U filmskim ekipama imate i ljude zarađuju obične plate, a kada nema snimanja nema ni tih plata, slikovito i jasno predstavlja scenarista Dimitrije Vojnov situaciju u oblasti filmskog stvaralaštva kod nas u doba pandemije.
Filmski centar Srbije je, kao i više umetničkih udruženja, skrenuo pažnju Vladi Srbije na probleme sa kakvim se u doba pandemije i vanrednog stanja u ovoj delatnosti suočavaju samostalni umetnici, u koje pored glumaca, reditelja, scenarista ubraja i kompozitore, snimatelje, scenografe, kostimografe, prevodioce, statiste… Iz FCS su naveli da strahuju da se mnogi slobodni umetnici nalaze u teškoj situaciji, „bez ikakvih sigurnih sredstava za osnovne potrebe, za životne namirnice i za lekove u ovom periodu“ i zatražili i osnivanje Fonda solidarnosti za egzistencijalno najugroženije među njima.
„Nismo mi Nemačka“
Da je sve stalo u ovoj oblasti i da je stanje teško slažu se i scenarista Dimitrije Vojnov, i predsednik Srpske asocijacije snimatelja Predrag Bambić i scenografkinja Ljubica Petrović.
– Mi svi živimo od svog posla i nemamo prihode sa strane. U filmskim ekipama imate i ljude koji po svojim profesijama i imenima nisu poznati u javnosti, to su tehnička lica, asistenti, radnici… Oni zarađuju obične plate i kada nema snimanja nema ni tih plata. Oni nisu u rangu filmskih zvezda koji snime film, pa od toga posle mogu dugo da žive – kaže Vojnov.
On kaže da je „apsolutno za“ predlog FCS.
– Sva udruženja su poslala svoje predloge, a mislim da bi bilo korektno analizirati ko je najugroženiji i pomoć usmeriti njima. Najvažnije je da su zvanična udruženja i ustanove prepoznale naš problem, a kada je tako, onda se obično ide i ka rešavanju problema. U međuvremenu je potrebno pokazati i malo solirarnosti, da oni koji imaju malo više pomognu onima što nemaju – kaže Vojnov.
Vojnov ističe da u svetu postoji svest o tome da je ta oblast pogođena krizom i podseća da je u pitanju „jedna od oblasti rada koja će biti obuhvaćena merama pomoći u svim zemljama, od SAD do Nemačke“, a odnosi se na „sve ljude u kreativnim industrijama, od samostalnih umetnika do direktora bioskopa“. Ocenjuje i da je inicijativa udruženja iz Srbije „krenula pravovremeno, u isto vreme kada i u Nemačkoj i drugim zemljama“.
Upitan kako onda to da su samostalni umetnici u Nemačkoj novčanu pomoć dobili praktično odmah čim su se prijavili, Vojnov kaže da „nismo mi Nemačka“, da je to bogata zemlja, ali ukazuje i na još jednu stvar.
– U specifičnoj smo situaciji, kompleksnoj, i u neku ruku tu plaćamo danak celom tom našem „oflajn“ načinu života. Administracija nam je vezana za lični odlazak u neku ustanovu. A imate ljude koji to u ovoj situaciji ne mogu – kaže Vojnov.
Bambić: U Srbiji radi oko 3.000 snimatelja
Da nešto treba što pre uraditi i da je svaka pomoć dobrodošla misli i Predrag Bambić, direktor fotografije i predsednik Srpske asocijacije snimatelja, esnafskog udruženja u kom „samostalni umetnici čine ogromnu većinu“.
– Došlo je do potpunog zastoja produkcije. Naš posao zahteva timski rad, a sada je nemoguće raditi bilo šta, osim možda nekih atipičnih produkcija, jer jednostavno ne može više ljudi da boravi na istom mestu – ističe Bambić.
Bambić kaže da su njemu trenutno obustavljena dva projekta. Snimanje autorskog filma u SAD-u, prvobitno planirano za jun, morao je da odloži za jesen, a dva filma na kojima je prošle godine radio kao direktor fotografije nisu ušla u redovnu distribuciju. Jedan od njih je „Sutra je još uvek juli“ Dejana Vlaisavljevića Nikta, premijerno prikazan na ovogodišnjem Festu.
– Taman kad je trebalo da krene da se prikazuje, suočili smo se sa zatvaranjem bioskopa – kaže Bambić.
On iznosi i procenu da je u Srbiji oko 3.000 snimatelja angažovano na filmovima, TV serijama i drugim vizuelnim formama i podseća i na druga zanimanja povezana sa filmskom industrijom, poput majstora svetla, kostimografa, šminkera, garderobera…
– Samostalni umetnici, pa tako i direktori fotografije, kod nas su prepušteni sami sebi. Nema sumnje da neki od njih nemaju ni za hranu i lekove. Od 1954. godine kod nas nikada filmskim radnicima nisu cvetale ruže. A kada govorimo o filmskoj ekipi, tu su i druga zanimanja poput majstora svetla, kostimografa, šminkera, garderobera… Mnogi nisu ni organizovani, niti su u udruženjima. Filmski radnici zarađuju na mesečnom nivou i rezerva može da im bude to jedno mesečno primanje – kaže Bambić.
Presednik SAS-a rešenje vidi u programima podrške samostalnim umetnicima kakvi se primenjuju u evropskim zemljama.
– Kao član Upravnog odbora Imaga imam uvid u to šta se radi širom Evrope, pa i sveta. U Južnoj Americi situacija je takva kakva već jeste, u Americi se okreću socijalnoj pomoći, a u Evropi postoji sistemska podrška za ljude koji žive od filma – zaključuje Bambić.
Petrović: Samostalci morali da otvore firme
Scenografkinji Ljubici Petrović ni te najave pomoći ne zvuče realno „u ovom društvu koje je inače prilično nesređeno“, a ona otvara i još jedno, čini se, zanemareno pitanje u javnom diskursu kod nas u vezi sa samostanim umetnicima.
– Ne znam ni kako će se ta pomoć obračunavati, ko je samostalan umetnik a ko nije. Ja sam imala taj status do pre neku godinu, pre nego što sam otvorila agenciju. Da bismo uopšte radili, legalno, morali smo da osnujemo svoje firme. Član sam ULUPUDS-a i dalje, ali sama sebi plaćam doprinose, i plaćam porez paušalno. Kada se sve ovo desilo, svima koji rade kao ja poslovi su stali. Nije od presudnog značaja to da li neko ima status samostalnog umetnika ili ne, svi mi što radimo smo umetnici, imamo diplome za to, bez obzira na status – kaže Ljubica Petrović.
Ona je pre vanrednog stanja, između ostalog, radila i scenografiju za jednu TV seriju, a u tom poslu učestvovala je, kaže, i njena asistentkinja kojoj, iako je posao završen, „ko zna kada će biti plaćeno“. Suštinski, problem je i u tome što mnogi umetnici ne mogu da naplate ni ono što su radili pre pandemije.
– Pokušavam da ne mislim o tome, ali je činjenica da je situacija katastrofalna. Treba ljudima za osnovne potrebe, za kiriju ili ratu za stan… – priča ona.
Naša sagovornica upozorava i na to da se ovde ne radi samo o tome kako preživeti dva meseca izolacije, nego i to što umetnici ne znaju ni kada će se i da li će se njihovi poslovi nastaviti, niti ko će opstati.
– Niko ne garantuje da će se započeti ili dogovoreni poslovi nastaviti kada budemo izašli iz izolacije kaže ona i dodaje da ni u „normalnom stanju“ zaposleni u oblasti filmskog stvaralaštva nemaju zagarantovane poslove i prihode.
Rešenje vidi dugoročno, pre svega u tome da se poštuju ugovori.
– Naš posao je toliko neuređen zakonom. Ogromno je maltretiranje ako pokušavate da opstanete u njemu, a da ne budete bezobrazni i ostanete pošteni – zaključuje Ljubica Petrović.
Pozivi i predlozi iz Ministarstva
Iz Ministarstva kulture saopštili su danas da su Vladi Srbije predložili da se samostalnim umetnicima u naredna tri meseca isplaćuje pomoć od 30.000 dinara mesečno. Međutim, kada i kako to biti urađeno, pa čak ni da li će pomoć biti isplaćivana, nije poznato.
Podsetimo, iz Ministarstva kulture pre osam dana pozvali su Ministarstvo finansija, Vladu Srbije i Krizni štab za privredu da razmotri način da se pomogne samostalnim umetnicima, ali zvaničnog odgovora nije bilo. I pitanja portala Nova.rs poslata dan kasnije u Ministarstvo finansija vezana za mogućnosti pomoći samostalnim umetnicima ostala su bez odgovora.
