Dela Omčikusa, Peterneka, Đurića: Otvara se "Plava izložba" u Muzeju savremene umetnosti

S namerom da na primeru percepcije i doživljaja boje istakne jedinstvenost svakog pojedinca, njihovo pravo na individualnost, sopstvenu percepciju, doživljaje, misli, stavove, izbore, izložba postavlja pitanja o značaju boje i načinima doživljaja ovog fenomena. Kustoskinje izložbe su Senka Ristivojević i Katarina Krstić.Nakon uspešno sprovedenog projekta "U dodiru sa" 2019. godine, i ovogodišnja izložba realizovana je u saradnji Muzeja i Fakulteta likovnih umetnosti. Interpretacije umetničkih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti izradili su studenti Vajarskog odseka uz mentorstvo profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića. Pomoć u realizaciji izložbe pružio je Savez slepih Srbije, posebno Boris Dončić, bibliotekar i urednik u studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir”, kao i stručnjaci iz Škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović”.

"U vidljivom svetu boje su izuzetno važne, nose snažne emocionalne potencijale i simboličke informacije. Za njih se vezuju određena subjektivna značenja, pa tako boje mogu da izazovu pozitivna ili negativna osećanja, da razljute ili umire, inspirišu, a po nekim verovanjima i da leče. Ali šta boja znači osobama koje ne mogu da vide? Znamo da slabovidi mogu imati ograničen doživljaj boje, i boju mogu nositi samo kao trag sećanja koji vremenom može da izbledi. Za ljude koji nikada nisu imali iskustvo vida, koji su od rođenja slepi, boja je samo još jedan veoma apstraktan pojam, nešto o čemu stalno slušaju jer su svakodnevno uključeni u verbalnu matricu vizuelnog sveta. Zbog toga "Plava izloložba" na jedinstven način posetiocima pruža mogućnost stvaranja subjektivnog iskustva putem raznovrsnih čulnih doživljaja koji se mogu povezati sa značenjem plave boje", navodi se u saopštenju.

Vekovima kroz istoriju, kroz religiju, verovanja, tradiciju, građen je univerzalan simbolizam boja, kojim su komunicirali različiti kulturološki koncepti. Na "Plavoj izložbi" je dvanaest dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti i isto toliko interpretacija namenjenih direktnom i aktivnom korišćenju, kako bi se bolje razumeo svet umetnosti i predstavljena dela. Izbor dela podražava simboliku i vrednosti koje se najčešće povezuju sa plavom bojom – kako psihološka, tako i sociološka značenja. Plavetnilo asocira na providnost neba, dubinu vode, planinske visine, pa odatle proizilaze i značenja koja se pridaju plavoj boji – beskonačnost, dubina, uzvišenost, stremljenje visinama. U psihološkim tumačenjima, plava sažima suprotnosti: nežnost i vedrinu sa tugom i žalošću, odnosno melanholijom. Boja neba i onoga što nebo zaklanja, boja beskonačnog prostora, slobode i nepreglednog, plava se prepoznaje i kao boja mira i pouzdanosti.

Takođe, zahvaljujući istorijskim i društvenim kontekstima, plava boja je dobila i značenje pobune. Za vreme revolucija u Francuskoj i Americi, tokom druge polovine 18. veka, tamna plava boja bila je omiljena i usvojena je kao boja otpora. U Americi je "plavi otpor" donela pojava džinsa na tržištu početkom 20. veka, kada je radnička uniforma postala simbol otpora i pobune mladih.

Umetnička dela iz muzejskih zbirki interpretirana su kroz višečulne i multimedijalne radove studenata sa ciljem da se doživljaj likovnih umetnosti doživi čitavim telom i ostvari intimniji i ličniji odnos sa umetničkim nasleđem. Na izložbi su umetička dela koja obuhvataju period od početka dvadesetog veka, pa sve do druge decenije dvadesetprvog veka. Zastupljena su dela autora Milana Milovanovića, Ivana Tabakovića, Petra Dobrovića, Petra Omčikusa, Radomira Reljića, Zorana Petrovića, Dušana Otaševića, Sanje Iveković, Tomislava Peterneka, Uroša Đurića i Saše Tkačenka. Uz njihova ostvarenja stoje interpretacije studenata treće godine osnovnih studija, master studija i doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti – Milice Anđelić, Ivana Bona, Bogdana Đukanovića, Nikite Živanović, Strahinje Zoćevića, Teodore Jovanović, Jane Jovašević, Ane Kocić, Pavla Radovića, Vukašina Rajkovića, Maje Rakočević Cvijanov, Joujua Rena i Obrada Ćešića.Izložba je opremljena tiflo trakama koje olakšavaju kretanje kroz postavku. Pored interpretacija u prostoru izložbe, informacije o izloženim delima se mogu naći na legendama koje su prilagođene slabovidima ali i štampane na Brajevom pismu. Dodatne informacije i audio-deskripcija dostupne su na audio-nosačima u prostoru izložbe, kao i na internetu, a pristup se dobija jednostavnim skeniranjem QR koda na legendi pored dela. Autorka tekstova audio-deskripcije izloženih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti je Violeta Vlaški, a tekstove su čitali Ivana Đorđević, Aleksandra Hadžić i Vladimir Jelenković. Izložba će biti otvorena za posetioce do 4. septembra.Bonus video: Mrđan Bajić na otvaranju svoje izložbe

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mrdjanbajicizlozbagovoram-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4167103"]