Tom Jones je i dalje aktivni klasik pop muzike, koji u osamdesetoj godini života uspeva da za sobom ostavi nešto novo, a vredno pamćenja.
Piše: Dragan Ambrozić
Reći da je glas Toma Jonesa nezaboravan, predstavlja nipodaštavanje njegove veličine – ako ćemo pošteno, taj vokal je definicija muškog glasa u popularnoj muzici XX veka. To što je uspeo da dostojanstveno nastavi karijeru i u XXI veku, dovoljno govori o snazi harizme koja obeležava njegovo prisustvo na sceni.
Kao i sve drugo u svom životu – i ovaj dugovečni uspeh prihvatio je sa humorom. Uostalom, kako se drugačije postaviti, ako ste karijeru počeli zabavljajući rudare u južnom Velsu, da biste postali velika svetska pop zvezda, dobili orden od kraljice, doživeli da vam žene bacaju brushaltere na scenu, postali drugar sa Elvisom Presleyem, pevali predsednicima i krunisanim glavama, snimili špicu za film o Jamesu Bondu, dobili svoju zvezdu na ulici u Holivudu i sad možete da radite šta god hoćete, jer vas nikakav Hall of Fame više ne interesuje. A i zašto bi vas zanimalo tako nešto, kad ste ostvarili možda i najvažniji pokazatelj sveopšteg uspeha – broj kopija Toma Jonesa, anonimnih pevača koji ga širom sveta „skidaju“, nastupajući po klubovima, terasama i hotelima, može se meriti samo sa brojem kopija pomenutog Elvisa. To se zove – zaživeti u narodu.
I stvarno, ne postoji mnogo primera da je neko aktivno prisutan na pop muzičkoj sceni još od 1960 – dakle punih šest decenija – a i dalje beleži hitove: njegov tek objavljeni novi album Surrounded by Time (EMI), već je na prvom mestu britanske liste albuma. Time je Tom Jones postao prva osoba u istoriji kojoj je takav uspeh pošao za rukom sa ravno 80 godina. Zato ovaj jedinstveni pevač s punim pravom danas može da kaže kako je obojio živote nekoliko generacija, kao neprolazni standard vrhunske estradne zabave Las Vegas tipa.
Ali, Tomu Jonesu to nije bilo dovoljno. Često smatran za jednog od onih predvidljivih muških pop likova na sceni koji uvek igraju na sigurno, crooner večne privlačnosti za određen tip dama, on zapravo nikad nije bio pojava na prvu loptu. Dovoljno je povezati istorijske činjenice i shvatiti kako se još 1970-ih nije ustručavao da na televiziji peva duete i sa rok elitom tipa Janis Joplin ili Crosby, Stills, Nash & Young, ali i sa glumicama i zgodnim zabavljačicama tipa Raquel Welch, pomalo rizikujući da naruši već provereni rejting kod svoje redovne publike. S vremenom se pokazalo da spada u onaj deo mainstreama koji je kreativan, pronalazeći unutrašnje snage da eksperimentiše sa sobom i pomera granice ukusa. Sa statusom koga je zadobio, Jonesu je odavno postalo jasno da tako nešto može sebi da dopusti – ali malo ko bi se na to stvarno i odlučio. Svakako je lakše svakog vikenda pevati „Delilah“ u nekom luksuznom restoranu za besomučan honorar, nego raditi na novim pesmama, sa neizvesnim uspehom. Neka unutrašnja potreba za dokazivanjem, ipak, terala je Toma Jonesa da se izmesti iz bezbedne pozicije starog lava što zna koje parče plena njemu pripada na tržištu, i pokuša nešto što još niko nije probao.
Novo poglavlje u njegovoj karijeri započelo je 2010, kroz saradnju sa producentom Ethanom Johnsom: slično koncepciji koju je u poslednjim godinama života imao Johnny Cash, i Tom Jones se hrabro odvažio da pod najstarije dane snimi svoje verzije nekih važnih pesama iz različitih žanrova, autorski praveći selekciju i dajući im drugačiji život svojim neverovatnim izvođenjem. Tako je Praise & Blame (2010) bio uglavnom posvećen gospelu, Spirit in the Room (2012) bluzu i američkom folku, dok je Long Lost Suitcase (2015) najšire zahvatio u pop. Uglavnom se oslanjajući na soul i folk motive, Surrounded by Time produžetak je ovog niza, donoseći seriju ambicioznih obrada, i to nekih velikih kompozicija, koje ne treba bez razloga uznemiravati.
Album otvara „I Won’t Crumble with You If You Fall“ autorke Bernice Johnson Reagon, moćna angažovana soul numera osnivačice Sweet Honey in the Rock, dajući mu istog časa vanvremenski kvalitet, jer tematika borbe za ljudska prava u SAD nije izgubila na značaju od Martina Lutera Kinga, pa evo sve do danas. Nastavlja se jednom od najlepših pesama svih vremena – „The Windmills of Your Mind“ (Michel Legrand) – u hrabrom, ali pomalo čudnom aranžmanu, što daje novi pogled na ovu očaravajuću melodiju. Koliko Tom Jones voli izazove pokazuju i spoken word komadi „Talking Reality Television Blues“ (Todd Snider) i „Ol’ Mother Earth“ (Tony Joe White), koji prave razliku pokazujući kakvu sve vrstu radikalnog eksperimenta sa formom ovaj pevač može uspešno da iznese. Da ne bi ipak pomislili kako je Tom preozbiljan, usred svega ovoga nalazimo hit „Pop Star“, delo Cata Stevensa iz 1970, što ovde obezbeđuje Jonesu preko potreban ironičan odmak od samog sebe.
Izuzetni trenuci su skoro svi redom vezani za soul: „No Hole in My Head“ (Malvina Reynolds) i „I’m Growing Old“ (Bobby Cole), već toplinom osećanja odskaču od uobičajene ponude. Sledeći niz donosi vokalne interpretacije najvišeg kvaliteta i pomalo neobičnog instrumentalnog ugođaja, nalik na neku daleku savremenu reminiscenciju Scott Walkerovih psihodeličnih istraživanja žanra: ističe se „One More Cup of Coffee“, smelo čitanje jedne od lepših pesama Boba Dylana iz perioda njegovog povratka sedamdesetih, što pomalo podseća na Nicka Cavea; „I Won’t Lie“ (Michael Kiwanuka), producirana kao da se dešava u kosmosu, sa potencijalom hit materijala; konačno, „This Is the Sea“ (Mike Scott i The Waterboys) koja nas svojim širokim zamahom uvodi u epski ugođaj, gde Tom Jones dominira, uživajući u tome šta sve može da otpeva.
Tako su ključne stvari na Surrounded by Time upravo one koje imaju kvalitete epa – tradicional „Samson and Delilah“ i „Lazarus Man“ Terryja Calliera, u kojima zvuči kao da živi ove sudbinske stihove. Tom Jones jednostavno peva i dalje punim plućima, tako da vas oduva ako hoće, njegov glas donosi emociju, a ne samo ovlaš sugeriše atmosferu (mood), kao najveći deo savremene muzike. Čovek je naprosto stvaran.
Kad preslušate Surrounded by Time, sasvim vam je jasno zašto je Tom Jones deo mnogih mitova o popularnoj kulturi, i koliko je to krvavo zaslužio.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar