2
“Kakav je divan dar mašta i koje zadovoljstvo ona može da nam pruži”, napisao je Tomas Man u romanu “Ispovesti varalice Feliksa Krula”, a koji će kao monodrama, u adaptaciji, režiji i izvođenju dramskog umetnika Mladena Mlađe Andrejevića, ponovo biti na repertoaru od nedelje, 19. maja, u Hartefakt kući u Beogradu.
Reč je o njegovoj diplomskoj predstavi kojom je, pre 45 godina, nagrađen priznanjem “Mata Milošević za najboljeg studenta Fakulteta dramskih umetnosti.
Književni istoričari tvrde da je Tomas Man po mnogima svoj književni opus krunisao ovim delom i da mu je to najdraži roman jer ga je tema opsedala tokom čitavog života. A pisao ga je od 1910. do objavljivanja 1954. godine. Kako su izdavači zabeležili jezička elegancija ove izmišljene autobiografije, ironična dvosmislenost, kao i događaji u kojima je smešten glavni junak, dokazuju da je „bog lopova“ koji ume da se nosi sa svakom neočekivanom situacijom. I ono što je zanimljivo, Man ovo delo nikada nije dovršio.
– I to je posebna čar ove predstave a rađena je maestralnom prevodu Boška Petrovića, koji kao da je napisao nov roman. Počinje rečima: “Po mojoj nekoj teoriji, obmana koja ne počiva na nekoj višoj istini, i koja je prosta laž, već je nesavršena i prozreće je svako. Samo ona obmana ima izgleda da uspe, koja naziva prevare nikako ne zaslužuje. Obmana koja je samo način da se jedna istina, živa, ali još nestvarna tako ostvari, da je svet prepozna i uvaži” – priča za Nova.rs Mladen Mlađa Andrejević, koji je sa ovim komadom i započeo svoju glumačku karijeru.
Monodrama je nakon diplomskog zaživela na sceni Ateljea 212 čiji je Andrejević bio stalni član ansambla i gde je i dočekao penziju.
– Uradio sam je u saradnji sa svojim profesorom Predragom Bajčetićem. Nekad su na FDU bila pravila da morate da očistite celu godinu, nije bilo dozvoljno prenošenje ispita, u suprotnom ponavljate. I, kada smo stigli do završne, četvrte godine studija, Bajčetić nam je rekao da svako izabere predstavu za diplomski. Ja sam predložio “Krula”, i on se obradovao, a onda i pomogao u štrihovanju teksta jer ima mnogo materijala, a još je veća muka jer roman nije dovršen i onda je zbunjujuće jer se stalno pitaš kakav bi bio kraj – objašnjava Mlađa.
Tomas Man je napisao roman o mladiću koji živi tako što krade identitete, i stalno se pretvara da je neko drugi. I to mu dobro ide, još od malih nogu, kada je počeo da vara majku da je bolestan da bi izbegao školu, pa nadležne u vojsci da je ima napad epilepsije, vara se njegova sposobnost prevare razvila do savršenstva u svakoj situaciji… Pritom, niti je obrazovan, niti prefinjen, ali je lep, oštrouman i pravi umetnik u onome u čemu uživa, a to je prevara.
– On ispovesti piše iz zatvora i tako shvataš da je uhapšen. A sve je počelo tako što mu je otac imao fabriku šampanjca koja je propala, umro je, i zahvaljujući kumu koji je slikar postao je njegovo model. Preoblačio se u razne ličnosti, bio kostimiran i malo, po malo, počeo da menja identitet. Zahvaljujući tom kumu odlazi u Pariz, zapošljava se u hotelu, i tako se lansira. Prvo pere sudove, pa kao lift boj, pa konobar… I upoznaje markiza iz Luksemburga, koji je tu sa ljubavnicom, Parižankom bez porekla, koju ne sme da ženi i predlaže Krulu da zamene identitete. Tako Feliks postaje markiz i odlazi u Lisabon, i nastavlja da vara. Odnosno, on stvarno veruje da je neko novi, što se iz samog teksta vidi.
Rešenje za monodramu je, kako kaže, smislio prof. Bajčetić. A to je da dočekuje publiku u fraku, a onda priča priču iz ugla konobara koji postavlja sto za goste. Ne zna se da li je gospodin ili kelner, i to traje sve dok ne završi ispovest, kada se predstava i završava.
Na našu kosstataciju da i zbog svoje profesije često menja identitet, Mladen odgovara:
– To jeste istina, a u ovoj priči ima mnogo materijala i na tu temu. Ukratko ću parafrazirati sećanje mog junaka: “Valja da se setim dana kada sam prvi put pratio svoje roditelje u pozorište. Učinilo mi se da je pozorište hram uživanja. Jer, ljudi otvorenih usta gledaju gore u ideale srca svog. Igrao se neki komad skromnog žanra, deo muze lake… Izraz svih lica bio je glup i blažen”. Otac mi reče “Ajde da stegnemo ruku glavnom glumcu… “. A, kada ga je video, taj opis je neverovatan. To nije bio čovek kojeg su gledali, već “musava i praskava individua, osvajač srca o kojem je gomila donedavno s čežnjom sanjala. Zar odrasli ljudi nisu morali znali da su prevareni ili su u prećutnom sporazumu smatrali da prevara nije prevara…”
Kako ga služe sećanja na prvo izvođenje komentariše da je bio očajan, iako mu je prof. Predrag Bajčetić, u čijoj klasi je studirao glumu, rekao da treba da bude zadovoljan i ponosan.
– Bio sam jako mlad, neiskusan. Trajala je nekih desetak minuta duže, izgurao sam to ali nisam bio zadovoljan. I onda smo je skratili i sve je došlo na svoje mesto.
Prisetio se naš sagovornik kako je sa koleginicom Marinom Marković, nakon diplomskog, učestvovao na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu.
– Ona je učestvovala sa komadom “Strah i nada” o Nadeždi Mandeljštam, ali monodrama se zvala samo “Strah”, prof. Bajčetić je skratio, a ja sa “Krulom”. U žiriju su bili glumci Olga Cavić, Stojan Cole Dečermić i Petre Prličko. Na festivalu je učestvovala i Ružica Sokić sa monodramom “Tebi, moja Dolores”. I, kako se posle prepričavalo, ostavili smo takav utisak da je Cole odmah glasao za nas, Prličko za Sokić, a Olga Savić se predomišljala, dvoumila, i na kraju dala svoj glas Ružici a prelomilo je što to što je to bilo delo dr Saše Božović. Pričalo se da se Cole mnogo naljutio… Da li je to istina, ne znam, ali dugo se šuškalo. Ono što znam jeste da je Jovan Ćirilov, koji je ispratio ceo festival, napisao divnu u “Politici” i pohvalno se izrazio za “Krula” – priča naš sagovornik.
Varalica Feliks Krul kaže: “Kad bi se promenilo odelo mnogi od onih koji su poslulživali mogli su biti gospoda. A mnogi od onih koji su se protezali u dubokim pletenim foteljama mogli su biti konobari. Bio je to puki slučaj što je stvar stajala obratno. Bio je to slučaj bogatstva. Jer, novčana aristokratija je slučajna aristokratija koja se može promeniti”.
Mladen Andrejević je ovu dramu prestao da igra pre 23 godine, I sada nastavlja tamo gde je stao, samo na novom mestu u Hartefakt kući.
– Kada sam krenuo da obnavljam tekst, kako sam prvu rečenicu izgovorio, kao u nekoj pregradi da je čučao sakriven i čekao da ga otvorim. Reči su počele da teku, od početka do kraja, kao da sam juče igrao – rekao nam je Mladen Mlađa Andrejević, koji ovu monodramu želi da kaže nešto o sebi i o svom shvatanju glume i umetnosti.
Bonus video: Poznato kada će se pozorište „Boško Buha“ konačno vratiti u svoju zgradu
