Crno-beli svet: Kako je Merlinka spasla Elu Ficdžerald

Kultura 05. maj. 202123:06
Podeli:
Ela Ficdžerald, Merilin Monro
Foto: KEYSTONE Pictures USA / Zuma Press / Profimedia, The Hollywood Archive / Hollywood Archive / Profimedia

Ja sam samo ljudsko biće, kazala je "kraljica džeza" Ela Ficdžerald pre gotovo šest decenija u jednom radio intervjju koji nikad nije objavljen. Razlog je bio što je prvi put jedna od najuspešnijih Afroamerikanki u šoubiznisu progovorila o rasnoj diskriminaciji.

„Možda je ovo što ću reću preterano za nekoga, ali moram to izgovoriti jer mi je na srcu. Znate, osećate se užasno kada znate da ne smete da kročite na određene delove juga Amerike i održite koncert. Zašto je to tako? A pride mogu da odem u Evropu ili Australiju i održim koncert na koji će svi doći kako bi slušali muziku i uživali u njoj. U određenim delovima Amerike to nije moguće zbog rasnih predrasuda“, rekla je Ela Ficdžerald njujorškom radio voditelju Fredu Robinsu 1963. godine.

Kada ju je Robins pozvao da urade intervju, Ela je već bila velika zvezda. Iza sebe je imala tridesetak albuma, saradnje sa Luisom Armstrongom ili Djukom Elingtonom, hitove, ali mnoga vrata su joj i dalje bila zatvorena. I to samo zbog boje kože. Iako se uzdržavala da javno priča o tome koliko je crncima u muzičkom biznisu teško, tada je prvi put progovorila. U intervjuu, koji nikada nije objavljen, pevačica je istakla kako bi uvek ćutala, jer je navikla da joj svi govore kako „ljudi iz šou biznisa treba da se klone politike“, podseća „Far aut magazin“.

I dok se dugo klonila, u tom razgovoru je konačno „razvezala jezik“:

– Toliko smo putovali na koncerte, i toliko smo puta bivali poniženi. Neki moji poštovaoci ne mogu da shvate zašto ne pevam u Alabami. Uvek me pitaju: „Zašto nema koncerta, pa muzika je muzika…“ Zaista moramo uraditi nešto kako se ne bi rađale nove generacije i usvajale tako pogrešna uverenja kao ispravna. Ti mladi koji dolaze su oni koji bi trebalo da pomognu da se stvari promene!

A kada je karijera Ele Ficdžerald krenula tokom pedesetih godina 20. veka uzlaznom putanjom pevačica je sve manje nailazila na zatvorena vrata koncertnih dvorana i klubova. To je, prevashodno, bilo zahvaljujući sve većem krugu poštovalaca, među kojima je bila i holivudska ikona Merilin Monro. I upravo zahvaljujući Monroovoj Ela je dobila šansu da nastupa u prestižnom losanđeleskom klubu „Mokambo“.

Kada je slavnoj glumici dozlogrdilo što njena omiljena pevačica stalno nailazi na barijere zbog svoje boje kože pozvala je u martu 1955. godine vlasnika popularnog stecišta Čarlija Morisona. Ovaj klub u Holivudu, na Sanset bulevaru otvoren je početkom 1941. i odmah postao hit mesto za noćne izlaske. Baš na tom mestu glumac i pevač Frenk Sinatra imao je solo debi 1943. godine. U taj noćni klub već tada je uveliko dolazila sve sama holivudska elita. Redovni gosti bili su: Klerk Gejbl, Kerol Lombard, Hemfri Bogart i Lorin Bekol, Čarli Čaplin, Elizabet Tejlor, Ava Gardner, Lana Tarner, Hauard Hjuz, Džejms Kegni…

Monrooova je napravila dil sa vlasnikom kluba da ukoliko dozvoli Eli Ficdžerald da nastupa, ona će svake večeri sedeti u prvom redu! I, zahvaljujući svom šarmu, ali i ogromnoj popularnosti, uspela je u svojoj misiji. Ela Ficdžerald postala je prva Afroamerikanka koja je stala na scenu „Mokamba“, a tik uz scenu bila je Merilin Monro. I na zaprepašćenje mnogih, ta „kombinacija“ donela je klubu još veću reputaciju.

Ela Ficdžerald
Ela Ficdžerald Foto: KEYSTONE Pictures USA / Zuma Press / Profimedia

Prvom nastupu Ficdžeraldove u „Mokambu“ prisustvovali su, kako je tada beležila štampa, oduševljeni Frenk Sinatra ili Džudi Garland, a u recenziji „Dejli varajetija“ je, između ostalog, stajalo:

„Ne postoji lepše iskustvo od slušanja Ele kako peva `I Cant` t Give You Anything but Love` i `Tisket-A-Tasket`“.

I „Holivud riporter“ je ocenio da je taj nastup „postavio novi nivo briljantnosti“.

U tom noćnom klubu će, nakon Ele, zapevati i Net King Kol, ali i čitava plejada evropskih zvezda, od Edit Pjaf do Amalije Rodrigez.

Iste godine kada je imala debi u „Mokambu“ Ela će odigrati i najznačajniju ulogu na velikom platnu, kao pevačica u filmu „Bluz Pita Kelija“ u režiji Džeka Veba, uz Dženet Li i Pegi Li.

Ela Fizdžerald je tokom karijere duge više od šest decenija retko govorila o svim nevoljama sa kojima se suočavala kao Afroamerikanka, rođena u Virdžiniji 1917. kao vanbračno dete. A bilo ih je onoliko…

Ostala je rano bez majke, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći, odgajao ju je najpre očuh, izbačena je iz škole, završila u sirotištu… Ali, uprkos svemu sa samo 17 godina u čuvenom njujorškom klubu „Apolo teatar“, koji je bio rezervisan za Afroamerikance, ima svoj pevački debi i oduševljava sve…

„Lejdi Ela“ i „Prva dama muzike“, neke su od „fraza“ koje se i danas koriste uz ime Ele Ficdžerald. Ali, uprkos svim postignućima, klasicima kakvi su „Dream a Little Dream of Me“ ili „Cheek to Cheek“, nagradama od Gremija, preko Nacionalne medalje za umetnost i Predsedničke medalje slobode, rasna diskriminacija i sve barijere na koje je nailazila kao da su bili „tabu tema“. I otuda je ovaj intervju gde je konačno otvorila dušu veoma dragocen.

Zanimljivo je da kada je taj radijski intervju okončan, domaćin Robins uverio je pevačicu da će biti emitovan globalno, međutim, to se nikada nije desilo. I bio je zagubljen više od pet decenija, sve do 2018. godine, kada ga je publicista i novinar „Njujork tajmsa“ Redži Nadelson pronašao u arhivi Centra za medije Pejli.

I kada je zvanični deo radijskog intervjua završen, Ficdžeraldova je malo ustuknula, uplašivši se zbog svega što je izgovorila:

– Stvarno sam razvezala jezik. Misliš li da će sve ono što sam izgovorila da se negativno odrazi na moju karijeru, kada razgovor bude emitovan? Ovo je stvarno neobično za mene – priznala je zabrinuto svom domaćinu.

Ali, ta briga „kraljice džeza“ koja će preminuti 1996. u 79. godini, trajala je samo tren. Ipak joj se bilo dragoceno što je imala priliku da konačno kaže šta misli, što potvrđuju i ove njene reči:

– Drago mi je što si me ugostio, i što sam, umesto da pevam, dobila šansu da skinem teret sa svojih pleća. Znaš, ja sam samo ljudsko biće!

Komentari

Vaš komentar