Podeli
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Najnovija najava zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da će 309 umetnika, koji su do izbijanja epidemije koronavirusa u beogradskim ustanovama kulture bili angažovani po ugovorima, dobiti pomoć od po 30.000 dinara za mart, april i maj, izazvala je oprečne reakcije u kulturnoj javnosti.

Vesić je najavio da će umetnici sutra dobiti pomoć za mart, a za april i maj kasnije.

Novac za uplatu pomoći biće obezbeđen iz sume predviđene za ovogodišnje gradske konkurse iz oblasti kulture, koji sada, kako je istakao, “ne mogu da se realizuju zbog vanrednog stanja, te je odlučeno da bude uplaćen direktno umetnicima”.

Pojedini sagovornici Nova.rs ocenili su još pre nekoliko nedelja da je ovakva Vesićeva “kulturna politika” opasna, jer ukidanjem konkursa u bližoj budućnosti neće biti ni novih projekata iz oblasti kulture.

U Srbiji, da podsetimo, prema podacima strukovnih udruženja ima 2.373 slobodnih umetnika, od kojih je deo ostao bez ikakvih prihoda nakon uvođenja vanrednog stanja i ukidanja svih kulturnih dešavanja.

Predsednica Upravnog odbora Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) Lidija Jovanović smatra da je najava zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, da će 309 umetnika dobiti po 30.000 dinara za tri meseca, zapravo samo Pirova pobeda.

Lidija Jovanović/Foto: Promo/ULUPUDS

– Tako će samo deo umetnika dobiti ono što bi zapravo i trebalo da dobiju da su nastavili svoj rad u institucijama kulture. Grad bi svakako odvajao novac za njihove honorare. To nije sistemsko rešenje. Sistemsko rešenje bi bilo da svi umetnici budu pokriveni iz budžeta Ministarstva kulture. Samo u ULUPUDS-u ima 600 samostalnih umetnika, toliko ima i ULUS i od 2.373 umetnika sigurno polovina je stacionirana u Beogradu – rekla je Jovanović danas za portal Nova.rs.

Lokalna samouprava je time samo prebacila fokus na sebe da bi se stvorio utisak da nešto radi na rešavanju problema samostalnih umetnika, smatra ona.

– A zapravo se ne rešava ništa, jer ti umetnici, da se nastavio normalan rad, iz budžeta grada bili bi svakog meseca isplaćivani za svoj rad – ocenila je Jovanović.

Predsedniku Koordinacionog odbora reprezentativnih umetničkih udruženja Bojanu Kovačeviću Vesićeva najava je nejasna ili „u krajnjem slučaju nekorektno interpretirana“.

Bojan Kovačević, Foto: N1

– Treba da se obavestim ko su tih 309 imena, da li su među njima zaista samostalni umetnici ili umetnici koji rade honorarno pa ih Vesić proglašava za samostalne umetnike. Pretpostavljam da Vesić govori upravo o ljudima koji privremeno rade u ustanovima kulture, jer zbog zabrane  zapošljavanja nisu mogli da dobiju stalan angažman. Svakako to doprinosi konfuziji u vezi pomoći samostalnim umetnicima – rekao je Kovačević.

On je dodao da su pisali premijerki Ani Brnabić, nakon što je predsednik Republike Aleksandar Vučić u emisiji „Oko“ RTS-a nagovestio da gledaju kako da reše problem samostalnih umetnika, i pitali je “da li će to biti operacionalizovano i efikasno spovođeno“, u nadi da ne potraje previše dugo.

U iščekivanju odgovora i bilo kakve reakcije Vlade Srbije po pitanju samostalnih umetnika, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Vojislav Brajović kaže da je bar Grad Beograd nešto preduzeo kako bi „ti ljudi preživeli“.

Vojislav Brajović, Foto: Vesna Lalić

Brajović je pojasnio da kada su u pitanju dramski umetnici, Grad se obratio pozorištima i tražio spisak angažovanih po ugovoru o delu, koji nisu nigde stalno angažovani, niti su u penziji, i njima će biti isplaćena pomoć.

Predsednica UO ULUPUDS-a Lidija Jovanović pribojava se da će, po izlasku iz vanrednog stanja, priča oko neophodne pomoći samostalnim umetnicima pasti u zaborav.

– Generalno situacija u kojoj se nalaze samostalni umetnici jako je loša decenijama, pogotovo poslednjih 10 godina, a ovo sa koronom nas je gurnulo dublje nego ikada. Slobodno možemo reći da je 50 odsto samostalnih umetnika na rubu egzistencije. Često imate porodice u kojoj su oboje samostalni umetnici i onda je tu situacija katastrofalna. Ukoliko samostalni umetnik nema potporu porodice, u vrlo je teškom položaju – istakla je Jovanović.

Pročitajte još:

Skreće pažnju na činjenicu da je porez, koji poslodavc mora da plati, na honorar samostalnog umetnika 60 odsto, zbog čega su honorari mali, a s druge strane umetnici nemaju nikakvu sigurnost da će na nekom poslu biti angažovani dva-tri meseca ili godinu-dve, niti da će imati izvesne prihode.

Lokalne samouprave, dodaje, plaćaju poreze i doprinose samostalnim umetnicima, ali su oni na minimalcu pa kada se penzionišu, umetnici su na rubu gladi.

Dodatni problem je nemogućnost zaposlenja.

– U povlašćenoj poziciji je deo muzičara koji mogu da se zaposle u nekom od orkestara ili glumci u pozorištima, a svi ostali su na tržištu rada prinuđeni da sami sebi pronalaze honorarne poslove. Informatički sektor pruža mogućnost zaposlenja grafičkim dizajnerima, ali ako ste kostimograf ili scenograf, nemate mogućnost da se bilo gde zaposlite u ovoj državi nego idete od honorara do honorara, od posla do posla, nemate nikakvu sigurnost – rekla je Jovanović, inače po profesiji kostimograf i profesor na Akademiji del Lusso.

Pročitajte još:

Ona se osvrnula na još jedan problem, koji je bio aktuelan pre vanrednog stanja – nedostatak prostora za izlaganje i prodaju umetničkih dela.

– Galerija je sve manje i nemamo gde da izlažemo svoje radove. Imamo veliki problem svake godine sa Majskom izložbom, koja uz Oktobarski salon pruža presek rada umetnika u ovoj državi. Galerije nestaju, jer se prostori restitucijom vraćaju starim vlasnicima, ali se ne otvaraju nove. Ako ste slikar, možete bukvalno da završite svoju karijeru momentalno – upozorila je Jovanović.

Komentari

Vaš komentar