Kome smeta zadignuta haljina Merilin Monro

Kultura 30. nov. 202023:50
Podeli:
Statua "Zauvek Merilin" Foto: x99 / Zuma Press / Profimedia

Bezuspešni pokušaji Merilin Monro da obuzda svoju haljinu koja se "uskomešala” kako je zakoračila na otvor njujorške podzemne železnice pre tačno 65 godina, scena je koja je ušla u anale popularne kulture. Decenijama se analizira svaki pokret, kadar, ugao, ali ta kultna scena iz filma Bilija Vajldera “Sedam godina vernosti” nije baš svima po ukusu.

Inspirisan tim legendarnim filmskim trenutkom nedavno preminuli američki vajar Sjuard Džonson napravio je pre desetak godina skulpturu. I to ne bilo kakvu, već džinovsku. Visine osam i po metara, koja teži više od 15 tona. I ta statua Merilin Monro kako pokušava da spusti zadignutu haljinu ovih dana je predmet uzavrele debate u kalifornijskom gradu Palm Springsu.

Scena iz filma „Sedam godina vernosti“ Foto: 20th Century Fox Licensing/Merch / Everett / Profimedia

Gradsko veće donelo je odluku da se statua postavi, na period od tri godine, ispred Muzeja umetnosti Palm Springs. Međutim, odluci o postavljanju statue u kojoj je holivudska diva u izazovnoj pozi iz filma „Sedam godina vernosti“ žestoko se protive čelnici tog muzeja.

– Zar da izađete iz Muzeja i prva stvar koju treba ugledate jeste džinovska statua Merilin Monro koja otkriva njenu pozadinu i donji veš – protestovao je u Gradskom veću izvršni direktor muzeja Luis Gračos, prenosi „Dezert san“.

Istakao je da taj muzej godišnje poseti više od stotinu hiljada školske dece.

– Kakvu poruku šaljemo mladim ljudima, našim posetiocima i čitavoj zajednici ako imamo statuu koja iskazuje nepoštovanje prema ženama i od njih pravi seksualne objekte?

Plato ispred ove kulturne institucije trebalo bi, shodno odluci, da bude novi, treći dom za skulpturu nazvanu „Zauvek Merilin“ (Forever Marilyn). Kada je Džonson 2011. godine završio svoj rad najpre ga je postavio u Čikagu. A potom je, uz veliku pompu, 2012. skulptura dopremljena u Kaliforniju, u američku turističku oazu – Palm Springs.

Do 2014. godine obitavala je na raskrsnici samo dva bloka udaljenoj od Muzeja umetnosti. I dok je bila postavljena na tom mestu stizale su na adresu Gradskog veća silne žalbe građana da je neukusna i nabijena seksepilom, podseća sajt Artnet.

Zato je novoizabrani dom skulpture koja je tako sugestivna, za zaposlene u ovoj kulturnoj instituciji neprihvatljiva. Naročito u današnje vreme kada se insistira na rodnoj i svakoj drugoj ravnopravnosti.

– Zamislite kada se pokret MeToo pozabavi ovim? To neće biti samo na štetu muzeja, već čitave zajednice – poručio je izvršni direktor, a uz njega je stao i Upravni odbor Muzeja umetnosti Palm Springs, poslavši pismo gradonačelniku i Gradskom veću u kome se navodi da je „izlaganje statue ispred ili kraj muzeja institucionalno odobravanje riskantnog ponašanja žena“.

I dok Muzeju umetnosti Palm Springs Merilin Monro smeta, ima i onih koji bi je rado „ugostili“ u svom okruženju. Tako je konzorcijum hotela u tom pustinjskom gradu „P.S. Reugostilisorts“ svojevremeno nudio više od milion dolara da kupi skulpturu. No, zbog pandemije koronavirusa za sada je od kupovine odustao. Ipak, imaju nameru da je iznajme na određeni period kada se stabilizuje situacija sa pandemijom i turizam ponovo stane na noge…

Nije samo skulptura Merilin Monro problematična… Sa ovakvim odijumom Sjuard Džonson često se susretao za života. Izdanak imućne porodice, koja je zgrnula ogromno bogatstvo osnivajući farmaceutsku kompaniju „Johnson & Johnson“, svojim delima uglavnom je zgražavao kritičara. Najčešće su njegove skulpture, rađene uglavnom od bronze, nazivali „kič umetnošću“.

Džonsonova dela, koji se na početku karijere bavio slikarstvom da bi se krajem šezdesetih posvetio vajarskom radu, nalaze se širom Amerike, pa čak i u Australiji.

U većini dela on je dočaravao značajne trenutke iz umetničke istorije. Jedna skulptura zapravo je kopija Maneovog „Doručka na travi“. A još jedna njegova džinovska skulptura, koja svoj dom od 2015. godine ima i u Njujorku i na Floridi rađena je po čuvenoj fotografiji Alfreda Ajzenštata „Poljubac sa Tajms skvera“.

Ta fotografija, nastala dan nakon kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu 14. avgusta 1945. godine simbol je pobede, a Džonson ju je pretvorio u gigantsku statuu nazvanu „Prihvatanje mira“ (Embracing Peace).

Sjuard Džonson preminuo je 20. marta u 89. godini, na Floridi.

Komentari

Vaš komentar