Lidija Jovanović: Šta će biti sa strukom?

Podeli:
Lidija Jovanović/Foto: Promo/ULUPUDS

Žašto je budžet ostao zaključan za kulturu? Zašto državni aparat previđa celu jednu grupaciju građanstva? Da li su umetnici postali nepotrebni i nevidljivi?, pitaju se u Udruženju likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), ozbiljno zabrinuti za opstanak svoje struke u vanrednom stanju pa i kada se ono okonča.

Predsednica Upravnog odbora ULUPUDS-a Lidija Jovanović u saopštenju poslatom medijima primećuje da nam je preko svakodnevnih konferencija za štampu reč „struka“ ušetala u živote i da smo počeli da je vezujemo za razne segmente medicinske profesije, dok istovremeno neke druge struke izumiru „bukvalno i figurativno“.

– Kovid i vanredno stanje postali su naša realnost polovinom marta tekuće godine. Praktično prvog dana novonastale situacije postalo je jasno da će umetničke profesije postati višegodišnja žrtva ovakvog stanja – istakla je Jovanović i podsetila da su konkursi na gradskom, pokrajinskom i republičkom nivou momentalno stornirani ili odloženi, a oni su za veliki broj umetnika glavni izvor finasiranja njihovog umetničkog delovanja, neretko i direktne egzistencije.

Primećuje dalje da je veći deo građana ipak mogao da nastavi rad od kuće pa tako zadržao mesečnu zaradu, a država je pronalazila načine da se sačuvaju i profesije koje su povezane sa direktnim kontaktom sa ljudima tako što je nudila razne olakšice poslodavcima koji svoje zaposlene ne otpuste tokom trajanja vanrednog stanja.

– Za umetnike samostalne i one koji nemaju taj status stvari su se preko noći promenile bez izgleda da će se u skorije vreme vraćati u iole ustaljene tokove. Kako su momentalno i nesumljivo opravdano zatvoreni prostori javnog okupljanja preko noći je uskraćen izvor prihoda hiljadama ljudi. Svi umetnici čiji je materijalni opstanak direktno povezan sa radom pozorišta, galerija, filmskim setovima, koncertnim salama i koncept radnjama su preko noći ostali bez ikakvog prihoda – ističe Jovanović.

Problem je, upozorava, što ova situacija ne prestaje sa istekom vanrednog stanja već će se nastaviti u mesecima nakon toga jer je izvesno da će mesta na kojima će ljudi moći u većem broju da budu prisutni početi poslednja da funkcionišu.

– I dok će nam prve nedelje maja doneti slobodan rad kafića i tržnih centara svakome od nas je jasno da u pozorišta i na koncerte još dugo nećemo ići, a ni na otvaranja izložbi čak ni u galerijama najmanjeg formata – napominje predsednica UO ULUPUDS-a.

Slobodnih umetnika u Srbiji ima 2.373, a tome, smatra, treba dodati i one koji nemaju ovaj status jer posluju preko sopstvenih agencija u kojima su jedini zaposleni i plaćaju dažbine državi kada imaju konkretan angažman, ali i u mesecima kada ugovorenog posla nema.

– Ipak sve te hiljade ljudi Ministarstvo finansija je uspelo da prenebregne i da ih u paketu mera ne pomene čak ni kao opciju za razmatranje. Žašto je budžet ostao zaključan za kulturu ostaje misterija pogotovu kada se uzme u obzir da su zemlje u okruženju pokušale da iznađu rešenja, manje ili više uspešna, za pomoć radnicima u kulturi – kazala je Jovanović.

Kao dizajner u modnoj industriji i kostimograf izražava bojazan za opstanak kolega iz struke.

– U sekcijama za tekstil i svremeno odevanje i scenografiju i kostimografiju u ULUPUDS-u ima oko stotinu umetnika registrovanih u statusu samostalnog umetnika. Onih koji nemaju ovaj status, a takođe su sami na tržištu rada i stvaralaštva ima višestruko toliko. U okolnostima osiromašene modne, pozorišne i filmske industrije gde su uslovi rada i bez novonastale situacije za kreativni sektor dovedene na veoma niske grane mogućnost da ovi umetnici stanu na noge u dužem vremenskom roku je minimalna – skrenula je pažnju Jovanović i dodala da su za ove stvaraoce vezane neretko i egzistencije čitavih njihovih porodica.

– Zašto onda državni aparat previđa celu jednu grupaciju građanstva? Da li su umetnici postali nepotrebni i nevidljivi? – pita Jovanović.

Naglašava da šta god da je razlog, neosvešćenost ili tendendencionalno zanemarivanje izvesno je da umetnost neće i ne može biti nevidljiva.

– Dok smo već nedeljama izolovani u svojim malim zabranima, boreći se sa ličnim i nemirima svojih ukućana suočeni smo sa činjenicom da nam glavni motor da izdržimo daju baš umetnici i umetnost. I dok čitatmo knjige, gledamo filmove, snimke predstava, koncerata, pravimo virtuelne ture po galerijama nemoguće je da se ne zapitamo koliko je važna struka. Ne ona struka koja se na prvoj liniji odbrane života neosporno hrabro i požrtvovano bori za telesni opstanak, već ova druga struka koja nam pomaže da spasimo mentalno zdravlje i iz ovih vanrednih okolnosti izađemo što manje oštećeni – napisala je Jovanović.

Komentari

Vaš komentar