kinematografije, upravo zbog hiperprodukcije. Da li je ovaj film tu došao kao jedan lep izuzetak?
– Kultna dela počivaju na idejama i vrednostima koje traju, a ne samo na potrebi da to nešto bude popularno. Da li će „Toma“ zaista u jednom trenutku dobiti epitet kultnog filma, ostaje da vidimo. Ali ako sada već ljudi govore da je „Montevideo“ kultni film, onda će i „Toma“ to biti.
Reakcije publike su čak i jače nego na „Montevideo“…
– To je i logično. „Montevideo“ je bio debi Dragana Bjelogrlića. Od tada je prošlo deset godina i logično je da je i on napredovao, kao neko ko se profesionalno bavi svojim poslom i stalno napreduje. S druge strane, ovaj film ima moćan fundament i snažnu bazu u liku i delu Tome Zdravkovića, i cele svite ljudi koji su obeležili to jedno vreme. To su junaci naših života i naših arhetipskih osećanja, kao što su Silvana, Tozovac, Cune Gojković i ostalih. S obzirom na to da se film oslanja na te emocije, logično je da će ljudi još emotivnije reagovati. Ne postoji čovek na ovim prostorima koji u životu nije čuo neku od tih pesama ili koji ne može da poveže neki važan trenutak i emociju sa njima, da li neke svoje lične emocije i patnje, svadbe ili krštenja, ali svaka osoba može da poveže te stihove sa nečim što mu je važno u životu.
Da li si razmišljala o simbolici filma koji donosi katarzu kroz kafansku priču baš u vreme korone, kada je sve što podrazumeva taj slobodan kafanski duh, ipak, ugroženo i pod velom brige?
– Mi nismo, poput zemalja iz Evropske unije, doživeli pravi karantin. Kod nas je to sve bilo delimično. I te mere su sada blage. Valjda smo narod koji ne može ujedninjeno da se prikloni nekim pravilima ili uputstvima, tako da i nismo narod koji je propatio tokom korone zbog zabrana. Ljudi su išli u kafane, pravili kućne kafane… Naravno, ovaj film dok ga gledate trigeruje na to da se posle njega ode u neku dobru kafanu i da se još jednom čuju te pesme.
Da li svedočimo smeni generacija u glumačkoj profesiji?
– Tačno… Milan Marić, Andrija Kuzmanović, Tamara Dragičević… Oni više nisu mladi glumci, niti mlade nade glumišta, već glumci u punoj snazi. Kod nas malo postoji ta teorija, naročito kad su muškarci u pitanju, da glumca od 37 godina i dalje smatramo mladim glumcem, ili novom nadom, ne daj bože. Dogodilo nam se da je u jako kratkom roku umrlo mnogo glumačkih bardova i legendi našeg glumišta, što nas je sve snažno pogodilo. Neverovatno brzo naše glumište je opustošeno na najtužniji način.
Uskoro počinje i suđenje Miroslavu Aleksiću, a paralelno si imala ovu veličanstvenu premijeru. Da li približavanje početka suđenja utiče na tebe?
– Približavanje početka suđenja uopšte ne utiče na bilo šta što se tiče mog glumačkog posla. Ja sam, iskreno, presrećna što sam imala premijeru. Nikad nisam te dve stvari mešala. To što imam suđenje i što me čeka taj susret, to je nešto što iščekujem. Želim da se sve to što pre završi, a suđenje je još jedan korak ka tome. Istina je na mojoj strani.
Bonus video:
Premijera filma „Toma“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare