Umetnicima honorarno zaposlenim u gradskim ustanovama kulture koje ne rade zbog vanrednog stanja biće isplaćeni honorari, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i naveo da će novac za to biti obezbeđen tako što ove godine neće biti godišnjih konkursa u oblasti kulture. Takvu odluku u umetničkim udruženjima doživljavaju kao opasnu i navode da je u pitanju ozbiljan problem.
Zamenik gradonačelnika naveo je da se trenutno, zajedno sa ustanovama kulture prave spiskovi da bi se tačno utvrdilo koji su umetnici u tim ustanovama angažovani honorarno.
Vesić je istakao da je Grad doneo odluku da omogući da se tim ljudima isplate honorari, prenosi Tanjug, a da će novac za to biti obezbeđen tako što ove godine neće biti konkursa za kulturu, koji se inače organizuje svake godine.
– Smatrali smo da je primerenije da taj novac iskoristimo da isplatimo honorare ljudima koji rade u kulturi, a koji nisu zaposleni za stalno – rekao je Vesić.
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije zatražila je odmah na početku krize od gradskih vlasti u Beogradu i resornog ministarstva da ne ukidaju i ne odlažu godišnje konkurse iz oblasti kulture, a da se nađe načina da se umetnicima pomogne. Najnovija najava iz Starog dvora im ne zvuči kao da vodi rešenju problema.
– Izjava Gorana Vesića je za nas problematična jer je izvučena iz celokupnog problema i paušalno “gasi požar”, čini nam se kao medijska igra, a u suštini nije ni pravično ni sistemsko rešenje. Nije u redu da se novcem, za koji je mi zahtevamo da se programski “vrati” u produkciju, sada manipuliše redirekcijom na samo jednu od više ugroženih grupa umetnika – kaže Zoran Pantelić, član Upravnog odbora NKSS.
Pantelić ističe da je NKSS upravo zato i poslao listu zahteva, da bi se „pomoglo onima koji u ovoj složenoj situaciji odlučuju da prepoznaju prave potrebe“.
– Mi smo se još kad je nagovešteno ukidanje konkursa javili sa listom zahteva, upravo da bismo ukazali na to šta to znači. Konkursi omogućavaju organizacijama kulture da nastave da rade. U regionu vide sektor kulture kao jedan od sektora koje treba podržati, baš u ovakvoj situaciji. Postoje programi koji se mogu održati tako što bi se preneli u elektronski oblik, bez javnih okupljanja. Tražili smo pomoć i za samostalne umetnike, ali i za druge ljude koji obavljaju poslove u kulturi, a nemaju taj status i nisu stalno zaposleni. Sa prekidanjam konkursa je ceo taj proces raspoređivanja novca obustavljen, pa ni organizacije, koje zavise od tog zakočenog novca, ne mogu da plaćaju svoje saradnike. A ovo nije situacija koja će trajati mesec dana, nego mnogo duže – kaže Pantelić.
On podseća i da su državne ustanove obuhvaćene prethodnim merama Vlade Srbije, da se tu ubrajaju i ustanove kulture, pa i oni koji su u njima angažovani sa privremenim i povremenim ugovorima.
I Srpski PEN centar je ranije tražio da se odluka o ukidanju konkursa povuče, jer će “naneti nesagledivu štetu kulturi”. Pesnik, esejista i izdavač Gojko Božović, potpredsednik ovog udruženja, komentarišući najavu iz Starog dvora da honorare isplati od novca predviđenog za konkurse, upozorava da je to problem koji sa sobom nosi dve dimenzije.
– Ta pomoć odnosi se samo na saradnike državnih ustanova kulture, a ova kriza na isti način pogađa i druge umetnike, vezane za privatne ustanove kulture, kao što su prevodioci ili pisci. Oni sarađuju sa izdavačkim kućama, a tržište knjiga je stalo, njihovih novih izdanja nema, kao ni prihoda od prodaje ranije objavljenih knjiga. A privatne ustanove su one koje pune budžet – napominje Božović.
Drugi problem je namera da se, iako možda pravno izvodljiva, novac za programe preusmeri na isplatu pomoći, ocenjuje Božović.
– Novac opredeljen za konkurse je namenski novac, za programe, i jako je opasno da on bude pretvoren u novac socijalnog karaktera. Ne sporim potrebu da se pomogne umetnicima, naprotiv, ali se za to mora naći drugi novac, ne sme se produbljivati šteta. Ako se novac predviđen za konkurse preusmeri, to će biti jednokratna pomoć, a novih kulturnih programa neće biti, pa ni novih angažmana za iste te ljude – ukazuje Božović.
Predsedavajući Koordinacionog odbora udruženja samostalnih umetnika Bojan Kovačević nije želeo da komentariše ovakve najave.
– Prvo što grad ne bi smeo da uradi to je da prestane da plaća doprinose samostalnim umetnicima, a to kako oni raspodeljuju novac, to je njihova stvar. Jedno je projekcija budžeta, a ovo sad je vanredno stanje. To je, poređenja radi, kao sa kućnim budžetom: možda je neko planirao neke drugačije izdatke, na primer da kupi bicikl, ali mu je taj novac sada potreban za nešto drugo. Svim ljudima treba pomoći, to nije sporno, ali mi nemamo ingerencija van kruga ljudi koji su samostalni umetnici – dodaje Bojan Kovačević.
Iz Ministarstva kulture uputili su 7. aprila poziv Vladi Srbije, Ministarstvu finansija i Kriznom štabu za privredu u kom se ističe da su „mere pomoći radnicima u kulturi već odobrene u više evropskih zemalja” i da se „na taj način šalje jasna poruka da kulturni poslenici nisu zaboravljeni i da je značaj kulture ključan za napredak svake civilizacije“.
Portal Nova.rs zatražio je dan kasnije iz Ministarstva finansija komentar na ovaj dopis, uz odgovore na pitanja kakve mere za pomoć umetnicima će biti preduzete i kada, ali nam odgovor ni do objavljivanja ovog teksta nije stigao.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
