Bioskopi: Bez pomoći države otpuštanje radnika i zatvaranje

Kultura 11. dec. 202010:55
Podeli:
Foto:TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC

Ako država ne pomogne, veliko je pitanje do kada će bioskopi koji sada rade uprkos gubicima ostati otvoreni, saglasni su domaći prikazivači filmova.

Bioskopi se nisu do kraja ni oporavili od zatvaranja proletos od pandemije, a sada jedva da rade. Preventivim merama protiv širenja kovida radno vreme skraćeno im je do 17 sati, odnosno zatvoreni su u udarnim večernjim terminima. Mnoge sale otvorene samo vikendom, poput “Sinepleksovih”, i to toliko da mogu da prikažu filmove u jednom, najviše dva termina. Tako je, kada se izuzmu projekcije na Festivalu autorskog filma koji se završava 16. decembra, i u „Kombank dvorani“. Posetilaca jedva da ima. A troškovi se gomilaju. I to je realnost.

– Imamo ogromne fiksne troškove, plaćamo zakupe, tekuće održavanje, a sa druge strane tu su plate zaposlenih. Imamo 100 zaposlenih. Radimo i čekamo neko bolje vreme, a kada će stvari biti bolje, to niko ne može da predvidi. Radimo samo vikendom, počinjemo u 14.45 i zatvaramo u 17 sati. Poseta je na nivou 10 odsto, a troškovi su isti. Pokušaćemo sada za vikend sa sniženim cenama karata i u odnosu na rezultate od vikenda videćemo kako ćemo dalje, pošto ide i školski raspust – kaže Ivan Hinić, programski direktor kompanije „Sinepleks“ i predsednik Sekcije prikazivača pri Privrednoj komori Srbije.

Ivan Hinić Foto: Printscreen/YouTube/Danas Conference Center

Sredinom septembra procenjivano je da su bioskopi u Srbiji od početka godine bili u gubicima od oko 20 miliona evra.

– Mi sebe vidimo kao najugroženije, jer smo od 13. marta bili potpuno zatvoreni sve do septembra, i za to vreme imali smo nula dinara prihoda. Onda smo radili od 1. septembra do sad, pa smo i imali neke prihode, ali su oni opet opali što zbog toga što nema novih filmova, što zbog situacije kakva je sada. Od države smo imali pomoć kao i svi u privredi, što znači da su zaposleni dobili minimalne zarade i da su im plaćeni porezi i doprinosi. Mi smo preduzeli inicijativu i pokušavamo da je predstavimo Vladi Srbije preko PKS i Filmskog centra Srbije. Povratna informacija je da nas dobro razumeju, ali je utisak da država nema novca da pomogne. Tražili smo da nas prepoznaju kao najugroženiji deo privrede, da nam isplate šest bruto minimalnih zarada za zaposlene. U Srbiji ima ukupno 350 zaposlenih kod distributera i prikazivača. Ne tražimo mi nadoknadu za izgubljen profit, za to ćemo se nekako već snaći, ali konkretnog odgovora još nema. Videćemo šta ćemo od 1. januara, tada ističe obaveza zadržavanja zaposlenih – kaže Hinić.

Na pitanje da li to znači otpuštanje, ne odgovara decidno ni sa da ni sa ne.
– Ne znam kako ćemo da funkcionišemo bez prihoda – navodi on.

Igor Stanković, direktor kompanije „Megakom“ i „Kombank dvorane“, ukazuje na to da su evropske zemlje, među kojima i one u regionu, po izbijanju pademije tražile načina da se pomogne sektoru kulture, u šta su uključeni i bioskopi.

– U Sloveniji, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj, zemljama Baltika… svuda postoje fondovi za pomoć kulturi. Makron je od 25 minuta obraćanja, onda kada su mere relaksirane, pet minuta posvetio kulturi, rekao da ona neće biti zaboravljena, da je najviše pogođena pandemijom, a da je najpotrebnija u ovom trenutku. U svim zemljama, pa i manjim od Srbije, kultura je pri donošenju mera pomoći izdvajana od privrede. Hrvatska je, recimo, to uradila, kultura je tamo dobila usmerenu pomoć. Kod nas nije kao u zemljama Evropske unije, u zemljama koje su prošle ili prolaze tranziciju. Kod nas se kultura vezuje za lokalnu samoupravu i zato postoji shvatanje da bioskopima ne mora da se pomogne, jer su oni pri kulturnim centrima i osnivač im je opština ili grad, a to je velika greška. Bioskopi u Srbiji većinski jesu osnovani od strane opština, ali ukupna poseta u njima ne prelazi pet odsto. Čak 95 odsto ukupnih bioskopskih poseta u Srbiji ostvari se u privatnim bioskopima, odnosno multipleksima – ističe Stanković.

Igor Stanković Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

On ukazuje i na to da se u tom smislu ne može praviti paralela između pozorišta i bioskopa.

– Pozorištima su uglavnom opština, grad ili država osnivači, ima možda jedno, dva velika privatna pozorišta. I pozorišta su, bilo da rade ili ne rade, na budžetu. Sa druge strane, privatni bioskopi u odnosu na one kojima su opština ili grad osnivači imaju 95 odsto poseta. A bioskopi su bili jedina sfera koja je bila potpuno zatvorena devet meseci. A sadašnje radno vreme je neprimereno. Radimo do 17 sati, a to je, primera radi, kao da pekarima kažete da rade od 18 do 21 sat. Bez prave pomoći bioskopima i prikazivačima taj segment kulture će se lagano, ali sigurno ugasiti. Imamo i one bioskope koji nisu ni otvarani od proletos i pitanje je i kada će, i da li će, početi da rade. Bez prave pomoći tu nema opstanka – ističe Stanković.

Ima više mogućnosti da se pomogne bioskopima, dodaje on, navodeći da je u nekim zemljama to rešeno ne samo jednokratnom pomoći, nego i otpisivanjem dugova ili, kao u Americi, direktnim subvencijama za bioskope i distributere.

– Da smo znali da će sve ovoliko da traje, zatvorili bismo bioskope 14. marta i otvorili ih 14. marta, ali sledeće godine. Pomoć u minimalcima ne bismo ni uzimali. „Sinevorld“, drugi po veličini lanac bioskopa u Americi je zatvorio sale i otpustio 41.000 ljudi i to je u neku ruku bio pravi potez. Država je onda reagovala, otpisali su im dugovanja, i njima i AMC-u, dali su subvencije da bi ih ponovo otvorili. Država je kod nas pomogla sa ukupno četiri i po minimalne zarade za zaposlene. Sa druge strane, operativni troškovi su ogromni: zakup, angažovanje opreme, struja, osiguranje, čišćenje, niz drugih troškova… – navodi Stanković.

On se priključuje apelima ostalih distributera i prikazivača.

– U Srbiji 350 ljudi zaposlenih u tom sektoru pravi godišnji promet veći od 15 miliona dolara, a to se odražava i kroz poreze i doprinose. I to samo na kartama, a gde su tu i kokice, piće… Situacija je sada delikatna i diskutabilna. Ako država ne pomogne, moraćemo da optimizujemo poslovanje. I sve to dok ne preispitamo da li ima smisla otvarati ih. Do marta sigurno nećemo ni biti otvoreni u punom kapacitetu, jer se tada najavljuju novi filmovi i onda čekamo april, a ko zna, možda nećemo raditi ni do septembra. Ako radimo nepuna dva, tri dana nedeljno kao sada onda nam i nije potrebno toliko ljudi. Sve to znači redukciju poslovanja – razmišlja naglas direktor „Kombank dvorane“.

Sa druge strane, Stanković napominje da se uprkos svemu trude da bioskopi ostanu otvoreni.

– U bioskop se ne odlazi zbog bioskopa, već zbog nas samih, zbog lične i društvene socijalizacije uprkos izolaciji u kojoj se nalazimo. Filmska omama je fikcija koja spasava od stvarnosti, na bioskopskom platnu se nepodnošljiva težina današnje svakodnevice lepše i lakše podnosi – zaključuje on.

Komentari

Vaš komentar