0
Svi filmovi na Paliću bave se na neki način slobodom i ulogom žena u današnjem društvu, kaže za Nova.rs Julija Sinkevič, selektorka programa "Paralele i sudar"” koji je večeras otvoren na 29. Festivalu evropskog filma Palić ukrajinskim ostvarenjem "Vizija leptira".
– Mislim da je Palić poseban festival, s opuštenom atmosferom koja mami. Svi filmski stvaraoci koje sam srela kazali su mi kako im je ovde bilo posebno, nema žurbe, publika je prijateljski nastrojena, posvećena filmu – prvi su utisci Julije Sinkevič, selektorke programa „Paralele i sudari“ na 29. Festivalu evropskog filma Palić.
Julija Sinkevič je inače filmski producent, selektor, konsultant, suosnivač i član Nadzornog odbora Ukrajinske filmske akademije, član Nadzornog odbora Ukrajinskog instituta, član Evropske filmske akademije, osnivač JS Films LLC, a tokom poslednje decenije radila je kao generalni producent Međunarodnog filmskog festivala u Odesi.
I danas je, uprkos ratu, kako kaže za Nova.rs stacionirana u Kijevu.
– Pristala sam da dođem na Palić još u januaru, pre nego što je rat počeo. Zato na otvaranju prikazujemo film koji kao da je anticipirao događaje u Ukrajini. Mada se poslednjih osam godina u Ukrajini snimaju filmovi koji pokazuju tragične događaje u našoj zemlji, od aneksije Krima, ili invazije u Donbasu. Svi ti filmovi kao da su upozoravali šta dolazi. I ovaj film „Vizija leptira“ Maksima Nakonečnog, iako je snimljen pre rata, ima interesantnu priču, jer je usmeren na ženu koja je bila u ratu. I donosi priču kroz šta sve ona prolazi, psihološki i na svaki drugi način. Takođe pokazuje i perspektivu neprijatelja – objašnjava Sinkevičeva.
Ukazuje da u Ukrajini trenutno više od četiri hiljade žena je u vojsci, što kao medicinsko osoblje, što kao volonterke:
– Naravno treba pričati i o ženama koje su zarobljene, koje su preživele strahote. Velika je trauma u pitanju. A žene imaju dodatni strah zbog dece – priča ukrajinska umetnica odevena u žutu majicu s natpisom „Ukrajina je prestonica dobrih ljudi“. Odbacuje rusku propagandu da na delu nije rat već specijalna operacija, i s ponosom ističe da činjenica da se Ukrajina ni posle pet meseci rata nije predala, znači da su spremni na borbu.
– Znali smo za rusku nameru da okupiraju Ukrajinu, da unište naš jezik, kulturu, narod. Ali, do poslednjeg momenta nadali smo se da rat neće biti ovih razmera. Jer, kako neko može da prihvati da se u 21. veku nešto ovako brutalno dešava. Pride, uz kršenje međunarodnog prava, svih mogućih konvencija i s takvom žestinom – pita se Julija Sinkevič.
Napominje naša sagovornica da je Ukrajina proteklih meseci platila veliku cenu ruske agresije, ali da ukoliko saveznici njene zemlje ne nastupe odlučnije „planetu može zadesiti Treći svetski rat“:
– Mislim da Ukrajina nije jedina meta, ciljevi su daleko veći. Ako ne bude odlučnijih poteza Zapada, sve će samo eskalirati. A ako se stane ovome na put, onda nikom u skorijoj budućnosti neće pasti na pamet da krene u ovakav krvavi pohod!
Iako nije politička analitičarka, za čitavu ovu situaciju ne krivi samo Vladimira Putina, već ruski mentalitet.
– Poslednjih dvadesetak godina u Rusiji nije bilo demokratskih izbora. Narod nije aktivno učestvovao u političkom životu. Ali, znate rat protiv Ukrajine nije ništa novo. Poslednjih 400 godina pokušavaju da se domognu Ukrajine – naglašava naša sagovornica koja se nije, poput mnogih njenih kolega, odlučila da napusti svoju zemlju, već da ostane u Kijevu:
– Mislila sam na početku da ću u slučaju totalne agresije napustiti Ukrajinu, ali onda sam shvatila da je korisnije da ostanem, da doprinesem našoj pobedi. Naravno, to je užasno stresno, a mislim da će nas tek sve zakačiti posttraumatski sindrom. Kada su se moje stranice na društvenim mrežama pretvorile u nekrologe to je postalo tako bolno. Nasilje i brutalnost koji prate ovaj rat meni ne ulaze još uvek u glavu. I bilo je užasno izazovno da nastavim da se bavim svojim poslom dok padaju bombe. Prvih mesec dana nisam mogla da pogledam nijedan film, a kamoli da krenem u produkciju nekog filma, što je moja osnovna vokacija. Ali, onda sam shvatila da ako nastavim da se bavim svojim poslom, onda sprovodim neku vrstu kulturne diplomatije. Jer, ovaj rat se ne svodi samo na fizičku borbu, već i borbu informacijama – zaključak je Julije Sinkevič.
Bonus video: Napad na tržni centar u Ukrajini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
