Zauvek ću pamtiti nastup u Koloseumu u Rimu, kada smo na sceni bili sa Rejom Čarlsom i najvećim zvezdama svetske scene, kao i u Brazilu gde smo dobili fantastične kritike, novinari su rekli da brazilska muzika udara u noge, a moja u srce. To mi je i dalje najdraži kompliment, seća se pevačica Bilja Krstić za Nova.rs.
Krstić je nastupala na otvaranju prve Nacionalne prestonice kulture „Čačanska rodna“, a u razgovoru za naš portal evocirala je uspomene na svoje početke, koncerte, porodicu, prijatelje, draga kolege…
Kako ocenjujete to što je Čačak prva Nacionalna prestonica kulture?
– Oduševljena sam novim pristupom ovoj velikoj manifestaciji na kojoj sam imala čast da nastupam. Čačak je prva prestonica, a mladi reditelj Šarović je okupio fantastičnu ekipu. Ovo najmanje liči na klasičnu predstavu. Predstava je moderna, sa novim konceptom i srećna sam što sam deo ove priče. Bila sam u prilici da ocenjujem i druge izvođače, ali su i drugi mene ocenjivali.
Vaši prvi muzički koraci kreću iz porodice u rodnom gradu Nišu koji je poznat po pesmi, igri i „vrelom duhu“ u umetnosti…
– Odrasla sam u mnogobrojnoj porodici gde se uvek pevalo, igralo i družilo, a istina je da je Niš poznat po tome. Mama i tata su lepo pevali, voleli su narodnu muziku. Sestre su slušale zabavnu, te su one bile moji prvi muzički učitelji. Imala sam lepezu svega šta bih mogla da zavolim. Moja najstarija sestra Mira je volela zabavnu, a Ivanka je unela u moj život rokenrol – Bitlse, Stonse… Lako sam našla svoj pravac. U Nišu sam završila srednju muzičku školu, a u Beogradu akademiju. Muzika je zbilja moj život.
Bistrik je nastao pre dvadesetdve godine, kako je dalje tekla karijera?
– Sve ide nekim svojim tokom. Važno je samo da prepoznamo trenutak i da krenemo u nova iskušenja, ali smatram da nikada nije kasno. Bistrik sam oformila sa 47 godina, ali sve ima svoje vreme.
Imate i radionicu za mlade pevače?
– Zahvaljujući velikom iskustvu radim sa mladim pevačima. Veoma je važno da prenosimo svoje znanje mlađim generacijama, a, opet, na njima je da se opredele za svoj put.
U čemu nalazite inspiraciju za stvaranje muzike, verujem da su to emocije, bilo lepe ili loše?
– U pravu ste. Iskreno više volim da radim kada mi je sve super što je i prirodno. Međutim, dešavalo se tokom teških momenata u životu da se nakupi neka dobra energija. Bitno je da se iz svega dobrog i lošeg izvuče najbolje. Dešavalo mi se da me inspiriše susret sa drugaricom koju nisam videla dve decenije, kao i susret sa divnim ljudima koje sam tek upoznala.
Koji vam je bio najteži trenutak, kako u privatnom, tako i poslovnom životu?
– Bilo ih je mnogo, nije sve idealno. U životu kada sam izgubila majku, a tada sam mislila da je to nešto najstrašnije. Potom kada mi je umrla rođena sestra. Odlasci su jako teški. U karijeri je bilo problematičnih stvari. Recimo kada dobijemo poziv za neki festival i ne možemo da nađemo sponzore kako bi nam pomogli oko avionskih karata. Mnoge smo propustili, ali to je nešto čime bi trebalo da se bavi naša država i kulturne institucije. Valjalo bi da smo bolje uvezani, kako bi se pre svega zemlja predstavila.
Koji vam je nastup ostao upamćen, ostavio pečat u vašoj karijeri?
– Bilo ih je mnogo. U Koloseumu u Rimu, kada smo na sceni bili sa Rejom Čarlsom i najvećim zvezdama svetske scene. A, možda i sam početak kada je Bistrik stigao u Salvador. To nam je bilo nešto neverovatno. U Brazilu smo dobili fantastične kritike, odakle je krenula priča kada su novinari rekli da brazilska muzika udara u noge, a moja u srce. To mi je najdraži kompliment.
Da li smatrate da je država dovoljno okrenuta kulturi?
– Nikada to nije dovoljno, trebalo bi da se mnogo ozbiljnije radi… Nije na meni da dajem predloge, već da se time bave ljudi koji su u tom poslu.
Unuka Noa ima deset godina, što u prevodu znači „crni biser“, da li je ona na prvom mestu?
– Naravno, ona je kći od moje najstarije ćerke Milice. Čuvam je, to je najlepše vreme jer ga provodimo zajedno. To je posebna ljubav koja ne može da se meri ni sa čim.
Na koju ste nagradu najponosniji?
– Juče sam dobila nominaciju za englesku nagradu OVMR. Nominovani smo Bistrik i ja sa pesmom „Niška banja“ koja se nalazi na našem novom albumu koji će izaći za nekoliko dana. Veoma mi je drago, nadamo joj se…
Vi stvarate muzičku poeziju…
– Lepo je imati dobru melodiju, ali sa dobrim tekstom ona je potpuna. Imala sam sreću da sam radila i sa Đoletom Balaševićem i sa Borom Čorbom, pa sam navikla na prelepe tekstove. Ne mogu da „svarim“ kada su neke lepe melodije sa „šupljim“ tekstovima. Divno je kada melodija i tekst dišu kao jedno.
Kako pamtite saradnju sa Đoletom i Borom?
– Kao divno poglavlje u mojoj karijeri. To je bilo veliko iskustvo. Mnogo sam naučila od Đoleta kao velikog pesnika. Naravno, Boru ne bih odvajala, on je najveća rok zvezda, a imali smo i prisniji odnos. Ostao je kontakt. Bora nije samo veliko ime u rokenrolu, već i u pesništvu. Suncokret mi je prvi bend, a prva ljubav zaborava nema…
Bonus video: Bilja Krstić – Izvorna muzika nema pravu podršku u javnosti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare