Gojko Božović za Nova.rs: Od nesavršene demokratije dobili smo autoritarizam

Izdavačka kuća Arhipelag slavi 15 godina postojanja, i to je dobar razlog da porazgovaramo sa osnivačem i glavnim urednikom Gojkom Božovićem. Arhipelag je poznat po Havijeru Serkasu, Čarlsu Simiću, Ljudmili Ulickoj, Klaudiju Magrisu, ali i po Mihajlu Pantiću, Jeleni Lengold, Nini Savčić, Sržan V. Tešinu, i drugim sjajnim autorima.Prošlo je 15 godina od osnivanja Arhipelaga, kada se osvrnete iza sebe, da li je vredelo?– Kada se osvrnem iza sebe i pogledam ovih 15 uzbudljivih i komplikovanih godina, meni se čini da je vredelo. U svakom slučaju, ja bih to sve ponovio. Ne žalim ni vreme, ni trud. Zadovoljan sam knjigama koje je Arhipelag objavio, dragocena mi je i u izdavačkom i ljudskom smislu saradnja sa autorima Arhipelaga. Najvažnija podrška stigla je od čitalaca i na nju sam najviše ponosan. Ali, naravno, rad jednog izdavača ne procenjuje se samo po mesečnim izveštajima o prodajima knjiga, ni po godišnjim završnim računima, što je sve veoma važno. Taj rad se procenjuje sve dok se neka knjiga tog izdavača nalazi na policama javnih ili privatnih biblioteka ili u rukama nekog čitaoca. Tako da će najbolji odgovor na Vaše pitanje pružiti sami čitaoci, danas i u godinama pred nama. Arhipelag će svakako nastaviti da zastupa koncpet vrhunske književnosti i kritičke i teorijske literature, kao i programskog i autorskog izdavaštva.

U jednom trenutku se činilo da velike izdavačke kuće preuzimaju sve, da će ostali otpasti, međutim, nije se to desilo, opstali ste i vi, ali i manje izdavačke kuće, i kao da se situacija stabilizuje.– Izdavaštvo u Srbiji je raznovrsno i profilisano na različite načine. Ako se pažljivo pogleda, vidi se da na tržištu knjiga ima dovoljno prostora za sve koncpete koji su trenutno na sceni. Nema nikakve sumnje da prostora ima i za nove izdavače. Nikako nije dobro svoditi ni kulturu, ni književnost, ni izdavaštvo na samo jedan ton, jedan ukus i jednu boju. Poništavanje glasova razlike postalo je suštinski problem našeg društva. Ta situacija je u izdavaštvu mnogo bolja nego u drugim oblastima društva. Izdavači su drugo vremena prepušteni sebi i neuređenom tržištu na kome postoje različiti problemi – od bezobalne piraterije do ekonomske krize. Teško je dovesti u vezu dramatičan rast cene papira i štamparskih troškova sa realnim ekonomskim mogućnostima velikog broja naših čitalaca.

Na koja izdanja ste najponosniji?– Veoma sam zadovoljan izborom knjiga iz srpske i svetske književnosti, iz istoriografije i političke teorije. Po tim bibliotekama Arhipelag je najviše poznat. Ali mi je drago da razvijamo i druge edicije, od ekonomije do psihologije, ili u novije vreme ediciju knjiga za decu i mlade Mali Arhipelag. Arhipelag objavljuje dela Danila Kiša. Ništ bolje ne može da se dogodi jednom izdavaču nego da objavljuje knjige Danila Kiša.Po čemu je Arhipelag karakterističan?– Arhipelag je izdavač koji živi na tržištu, ali koji nije odustao od kriterijuma visoke kulture. Dugo vremena to je bilo podrazumevajući savez u izdavaštvu. Danas je pre izuzetak nego pravilo. Na tržištu proveravamo i zastupamo svoje ideje, dok visoka kultura daje razloge i kriterijume. Knjige objavljujemo zato što verujemo u njihovu vrednost, a ne zato što polazimo od pretpostavljenog i zagarantovanog tržišnog potencijala. Nastojimo da objavljene knjige predstavimo što široj javnosti koristeći kako različite oblike književnih i kulturnih programa, od književnih večeri, preko panela, do književnih festivala, tako i nove medije i nove tehnologije.Šta je to što spremate od novih izdanja i hoćemo li videti nekog od vaših stranih pisaca i u Beogradu?– Među knjigama koje ćemo uskoro objaviti nalaze se nova knjiga priča Mihajla Pantića Nijedna od sedam, novela Ljudmile Ulicke Zaista kuga, novi roman Uglješe Šajtinca Koljka i Sašenjka, Antologija savremene rumunske priče, izabrane pesme Čarlsa Simića, knjiga eseja slovenačke teoretičarke Renate Salecl Čovek je čoveku virus... Naš kanadski autor Dejvid Homel je prošle nedelje bio u Beogradu, ove nedelje na Beogradski festival evropske književnosti dolaze Jani Virk, Ingo Šulce i Dževad Karahasan. Čekaju nas, dakle, i knjige i događaji.

Poznati ste po tome da objavljujete i pisce koji dolaze iz ne baš atraktivnih književnosti: makedonske, slovenačke... Ima li interesovanja za takve autore kod nas?– Postoji nešto što bismo mogli nazvati geografijom književnog uticaja. Pisci iz nekih književnosti su prilično čitani, dok pisci iz nekih drugih literatura po pravilu nisu previše čitani. I to nema nikakve veze ni sa vrednošću samih knjiga, ni sa objektivnim značajem autora. U savremenoj makedonskoj i slovenačkoj književnosti postoje odlični pisci i trudimo se da njihove knjige predstavimo našim čitaocima.

U sredu je panel na vašem Beogradskom festivalu evropske književnosti „Kultura u vreme straha“. Ima li straha kod nas i koliko strah u svetu zbog rata u Ukrajini može da utiče na kulturu generalno?– Kod nas ima mnogo više straha nego što je dobro. Taj strah blokira društvo, ukida glasove razlike, sputava kreativne snage i razvoj društva. Populizam i uspon autoritarizma, praćeni različitim krizama, od ekonomske krize koja se nikako ne smiruje, preko zdravstvenih kriza, do ratne krize i novog Hladnog rata, oblikovali su novu kulturu straha u kojoj dominiraju politička korektnost i društvena poželjnost nasuprot kritičkom mišljenju i duhu rasprave i dijaloga. Kriza se polako pokazuje kao naš jedini kontinuitet. A strah kao dominantna socijalna kategorija.Kada se setite Srbije iz 2007. i kada pogledate ovu danas, kakva je razlika?– Razlika je velika. To su bila bolja vremena. To je bilo demokratsko društvo, svakako nesavršeno, ali i svakako demokratsko. I društvo velikih očekivanja u kome se razgovaralo i raspravljalo. Osnovna razlika je da je demokratija zamenjena autoritarizmom, a različiti glasovi u javnosti beskrajnim monologom.

Gde bi ste voleli da vidite Arhipelag za 15 godina, koje su vam želje i ambicije?– Voleo bih da čitaoci Arhipelaga imaju mirnije vreme i mirnije misli, da uživaju u knjigama i u svojim poslovima, da žive u miru sa svojim uverenjima. Sa mnogo manje objava strahova i sa mnogo manje razloga za strah i neizvesnost.Bonus video: “Squid game”: Brutalnost postaje stvarnost – gosti Oliver Tošković i Milan Nikolić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=squidgamebrutalnostpostajestvarnostgostiolivertokoviimilannikoli-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3702085"]