Debata - Bogavac, Đurović, Denkov i Erić o smenama u kulturi

Smene Minje Bogavac i Nele Tonković sa čelnih mesta kulturnih institucija u Šapcu samo su poslednji u nizu primera drastičnog kršenja procedura i zakonskih pravila. Iako nije teško naći slične primere radikalnih kršenja procedura i zakonskih pravila u poslednjih nekoliko godina, kakvih je bilo u Kulturnom centru Novi Sad, Muzeju savremene umetnosti Beograd ili Kulturnom centru Požega, aktuelna učestalost ovakvih događaja u Srbiji zabrinjava, ocenjuju organizatori debate.Ta učestalost, kako preciziraju, takođe ukazuje na ubrzanje fenomena koji se može shvatiti na dva podjednako logična načina: jedan je da aktuelnoj vlasti uopšte nije stalo, a drugi da joj je upravo vrlo stalo do kvaliteta kulturne politike i produkcije.Poslednje promene u kulturnim institucijama, uz osvrt na sve dosadašnje, tema su debate u organizaciji Kulturnog centra Rex. Učesnici diskusije, koja počinje u 14 sati i biće dostupna onlajn putem zum linka, biće Božidar Đurović, Mira Denkov, Zoran Erić i Minja Bogavac.Svi oni, tačnije njihovi "slučajevi" bili su, kako podsećaju organizatori, raspravljani u javnosti zbog kršenja procedura i zakona: Đurović, kao nesuđeni novi upravnik Narodnog pozorišta, Mira Denkov, kao deo grupe članova ULUS- a koja je sa bivšim rukovodstvom pokrenula i nedavno dobila sudski spor o nizu pitanja legaliteta i legitimiteta rada udruženja, Zoran Erić, koji se kao kustos i šef odeljenja umetničkih zbirki i izložbi u Muzeju savremene umetnosti našao u sukobu sa tada novopostavljenim v.d. direktora Viktorom Kišom, i Minja Bogavac, nedavno smenjena upravnica Šabačkog pozorišta.

U svim ovim slučajevima aktuelna vlast inicirala je i sprovodila razne proceduralne prekršaje, zloupotrebe, nipodaštavanje pravilnika i statusa, kao i samih zakonskih propisa, navodi se u najavi debate, i dodaje da se manir ovakvog uticanja na rad institucija, poznat u teoriji kao decizionizam (udružen obično sa voluntarizmom) uspostavio ovde kao pravilo.Stoga niz incidenata koji su se desili u Srbiji nameću pitanje - čemu i kako treba, odnosno može ili mora da služi kultura? Takođe, i kako tu funkciju ili službu doživljavaju pojedinci, a kako grupe i kolektivi, kao i institucije i organizacije koje su u kulturnu politiku i produkciju neposredno uključene?Ova pitanja razmotriće učesnici diskusije, koja se realizuje u okviru serijala "Malo verovatna misija", a neki od do sada održanih razgovora dostupni su na posebnoj stranici.Jedna od učesnica, Milena Minja Bogavac će, kako je najavljeno, pričati o nezakonitom razrešenju sa mesta upravnice Šabačkog pozorišta. Spisateljica, dramaturškinja, pozorišna rediteljka, scenaristkinja, pesnikinja, aktivistkinja i radnica u kulturi, koja je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti i čiji su radovi prevođeni, uvršćeni u antologije savremene drame, izvođeni na međunarodnim festivalima, koja je i dobitnica priznanja, poput Sterijine nagrade i nagrade "Borislav Mihajlović- Mihiz" za dramsko stvaralaštvo, od jula 2018. do 11. decembra 2020. radila je kao direktorka Šabačkog pozorišta.Nakon smene, o kojoj je odlučila Skupština grada Šapca, i sama je istakla da nije poštovana procedura prilikom razrešenja, dodavši:- Ukoliko za tako nečim uopšte postoji potreba.Nepoštovanje procedure na "svojoj koži" osetio je, kako navode organizatori tribine, i reditelj Božidar Đurović. Podsetimo, umetnik, koji je diplomirao pozorišnu i radio režiju na Pozorišnoj akademiji DAMU, radio u teatrima u Pragu, Beogradu, Podgorici, Novom Sadu, za šta je i nagrađivan, jedno vreme je bio direktor Drame Narodnog pozorišta, zamenik upravnika i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.Ali, u oktobru 2012, godinu dana pre isteka mandata, odlukom Vlade Srbije smenjen je sa mesta upravnika Narodnog pozorišta. Na konkursu raspisanom 2014. godine Upravni odbor Narodnog pozorišta predložio ga je za upravnika ovog teatra, što je Ministarstvo kulture i informisanja, na čijem je čelu tada bio Ivan Tasovac, podržalo. Međutim, Vlada  Srbije, koja je predlog trebalo da aminuje, čitavih 20 meseci nije okončala proces imenovanja iako je Narodno pozorište bilo u pravnom provizorijumu.

Potom je novi ministar Vladan Vukosavljević povukao predlog o imenovaju Đurovića za prvog čoveka Narodnog pozorišta. I pored snažne podrške kulturne i pravne struke i šire javnosti, nezakonitost i pravno nasilje Vlade Božidar Đurović nije uspeo da dokaže na sudovima u Srbiji.Sa sličnim se susrela i Mirjana Denkov, docent na Fakultetu savremene umetnosti, koja je završila Fakultet likovne umetnosti, dobijala nagrade Univerziteta umetnosti, potom priznanja za mozaik iz fonda FLU, pa nagrade "Petar Lubarda". Kao članica ULUS-a od 1987. podržala je inicijativu umetnika u cilju rešavanja strukovnih pitanja koja su aktuelna i danas. Ispostavilo se, međutim, navode iz Rexa, da su umreženi interesi kako pojedinih članova i grupa iz ULUS-a, tako i nekih ličnosti van udruženja, a da su usledili hajka i medijski linč, isključenja iz članstva, opomene, pretnje, klevete, uvrede…

U drugoj polovini 2013. pokrenuto je više istražnih radnji i započeta sistemska reforma Udruženja koja je dodatno pogodila interesne grupacije, pa je čitava situacija rešavana sudskim postupcima. Od šest prvostepeno dobijenih sudskih presuda, dve su za sada i pravosnažne, kojom se poništavaju sve odluke donete na nelegalnoj i nezakonitoj skupštini, uključujući, između ostalog, i isključenja Mirjane Denkov, opomene, ali i promene statuta, verifikaciju novih članova ULUS-a, kao i promenu uprave.- U toku je postupak rešavanja vrlo ozbiljnih posledica poništenih skupštinskih odluka, gde se suočavamo sa dodatnim pokušajima zataškavanja i prikrivanja činjenica i odgovornih - napominje Mirjana Denkov, uoči sutrašnje diskusije.Istoričar umetnosti, kustos i predavač Zoran Erić, koji je doktorirao na Bauhaus univerzitetu u Vajmaru, zaposlen je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu na mestu šefa Odeljenja umetničkih izložbi i zbirki. Međutim, sa v.d. direktorom MSU-a Viktorom Kišom, čije je rukovođenje ovom institucijom rezultiralo nizom skandala, o čemu je Nova.rs pisala, nedavno je ušao u poslednji u nizu sukoba, ukazuju organizatori tribine.

- Iako je stručni tim MSU smatrao da nije trenutak da se bilo kakve druge izložbe uključuju u program, što nije delovalo ni realno zbog rebalansa i velikog smanjenja budžeta ali i zbog epidemiološke situacije kada su mnogi svetski muzeji prelazili na onlajn programe i virtuelne izložbe, ne uvažavajući te argumente, i ne prihvatajući "novu realnost", v. d. direktora je insistirao da se uvede u program neka nova i "atraktivnija" izložba koja će privući publiku i obezbediti prihode Muzeju od prodatih ulaznica i suvenira - objašnjava Erić.Stručnom timu je bilo paradoksalno da se, u periodu kada je limitiran broj posetilaca i kada se mere Kriznog štaba menjaju toliko često da je nemoguće predvideti da li će muzeji uopšte i biti otvoreni, pravi izložba. A u pitanju je postavka Gotjeovih venčanica "Ljubav je ljubav" (Love is Love), koja je, podsetimo, izazvala odijum stručne javnosti.

- V. d. direktora nije uvažio stav kustosa i i doneo je odluku da se novembra organizuje putujuća izložba "Love is Love" Žan- Pol Gotjea ne navodeći ikakve detalje o njenom konceptu i načinu na koji se ona uklapa u programsku politiku Muzeja savremene umetnosti. Za potrebe te izložbe, da bi posetioci mogli da se "osveže", samovoljno je rešio i da deo izložbenog prostora u prizemlju Muzeja pretvori u muzejski kafe, skine rad Zorana Todorovića "Toplina" i time naruši uvodni deo koncepcije izložbe "Refleksije našeg vremena". Ali i da napravi ozbiljan prekšaj u prenameni izložbenog prostora zgrade koja je i sama spomenik kulture, i narušavanju autorskog projekta rekonstrukcije Muzeja što je, srećom, Ministarstvo kulture i informisanja brzom reakcijom i u koordinaciji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda stopiralo i naložilo v.d. direktoru da se započeti radovi obustave i sve vrati u prvobitno stanje - podeća Erić na poslednja dešavanja u ovoj instituciji, o kojima je naš sajt izveštavao.Učesnik sutrašnje debate ističe i da se kustoski tim MSU izričito protivi pretvaranju muzeja u komercijalnu ustanovu, što je suprotno i ideji Međunarodnog saveta muzeja (ICOM), po kome oni treba da budu neprofitabilne i autonomne, a ne politički dirigovane institucije.- Muzeji treba da imaju obrazovnu ulogu u društvu i da se bave zaštitom, interpretacijom i kontekstualizacijom kulturnih dobara koje baštine... Osim toga, v.d. direktora Viktor Kiš došao je krajnje neregularno na to mesto, nakon konkursa za izbor direktora institucije koji je raspisan januara 2019, trajao godinu dana, i nikada nije završen niti je imao ikakav ishod i obrazloženje zašto "nije uspeo". Odlukom Vlade Republike Srbije, Kiš je 30. januara 2020. godine imenovan na mesto vršioca dužnosti direktora, bez ikakvih dokaza o njegovim kvalifikacijama i da li bi uopšte ispunio uslove "ugašenog konkursa" - podseća na kraju Zoran Erić.